Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ: Дневник Јосипа Броза писан од 2. новембра 1950. до 18. фебруара 1951. године

И. М.

23. 11. 2021. у 17:14

ДНЕВНИЦИ су нарочита врста литературе, у највећем броју случајева читаоцима је то близак, за њих изазован жанр, чак и онда када су остали иза неког потпуног анонимуса.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ: Дневник Јосипа Броза писан од 2. новембра 1950. до 18. фебруара 1951. године

Они се по много чему отимају стандардним квалификацијама књижевног вредновања већ и због тога што су изворни, документовани снимак, нека врста филмског кадра замрзнутог у времену. У тај кадар се накнадно не интервенише, то је кадар који се по логици данас тако распрострањеног ,,фотошопирања“ не може преправљати, поготово не улепшавати.

У ред значајних записа несумњиво припада и дневник Јосипа Броза Тита писан на прелому 1950. и 1951. године, у време када је на врхунцу био сукоб између Југославије и СССР-а, покренут Резолуцијом Информбироа 1948. године.

Уколико су у дневничко штиво уткани детаљи у којима се препознају одблесци времена, назиру црте људских карактера, испољавају обриси не само психолошких стања аутора него и колектива којим је окружен, утолико боље.

Дневници у себи носе посебну драж и зато што пред читаоцем откривају делиће животне свакодневице писца, тренутке испуњене дубоким драматским набојем, преплетене са пасажима који сведоче како се у свакој, ма колико тешкој ситуацији, свесно и несвесно траже и проналазе тренуци одушка, растерећења од оволиког или оноликог, па и највећег притиска.

ЈАСНО је да ће неки дневнички записи поготово привући пажњу уколико су изашли испод пера неке познате личности, знане макар у ужим, локалним оквирима, а поготово ако је реч о личности знаменитој у планетарним размерама.

Привлачност дневника нараста још више уколико је аутор оставио дубок траг у историји, а његови записи бацају ново, додатно, лично светло, на историјске догађаје у којима је аутор нештедимице учествовао и неспоредно их обликовао.

Утолико је већи значај и вредност овог Титовог дневника из бурних година Коминформа, ових записа насталих пре пуних седамдесет година. Због обима тог више него драгоценог текста који објављујемо у овом Историјском додатку били смо, разумљиво, принуђени да извршимо нека скраћивања, чиме ни у ком смислу није нарушена изворност и аутентичност Титовог дневника. Да би се сачувала његова потпуна оригиналност, дневник се штампа онако како је написан, без правописних и граматичких интервенција.

У фуснотама и угластим заградама дата су само минимална објашњења, која читаоцу омогућују потпуније разумевање једног од највреднијих докумената целокупне Титове заоставштине.

Препоручујемо

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДАНИЈЕ БРАНКА ЋОПИЋА: Најчитанији послератни писац је био под будним оком УДБЕ

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДАНИЈЕ БРАНКА ЋОПИЋА: Најчитанији послератни писац је био под будним оком УДБЕ

20. 11. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ У ЛИТЕРАТУРИ: Померaње позорнице обрачуна Савеза комуниста са књижевним гласилима

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ У ЛИТЕРАТУРИ: Померaње позорнице обрачуна Савеза комуниста са књижевним гласилима

19. 11. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ТО ПЕВА О АНЂЕЛИМА И МУЗАМА: Како је Градски комитет СК Београда дисциплиновао књижевнике

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ТО ПЕВА О АНЂЕЛИМА И МУЗАМА: Како је Градски комитет СК Београда дисциплиновао књижевнике

18. 11. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЖЕЂ ЗА СКИДАЊЕМ ОКОВА ДОГМАТИЗМА: Противречни догађаји у послератном књижевном животу у Србији

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЖЕЂ ЗА СКИДАЊЕМ ОКОВА ДОГМАТИЗМА: Противречни догађаји у послератном књижевном животу у Србији

17. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

Репортаже

0 15

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

Репортаже

0 61

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00