Друштво

ПРЕДАВАЊЕ МУХАРЕМА БАЗДУЉА: Рађање биографије из духа музике

В.Н.

25. 08. 2022. у 22:45

НАКОН Митра Милошевића, јунака претходне трибине из циклуса Археологија Атлантиде, Мухарем Баздуљ осветљава лик још једног делатника из домена популарне културе који је „ишао од потпуне анонимности до велике славе и назад".

ПРЕДАВАЊЕ МУХАРЕМА БАЗДУЉА: Рађање биографије из духа музике

Едо Љубић, син угоститеља из Доњег Вакуфа, рођен је на Титов двадесети рођендан, травничку гимназију похађао је у исто време кад и Скендер Куленовић, певао је у југословенском павиљону на великој њујоршкој изложби којој су присуствовали Тесла и Пупин, глумио је у филму с Батом Живојиновићем, а постоје индиције да срео са краљем Петром.

Љубић је склоност ка музици показао још у детињству, а тек током студија у Француској схватио је да свирка може да буде нешто од чега се пристојно зарађује и живи. У Београду који је тридесетих година прошлог века био „пулсирајућа, растућа престоница" Едо Љубић се осведочио као добар певач.

Баздуљ приповеда трагичну причу о окончању живота једног младића, посетиоца „Домовине" у којој је Љубић певао и последњој жељи коју је изразио у опроштајном писму – да му Едо на сахрани пева „Кад ми пишеш мила мати", што је певачу донело неслућену славу и титулу „љубимац Београда".

Десет дана након велике сахране Едо је за „Време" дао интервју у ком је назван „првим југословенским џез певачем". Београдске кафане су се отимале за младу звезду, а највише је понудила „Касина" у којој су програм једне новогодишње ноћи водили Едо Љубић и Жанка Стокић.

Баздуљ истиче како се појавом на берлинској телевизији Љубић у историју уписао као први Југословен на телевизији, а улогом у некој врсти протомјузикла „Љубав у Сарајеву" и као први човек са наших простора у неком тонском филму.

Рат га је затекао у Америци где је продужењем визе наставио боравак, а када је расписана пријава за формирање добровољачке легије Југословена у иностранству, Љубић је био један од двојице људи који су се позиву одазвали.

Баздуљ гледаоце заинтересоване за музику певача који је наше песме певао „на џез, западњачки начин", упућује на Јутјуб канал Стивена Козобарића (Стевен Козобарицх) који сабира десетине песама Еде Љубића, између осталог, и његову „појугословљену" обраду „Спремте се, спремте, четници", отпевану 1942. у склопу акције помоћи Југословенској војсци у отаџбини.

БОНУС ВИДЕО:

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ "ОЛУЈА": Више хиљада људи се окупило у Новом Саду