ИЗГУБИО ПОРОДИЦУ, ДОМ И ОТАЏБИНУ: Потресна животна прича старца из Лесковца који живи на железничкој станици у Венецији

Д. Б. М.

14. 07. 2022. у 15:35

У СЕНЦИ лијандера, на хладној мермерној клупи, на железничкој станици Санта Лучија у Венецији, седи оронули старац. Клупа је дуже од месец дана његов дом.

ИЗГУБИО ПОРОДИЦУ,  ДОМ И ОТАЏБИНУ: Потресна животна прича старца из Лесковца који живи на железничкој станици у Венецији

Фото Р. Рајић Ристић/ Вести

Мршав и болестан буди сажаљење пролазника који би да му помогну. Али, не знају како.

Осим новца за храну и лекове, помоћ не прихвата. Не сарађује ни са запосленима из Фондације Casa dell ospitalita (Кућа гостопримства), који са Центром за социјални рад општине Венеција покушавају да му пруже пристојне услове за живот. Решења нема, јер он не жели ишта да промени. Да га сместе у прихватилиште за бескућнике или неки дом, без његове сагласности не могу.

У "Кући гостопримства" међутим не губе наду да ће успети да му олакшају старост. Из старих докумената, личне карте издате 1984. године у Осијеку, сазнали су да му је име Ратко Маринковић и да је рођен 25. фебруара 1936. у Округлици код Лесковца. Живео је, како им је рекао, до 1991. у Осијеку.

- Ратко говори италијански језик, али смо желели да се са њим споразумевамо на његовом матерњем - каже за "Новости" Ана Бабини из Фондације.

Фото Р. Рајић Ристић/ Вести

Фото Р. Рајић Ристић/ Вести

- Замолили смо Раду Рајић Ристић, дописницу "Вести" из Италије, да буде преводилац. Без двоумљења је прихватила. Нисмо, нажалост, сазнали много о њему. Казао је да тридесет година живи у Италији и да нема никог свог. Када га питамо одакле је, каже да је из Југославије. Растужи се сваки пут када покушамо да му објаснимо да те земље више нема.

Бабинијева се нада да ће у Србији неко препознати осамдесетшестогодишњег старца који живи заробљен у прошлом времену. Далеко од родне земље и најближих.

- Необично је да се овде нико не распитује о њему - каже Бабинијева- Где је живео и шта је радио претходних година, не можемо да утврдимо. Вероватно би га неко тражио да је побегао из старачког дома или из болнице. Родбина и пријатељи се не оглашавају. Све је о Ратку тајновито, осим што му је преко потребна помоћ.

Два пута недељно Ратка обиђе неко из Фондације. Нуде му да га негде сместе, да има кров над главом, кревет, неопходне лекове, документа. Помоћ одбија, иако је астматичар и зависи од лекова.

- Ратко има проблем са меморијом. Има много рупа у сећању - каже Бабинијева.

- Обилазимо га већ месец дана, а он нас не препознаје. Мислим да има и Алцхајмерову болест, или је дементан. Не смемо да будемо агресивни, јер га то узнемирава. Само понавља да му ништа није потребно. Из његове приче сазнали смо да је деведесетих напустио земљу, да је његова породица нестала. Да је остао сам и напуштен.

Сам хода Венецијом , Фото Р. Рајић Ристић/ Вести

Не проси, али понекад тражи новац за лекове и храну.

- Питали смо оне који живе у том крају, нико не зна одакле је дошао - прича Бабинијева.

- Желимо да му помогнемо, али руке су нам везане. Не можемо га силом одвести са улице, али неко решење мора да се пронађе. Молимо ваше читаоце, ако препознају Ратка Маринковића, да нам се јаве.

ВАПАЈ, БЕЗНАЂЕ И СТРАХ

РАТКО је, како је испричао Ради Рајић Ристић, морао да напусти Југославију. Тада је имао 55 година и већ није био у пуној снази, али је подлегао војној обавези. Последњу 31 годину живео је идући од немила до недрага.

- Из Раткових очију избијају вапај, безнађе и страх од живота и од самоће. Без иког је свог, нема с ким да размени покоју реч на матерњем језику, да разговара, па чак ни да се посвађа - каже Рајић Ристић.

- Не жели да сарађује, а заиста је у опасности на прометној железничкој станици у Венецији и неопходно је да се окупа, да једе редовно и узима терапију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

РУСИЈА ХИТНО ОДРЕАГОВАЛА: Најновија ситуација везана за Олимпијске игре Париз 2024 изазвала реакцију Кремља