МАЊЕ НАС ЈЕ ЗА ЧЕТИРИ ОДСТО: Шта ће донети попис становништва у Србији, најављен за октобар - ово су процене

В. Ц. СПАСОЈЕВИЋ

31. 01. 2022. у 09:00

КОЛИКО Србија има грађана знаће се крајем ове и почетком следеће године, када буду изашли прелиминарни резултати нашег пописа, заказаног за октобар, али, судећи према проценама за 10 година број становника је мањи за око четири одсто.

МАЊЕ НАС ЈЕ ЗА ЧЕТИРИ ОДСТО: Шта ће донети попис становништва у Србији, најављен за октобар - ово су процене

Фото Н. Скендерија

Оно што су процене Републичког завода за статистику већ показале јесте природни прираштај који је у 2020. достигао неславни рекорд од - 55.158, што је био до тада највећи негативни прираштај од када се води статистика. У 2020. родило се први пут мање од 62.000 беба (61.693), а истовремено смо имали повећану смртност од 114.954 људи, насупрот уобичајеном годишњем просеку од 102.000 - 103.000.

Прошле године је, каже витална статистика, рођено 369 беба више него у години пре тога, али је преминуло 20.947 људи више. То значи да је негативни прираштај био још већи и износио је -73.839. Стопа наталитета прошле године била око 1,5, док је за просту репродукцију потребно 2,15.

Кључна година у којој је број умрлих премашио број рођених, била је 1992. После тзв. компензационог периода после рата, када се родило много беба (тзв. бејби бум генерација), од 1956. број рођења на годишњем нивоу опада. Са сваком генерацијом све је мање оних који улазе у радни и фертилни контингент.

На последњем попису, 2011. године, Србија је имала 7.186.862. житеља. Процењен број становника у 2020. години, како је прошлог лета објавио Републички завод за статистику, износио је 6.899.126. Значи, мање нас је за нешто више од 287.000, односно за око четири одсто.

Верује се да ће сличне бројке показати и октобарски попис. Међутим, оно што ни тада нећемо поуздано знати биће број наших људи који ради у другим земљама и у којим колико.

- Оне који раде у иностранству дуже од годину дана, према међународним нормама, пописују земље у којима раде, а не ми, без обзира на то што су наши држављани - објашњава Љиљана Ђорђевић, начелник Одељења за попис Републичког завода за статистику. - Уколико је неко отишао на рад краћи од годину дана, податке о њему дају чланови породице, ако су у земљи. Ми пак прикупљамо податке о странцима који живе код нас дуже од годину дана.

Речју, Србија зна колико је странаца стекло пребивалиште код нас, али не и колико је наших људи стекло пребивалиште негде другде.

Како објашњава Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију при РЗЗС, по закону, свако ко мења место боравка на дуже од три месеца требало би да се пријави МУП-у. То су регистроване миграције.

- Људи масовно не пријављују ни када одлазе, ни када се враћају, а једна особа у току године може три пута да оде на по три месеца - појашњава Бјелобркова, и додаје да је претходни попис, из 2011. године, показао да око 300.000 наших људи ради ван земље. Међутим верује се да су реалне бројке много веће.

Притом, чак ни размена података са земљама у којима српски држављани раде не би дала комплетну слику, јер је много оних који су отишли на пример на рад у Немачку са хрватским пасошем, будући да је Хрватска чланица ЕУ, а да они имају и наше и њихове документе. Такође, многи Албанци из наше јужне покрајине, иако се углас залажу за независну државу, у иностранству раде са пасошима државе у којој живе - Србије.

ХРВАТИ "ИЗГУБИЛИ" 10 ПРОЦЕНАТА

НЕДАВНИ попис у суседној Хрватској показао је да ова земља има готово 10 одсто мање грађана у односу на период пре једну деценију. По основу негативног природног прираштаја, односно разлике између броја рођених и умрлих, мање је око 165.000 душа, регистрованих исељеника у друге земље има око 110.000 и нерегистрованих око 120.000.

КАСНИЈЕ РАЂАЊЕ

У ОДНОСУ на почетак седамдесетих година прошлог века, жена у периоду погодном за рађање мање је за пола милиона и све се касније одлучују за прво дете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!