ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТИТУ РЕКАО НЕ: Прилози за биографију Благоја Нешковића

ОДНОС сећања и историје увек је сложен, пун етичких, политичких и стручних импликација. Шта од прошлости треба запамтити, а шта заборавити, питање је које подједнако искушава сведоке и истраживаче прошлости?

Архива

На који начин је индивидуално памћење и тумачење прошлости одређено политичким, друштвеним и културним контекстом? У којој мери вредности и идеали одређених социјалних и политичких група обликују индивидуално сећање и стручни став појединца који им припада? Од каквог је значаја начин на који је прошлост запамћена?

Да ли непоштовање права на другачије политичко мишљење и идејни став остављају ожиљке у сећању одбаченог члана друштвене и политичке заједнице? Да ли се историчар и струка којој је посвећен могу држати на дистанци од моралних и етичких питања које неки прошли догађаји са собом носе и изнова их отварају? Део тих питања чине прилози о судбини Благоја Нешковића који се налазе пред читаоцима „Историјског додатка“ и Вечерњих новости.

НЕШКОВИЋЕВИ погледи на национално питање оцењивани су као погрешни. У данима обрачуна са њим истицано је како он сматра да је национална политика КПЈ „штетна по српски народ”. Његови дојучерашњи партијски другови су говорили да је „изванредно осетљив по линији српства”.

Критиковали су његово негирање аутономије Косова и Метохије и тврди став да та област треба да буде „обичан округ“ унутар Србије. Мишљење да су „Шиптари тешки грешници из рата“ и да свако њихово исказивање незадовољстава може бити санкционисано исељавањем такође је оцењивано као недопустиво.

Накнадно је оптуживан за нетрпељивост „против другова Словенаца и Црногораца”. Називан је „затрованим шовинистом” који сумња да Б. Кидрич и Ф. Лескошек „раде на штету Народне Републике Србије а у корист Народне Републике Словеније“. Такви ставови су оцењивани као рад који води „разбијању јединства наших народа“. Нешковић, несумњиво, није припадао оном кругу српских комуниста који су били спремни да без поговора носе хипотеку „великосрпског хегемонизма“.

У ВИЂЕЊИМА Благоја Нешковића Југославија је била „федеративна република”, а не „федерација република“. У тренутку када је те своје ставове јавно износио и КПЈ је била на истим позицијама.

Деценију касније постали су доминантни гласови који су тражили децентрализацију југословенске државе. За те снаге, које ће почев од 1966. однети политичку нревагу, Нешковић је остао запамћен као централиста.

Благоје Нешковић није био спреман да игра улогу покајника. Као и сваки фанатични партијац, био је спреман да до самоуништења прихвати кривицу тамо где је има, али не и тамо где није видео „политичке разлике“ у ставовима.

Препоручујемо

Друштво

1 1

ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТИТУ РЕКАО НЕ: Нови историјски додатак у понедељак у „Вечерњим новостима“

20. 02. 2022. у 14:03

Друштво

2 7

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЧУВАО СВОЈУ ДРЖАВУ: Зашто је на Ранковићеву сахрану дошло сто хиљада грађана

18. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ДРЖАВА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Реаговања у свету на политичка збивања у СФРЈ у лето 1966. године

17. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТЕРАШЕ ЈОШ ЈЕДНОГ СРБИНА: Реаговања у Србији после Четврте седнице ЦК Савеза комуниста Југославије

16. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације