ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВ СТРАХ ОД СРБИЈАНСКИХ ДИВИЗИЈА: Договор Стаљина и Черчила кључан за исход југословенске револуције

Милорад Екмечић

04. 12. 2021. у 17:14

ПОСЛЕ продора у Србију, партизанске снаге су бројчано и технички ојачале своје јединице. Генерал Михаиловић два пута није успео да доведе до краја проглашену мобилизацију. И српски народ је био засићен те војске, зарасле у браду и са ножевима, који нису изгледали само као украс.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВ СТРАХ ОД СРБИЈАНСКИХ ДИВИЗИЈА: Договор Стаљина и Черчила кључан за исход југословенске револуције

Тито потписује уговор о пријатељству са СССР, иза њега су Стаљин и Молотов / Архива "Новости", "Борбе" и Музеј Југославије

Већина народа је пораз четника доживљавала као ослобођење. Основна партизанска брига није била да добро организује ту подмлађену армију. Ту ће у Србији стварати једну европску ратну формацију. Почетком 1945. партизанска војска је од 350.000 бораца и 40 дивизија нагло порасла и прешла на стварање четири армије. Постала је европски урачунљива снага за окончање Другог светског рата.

Тито је страховао од тих србијанских дивизија у походу према Загребу. Кад полази у Москву, вели генералу Терзићу да је Сремски фронт - фронт краља Петра и "кад се вратим, да га више не видим". Не само недостатак оружја и слаба вештина у потребе онога што је добијено од Совјетског Савеза него је и овај политички страх био разлог да у безглавим ударима прса у прса та омладина масовно гине.

За исход југословенске револуције две су ствари пред јесен 1944. биле кључне, а обе су биле изван круга у коме су се вртела два непомирљива партнера. Прва је била састанак Стаљина и Черчила у Москви 9. октобра 1944. Без поговора су се слагали да Британија мора остати медитеранска земља и држати Грчку, а Совјетски Савез да коначно претвори Црно море у руско језеро. То је значило: у Бугарској ће британска политика бити нешто више од посматрача, а у Југославији су Стаљин и Черчил утицаје поделили по пола.

То је оно што се погрешно назива споразумом у Јалти 50% и 50%. Тај је споразум био на снази мање од једног дана, јер је остављено министрима спољних послова Молотову и Идну да сутрадан, 10. октобра 1944, повисе тај совјетски проценат. Молотов је захтевао 25% за Британију и 75% за Совјетски Савез или, у најгорем случају, да совјетска страна има превагу од 60%. Британци су захтевали да се Тито и Шубашић, вођство партизана и краљевска влада, споразумеју хоће ли Југославија бити монархија, република, или нешто треће. Молотов је уверавао да ће Тито, кад дође у Београд, мало омекшати.

У планинама је био провинцијалац, склон да све решава на тајни начин, а у граду ће се припитомити и постати прихватљив. Идново "нешто треће" је била лична диктатура, која ће заиста бити и уведена.

ДРУГА ствар која је одиграла суштинску улогу у даљем развоју било је стварање просовјетске владе у Бугарској 9. септембра 1944. Немачки и српски непријатељ - Бугарска преко ноћи је постала њихов ратни савезник, сусретом Тита и Димитрова у Софији 5. октобра 1944. То је, практично, значило да се око 100.000 војних обвезника из Македоније преко ноћи претвара у војну основу југословенске партизанске војске на том простору Југославије.

Сама бугарска армија је била управљена да продире у два правца. Један је ишао на Сремски фронт, а други је требало да ослободи и уведе ред на Косову. Поред бугарске војске, Пета и Шеста албанска дивизија учествују у ослобађању Призрена и Тузи, Британци не желе да дају помоћ албанским трупама, јер су на нерегуларан начин запосели југословенску територију.

С друге стране, у албанским јединицама су и балисти и комунисти, што је довело до једног оружаног конфликта са партизанском југословенском војском. Одмах по ослобођењу 1944, избио је један албански устанак против југословенске власти, а други пре краја рата, у мају 1945.

Није било случајно што се бугарска војска нашла на Косову, Британски посматрачи су видели да Тито води политику што већег умањења српског значаја у будућој југословенској федерацији. Британски војни представник је 4. децембра 1944. јавио да старешине бугарске војске виде да је њихова улога на Косову политичке природе; Тито је изјавио да би албански балисти могли ући у Југославију само силом. Постојао је савез балиста и партизана на Косову. Србима није дозвољаван повратак. Британци су извештавали "да Тита не занима будућност Косова, које би дао Албанији у случају да она то пожели".

Британска влада је још 10. априла 1944. посредством свог представника обавестила југословенску владу у Лондону да је "Титова брига за стварање аутономне Македоније овде схваћена само као део његовог програма да умањи српски утицај, јер би се таква држава могла успоставити само на штету Србије. Наша подршка Титу не укључује и његове антисрпске циљеве".

Споразум два министра иностраних дела 10. октобра 1944. омогућио је Совјетском Савезу предоминантан утицај у Југославији. Погрешно је мислити да се то односи на деобу територија. То је само подела бриге око помагања копнених снага, у чему совјетска страна има превагу, или поморских и ваздухопловних, у чему Британци помажу у оној смањеној мери у којој ти родови у балканском рату имају подређен значај.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Пораз четника за зеленим столом

БЕЗ помоћи совјетске армије југословенске партизанске јединице не би могле ослободити читав југословенски простор, а посебно Београд, 20. октобра 1944. године... Четнички покрет није сломљен на бојном пољу, него за зеленим столом "британског играња карата са Русима" И пре него су се Стаљин и Черчил споразумели 9. октобра 1944. у Москви, британској дипломатији је већа брига била како да не прими на себе сумњу за српску трагедију и остави генерала Михаиловића да потоне, него да нешто уради у његову корист.

Његов штаб је донео одлуку да се неће повиновати решењима великих сила и краљеве владе у Лондону. Краљевнм декретом од 25. августа 1944. укинута је Врховна команда Југословенске војске у отаџбини, а Тито је 30, августа упутио позив домобранима и четницима да пређу под његову команду.

Краљ је преко британског радија 12. септембра позвао своје четнике да се прикључе Титовој армији. Један део четничких јединица је ово прихватио. По западној Србији су бријачнице одједном огрезле у ошишане косе и браде. Бацале су се краљеве кокарде. У дневнику тих дана Михаило Шашкијевић описује како се његова четничка јединица код Чачка распала. Само неки појединци нису били обријани.

"Сви официри су, такође, били обријани. Већина није имала никакве ознаке на капама, то јест шајкачама. Обично само један метални храстов лист на реверу блузе." Титовом маршалском гранчицом су обележили да су део његових трупа. Контакти са совјетском војском нису били непријатељски, али су били потпуно непоуздани и бескорисни.

Суђење Дражи Михаиловићу / Архива "Новости", "Борбе" и Музеј Југославије

ВЕЋИНА четничких снага није прихватила краљево наређење. Неколико хиљада његових војника у Подгорици, пошто су саслушали тужан краљев говор, запевали су: "Чича Дражо, ми ти се кунемо да са твога пута - не скренемо". Након три године ту ће песму певати свом новом вођи који се одметнуо од Стаљина.

Дража Михаиловић је најпре своје трупе управљао у Босну преко Сјенице, сам прешао у Дворове код Бијељине, па у Модричу у угледну кућу Карабеговића, некада пре рата 1914. српских националиста. Мустафа Мулалић у својим успоменама бележи да је генерал Михаиловић свраћао, на позив, у муслиманске џамије, изувао се и после молитве верницима држао говор...

При покушају пробијања натраг у Србију, снаге генерала Михаиловића су до 12. маја 1945. доживеле трагичан крај. Остали су неми споменици запуштених стратишта на подручју Зеленгоре и Сутјеске, села Закмур и Булози. Сматра се да је погинуло и, након заробљавања, ликвидирано 9.235 бораца и око 300 официра. Генерал Михаиловић је успео да се извуче, пређе на српску страну.

Издајом је био ухваћен, осуђен на смрт и стрељан 18. јуна 1946. У литератури постоји мишљење да је Михаиловић одустао од плана пробијања у Словенију по америчкој наредби да се врати у Србију... Будућа истраживања ће проверити вероватноћу да је генералу Михаиловићу, за сарадњу са судом, било обећано да ће живот завршити у некој осамљеној вили на обали мора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Смештање најстаријих чланова породице у дом за старе