СТРАНЦИ КОЈИ СУ ЗАДУЖИЛИ СРБИЈУ: Сер Томас Липтон - Велики добротвор „најпосебнијег народа кога је упознао“

Жижа Радивојевић

16. 02. 2022. у 13:28

РОДИО се у Глазгову, највероватније 1848, у породици Ираца који су, због велике глади у којој им је умрло петоро деце, избегли у Шкотску у којој су живели сиромашно, али барем нису били гладни.

СТРАНЦИ КОЈИ СУ ЗАДУЖИЛИ СРБИЈУ: Сер Томас Липтон - Велики добротвор „најпосебнијег народа кога је упознао“

Сер Томас Липтон

У школу је ишао колико да се описмени и научи рачунање, а није имао ни 15 година када је успео да се запосли као послужитељ на пароброду који је саобраћао на линији Глазгов – Белфаст, где се наслушао прича о могућностима које пружају Сједињене Америчке Државе.

Радио је и одрицао се док није уштедео за најјефтинију карту до Америке. Никога тамо није познавао и није знао ни где ће преспавати кад стигне. Знао је само да мора да заради новац и да се неће вратити кући док то не уради. Када му се учинило да је довољно научио и зарадио, враћа се у родни Глазгов, где отвара своју прву бакалницу ”Липтонов маркет”.

Како је био вредан и научен том послу, нове радње ницале су једна за другом. Године 1888, имао је триста дућана широм Краљевства, али желео је и да уведе неке новине. Смислио је да се упусти у трговину чајем, који је у Енглеској био напитак кога су богати пили, а сиромашни прижељкивали да пију. Био је довољно богат и довољно храбар да оде је на Цејлон и купи сопствену плантажу чаја и продаје га у својим чајџиницама. Пословни и јавни живот ишао је само узлазном линијом. Како је империја Томаса Липтона доносила знатне приходе британској круни, 1902. добио је титулу витеза, па је званично постао сер Томас Липтон, барон од Осиџа.

Када је избио Велики рат, сер Липтон је отишао у Црвени крст и ставио своје јахте на располагање, рекавши да их искористе тамо где је било најхитније и најпотребније. Болници шкотских жена, медицинском особљу које је долазило у Србију, то је било од велике помоћи. Финансирао је куповину медицинског материјала јер се знало да Србија нема ништа, а треба јој све. Када је чуо за епидемију тифуса невиђених размера, одлучује се да дође у Србију. Сер Липтон је 1915. допловио у Србију својом највећом и најбољом јахтом, „Ерин“, до солунске луке. Одатле је прво обишао Ђевђелију и Скопље, па је, обилазећи Србију, стигао до Београда. Ишао је по селима, свуда где су биле смештене болнице и мисије. Дубоко га је потресло оно што је видео и помагао је како год је могао.

Његовом заслугом обновљена је болница „Краљ Петар“ у Тополи, он је комплетно опре- мио, од кревета и постељине до лекова.

Оно што посебно задивљује јесте његово интересовање за живот обичног народа. Одлично се споразумевао са сељацима, улазио у куће, јео најпростију храну коју су јели војници, спавао на сламарици, одбијао да буде привилегован у било чему.  Дубоко потресен очајним стањем на терену, где је тифус односио и по 300 живота дневно, пробудио је британску јавност и скренуо јој пажњу на опасност физичког нестанка целог народа, овог срдачног, простодушног света који је био тако различит од пропаганде коју су непријатељи ширили о њему. Написао је апел у Дејли телеграфу, „Страшна истина о Србији“, и молио да се што хитније реагује, да се спасе „Величанствена, мала Србија, која је у кратко време водила три рата и која се бори са два страшна и моћна непријатеља: војскама Немачке и Аустроугарске и тифусом“.

„Тифус дивља Србијом…. нема довољно простора за смештај болесних и они сви леже заједно, на гомили прљаве сламе. Они немају ни одговарајућу исхрану, јер је нема на тржишту, нити има пара да се купи ако се нађе. Лекари обично само раде недељу-две, пре него што   оболе од тифуса, пошто немају начина да се сами заштите. У неким болницама није било ни ћебади ни душека, док су у другим три или четири болесника спавали попречно на једној сламарици. Поред свега тога, људи се никад нису жалили…”. Ово писмо пробудило је британску јавност, која је не само прикупљала и слала помоћ, него променила став према Србији.

Овај дивни човек провео је месеце по Шумадији и кренуо за Лондон онда када је Србија кренула у избеглиштво. Још један незамислив и величанствен потез који је овог пријатеља српског народа уверио да су Срби „најпосебнији народ кога је упознао, после његовог, ирског“.

Овај необични хуманиста умро је 1931. Сваки пут када узмете Липтон чај, сетите се човека који нас је задужио љубављу и великим добром.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА НОВОСТИ: Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице

ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ": Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице

НЕМА правог љубитеља тениса који би могао да набраја великане "белог спорта", а да заборави на "румунског лакрдијаша" Илијеа Настасеа, оригиналног "лошег момка" тениса. Некада први играч планете у ексклузивном разговору за "Новости" говорио је о документарном филму снимљеном о њему, српском народу, шљивовици, а неизбежна тема био је најбољи тенисер свих времена - Новак Ђоковић.

22. 05. 2024. у 20:00 >> 20:57

Коментари (0)

ЈЕЗИВИ ОСЕЋАЈИ! Новак Ђоковић скрхан: Наравно да сам забринут!