СА НЕБА СЛЕТЕО У ВОЋЊАКЕ И МАСЛИЊАКЕ: Пензионисани Пилот Јосип Малнар (76) после војне каријере бави се еколошком пољопривредом

Д. Миљковић

25. 02. 2022. у 14:49

БОГАТСТВО Јосипа Малнара, пилота ЈНА, није само у војној каријери дугој 35 година већ и у томе што је последње 32 године посветио изучавању гајења воћа, поврћа и цвећа на природни начин. И у осмој деценији подиже воћњаке и маслињаке. Ослања се на традицију, на наше претке који су мудро неговали земљу како би дала што веће приносе, али и на најсавременијим открићима која му помажу да добије храну без учешћа хемије.

СА НЕБА СЛЕТЕО У ВОЋЊАКЕ  И МАСЛИЊАКЕ: Пензионисани Пилот Јосип Малнар (76) после војне каријере бави се еколошком пољопривредом

Јосип Малнар / Фото Приватна архива

Летење је било његов живот, све док се није пензионисао, и то, како каже, у последњи час. Поносан је на чињеницу да је у пензију отишао 1989, пре него што ће почети лудило које никоме није добро донело. Рођен је у Загребу, школовао се за официра у Мостару и Задру, а службовао у Краљеву, Скопљу, Београду и Нишу.

- Не могу рећи да сам поуздано знао шта ће нам се десити, али сам наслућивао. Схватио сам да је време да одем иако је пилотирање за мене било живот. Током каријере управљао сам на осам типова авиона, а последњи је био MI21, који је и сам недавно отишао у пензију - прича Јосип.

Његова мајка Марија била је изненађена када јој је саопштио да се пријавио за Војну гимназију у Мостару и да је примљен. Док је каријера ишла узлазном путањом, током предаха од летења, Јосип је радио на формирању и вођењу војних библиотека свуда где је службовао.

Зато је и знао да му пензија неће тешко пасти јер је од оних који воле да читају и уче током целог живота. Све што је научио од оца Павла, који је имао свој виноград у околини Дарувара, заинтригирало га је да се у трећем добу и сам томе посвети.

Своје воћњаке Малнар нема, али помаже другима код подизања, одржава маслине на хрватским острвима, посвећен је ширењу мисије о еколошкој пољоприведи и присталица је хомеопатског узгоја.

- Најједноставнија и најприступачнија биљка нам је коприва, зато је треба садити у лејама са поврћем, баш као што су наше баке гајиле невен да би отерале штеточине - саветује Јосип.

Открива нам и да мало ко у Србији зна да једна биљка носи наш генетски код и да је то национална биљка - валеријана. Она је драгоцена јер подиже температуру за четири степена, па штета од мраза на биљкама може да се поправи раствором ове биљке.

- Наше баке поклањале су је као амајлију својим синовима када су одлазили у рат. Она их је штитила тако што их је заправо грејала - тврди Малнар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАКО ДА ЗАЧИНИТЕ БРАК? Радмила је брачни терапеут и ове савете треба да послушате (ВИДЕО)