КАРЛОВАЧКИ РАСАДНИК ПРАВОСЛАВЉА: Богословија у варошици подно Фрушке Горе припрема се за обележавање пуних 230 година од настанка

НА вековној мапи нашег трајања Сремски Карловци су једно од најсветлијих средишта српске духовности и баш овде пре 230 година основана је Богословија, најстарија школа за образовање свештеника православне вере. Било је то у бурном времену у Угарској у којем су Срби северно од Саве и Дунава морали грчевито да бране оно што им је најсветије - право на име своје нације, језик и веру.

Богословија у Сремским Карловцима / архива Богословије

Од тада до данас, упркос трновитом историјском путу, сремскокарловачка Богословија однеговала је око четири хиљаде свештенослужитеља Српске православне цркве и њеног народа.

Основатељ прве српске православне богословије био је један од најмудријих пречанских Срба, митрополит Стефан Стратимировић (1757 - 1836) који је три године пре богословске школе утемељио и најстарију гимназијску школу у Срба - Карловачку гимназију.

Стратимировић, ђак чувеног богослова и историчара архимандрита Јована Рајића, на челу Карловачке митрополије провео је 46 година управљајући црквеним животом Срба разумно и енергично. Красио га је и дипломатски дар те је умео вешто да се одупре владарима Аустрије када би њихове жеље биле супротне интересима српскога народа и цркве. Одбио је да ћирилицу замени латиницом, а није прихватио ни увођење грегоријанског календара. Није се, међутим, мирио ни са Вуковом азбуком. Избацивања старих ћириличких слова и увођење слова "Ј" доживљавао је као напуштање православља и покатоличавање.

Историчар и директор сремскокарловачког Архива САНУ др Жарко Димић истиче да је Стратимировић потпуно био посвећен просвећивању свог народа, па је поред Карловачке гимназије и Богословије, његовом заслугом основана и Српска православна гимназија у Новом Саду.

Нарочито важним др Димић наглашава податак да је уз две високошколске установе у Сремским Карловцима, митрополит 1797. основао и благодјеланије за издржавање сиромашних али даровитих ђака из васколиког Српства.

- У захтеву цару Леополду Другом, сажето су изнесене све жалбе православних и њихови захтеви, ради регулисања положаја Цркве и српског народа у Краљевини Угарској и Хрватској.Истакнуто је и да се тиме намеће као неопходно оснивање свештеничког семинара (школе), да тај семинар треба подићи у Карловцима, у духовном седишту српског народа, те да је високи ерар већ одобрио потребна новчана средства за његово подизање. Цар је овај предлог српског Сабора прихватио, но из политичких и других разлога одуговлачио је, да би коначно карловачко клирикално училиште почело са радом 1. (14) фебруара 1794. године - објашњава историчар Димић.

Богословија је почела са радом у једној учионици зграде тадашње Нормалне школе. Школска година трајала је од фебруара до 1. августа 1794. године. Наставу је изводио млади калуђер протосинђел Петар Видак за 30 ђака, узраста од 17 до 26 година. Дошли су из сеоских и градских школа али и из гимназија у Осеку, Сегедину, Шопрону, Кечкемету... Испрва је школовање трајало две године да би се од школске 1825/1826. године продужило за годину.

Богословија у Сремским Карловцима / архива Богословије

У училишту су предавани предмети: словенска граматика са вежбама, догматско богословље, пастирско богословље, полемичко и морално богословље, црквена историја, црквена реторика са вежбама, катихетика, педагогија и методика, тумачење недељних и празничних јеванђеља.

Школске 1891/1892. године богословско училиште прешлло је у нове просторије зграде задужбине браће Анђелић, патријарха Германа и брата му протојереја Стефана Анђелића. У овој згради подигнутој за потребе Гимназије и Богословије било је одређено североисточно крило за Богословију са четири учионице, професорском зборницом, собом за ректора, библиотеком и станом за послужитеља. Велику свечану салу користили су према потреби и гимназијалци и богослови.

Богословија је данас смештена у некадашњем здању Црквено-народних фондова, једној од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца. Подигнута је под покровитељством патријарха Георгија Бранковића за потребе Црквено-народних фондова 1902. године, по пројекту архитекте Владимира Николића, који је на прелому векова пројектовао највелелепније сремскокарловачке грађевине.

То здање данас носи име Светог Арсенија, другог архиепископа српског, својевремено највећег подвижника у жичком братству и најодговорнијег ученика Светог Саве. У овој институцији на челу са ректором Јованом Милановићем, тренутно је 115 богослова. Већина њих ће по завршетку петогодишњег образовања наставити школовање на неком од богословских факултета,а значајан број њих ће упоредо студирати и неку од хуманистичких наука.

- Задатак Српске православне богословије "Свети Арсеније Сремац" је да на темељима традиције наше богословије васпитавамо добре људе и будуће ерудите чија улога неће бити само да обављају свештене радње него да имају и одређену улогу промовитеља културе, историје и духовности нашег народа - наглашава ректор Милановић, и сам некадашњи ђак ове Богословије, затим студент Богословског факултета у Београду и постдипломац у Паризу.

ЗДРАВИ ДУША И ТЕЛО

МАТУРАНТИ Богословије су полиглоте са квалитетним знањем латинског, грчког, старословенског, руског, енглеског и, наравно, српског језика. Изузетни су познаваоци националне,опште, библијске као и историје хришћанске цркве. Имају и завидно знање из педагогије и психологије и логике. Информатику изучавају две године, а у ваннаставним активностима упражњавају дуборез, веб дизајн и пчеларство. А,8. фебруар ове године, карловачки богослови упамтиће као дан великог помака на пољу бриге о телесном здрављу јер је прорадила вежбаоница (теретана). Богослови у прошлом и претпрошлом веку имали су сличан предмет - "Хигијена и дијететика."

БЛАГОСЛОВ ДО ЦЕТИЊА

РЕКТОР сремскокарловачке Богословије Јован Милановић често наглашава својим ученицима да је традиција ове школе дубоко повезана са призренском, београдском, богословијом у Крки и Фочи као и са богословијом на Цетињу. Истиче и да Сремски Карловци и Цетиње имају благослов да буду повезани јаким духовним везама. Мошти Светог Арсенија Сремца налазе се управо у Црној Гори, у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, а Свети Петар Цетињски хиротонисан је у Сремским Карловцима. Богословију у Сремским Карловцима завршили су многи богослови, а између осталих и свештеномученик Ристо Јарамаз, чије се свете мошти налазе у манастиру Косијерево.

БУРНА ИСТОРИЈА

ОД оснивања 1794. Богословија је школовала свештенство у низу од 76 година а затим је угашена. Поново је заживела 1875. године. Забележено је да је највећи узлет остварила у другој половини 19. века под управом ректора Илариона Руварца. У то време Јован Живковић био је један од уважених професора. Уочи Првог светског рата 1914. године угарске власти укинуле су школу. После рата богословија се, као и патријаршијски престо, сели у Београд, где касније прераста у Богословски факултет. Године 1964. године поново се оснива богословија у Карловцима и узима име Светог Арсенија Сремца.

Препоручујемо

Култура

0 1

БРАНКОВО ПРОЛЕЋЕ: Манифестација у Сремским Карловцима

15. 03. 2022. у 09:48

Србија

0 0

СЈАЈНЕ ВЕСТИ: Реновира се кућа великог српског добротвора у Сремским Карловцима (ФОТО)

03. 02. 2022. у 19:19

Друштво

0 3

НАРОДНИ УЧИТЕЉ: Васа Пелагић био је трн у оку цркви и властима, у народу остао омиљен и жаљен због тешких страдања

25. 01. 2022. у 11:15

Култура

0 3

НА МАПИ КАРЛОВАЦА И КУЛТНИ ФИЛМОВИ: Занимљив пројекат групе младих људи "Филмаџије"; обележена места са сценама из пет остварења

16. 01. 2022. у 12:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације