ПРЕЖИВЕО САМ АПОКАЛИПСУ И УПОЗНАО ЗЛО: Писац Зоран Богнар о годишњици вуковарског пакла
ЗЛО не може инспирисати песника. Песник о злу може да пева само из бунта, из моралне, патриотске или неке треће свести, а све те међуслојеве и слојеве свести никако не можемо назвати инспирацијом.
Фото Д. Дозет
Колико пута вам се догодило да вам је неки непредвиђени догађај или доживљај пореметио креативне планове? Колико пута сте се нашли у ситуацији да баш када сте хтели да започнете неки пројекат за који сте се дуго припремали и који се дуго рађао у вама, да га морате пролонгирати јер се управо догодило нешто на шта се, као писац или филозоф, не можете и не смете оглушити.
Ове наведене реченице могу да аргументујем примером из личног искуства. Да није било грађанског рата у Вуковару, чињеница да сам рођен у том граду и да сам тамо живео била би сасвим обична. Али, пошто сам доживео и преживео апокалипсу овог града, претходна констатација и није сасвим обична јер говори да сам упознао и ону другу, заумну, а то значи, људском уму непојмљиву страну човековог живота, да сам доживео пресецање оне последње линије између живота и смрти, као и понижавање и поништавање живота.
Једино уз тај податак може се објаснити зашто су се моје песме после таквог искуства бавиле тако тешким социоантрополошким, психолошким и онтолошким постулатима; зашто су све моје песме из тог периода пуне гнева, бола, грцања и плача који се не чује јер је окренут у дубине бића, који рони кроз њега, разграђује свест, разара емоције...
Фото ЛБ
Вуковар је од једног предивног барокног града пуног зеленила и младости постао град социоантрополошких и егзистенцијално-културолошких парадокса. Вуковар је данас, најблаже речено, један архитектонски галиматијас у којем су они највиталнији објекти - болница, банке, поште, хотели, пијаце, трговине, стамбене зграде - новији и лепши него икад, док их окружује море до темеља разрушених приватних кућа које од 1991. године до данашњег дана нису ни такнуте. У Вуковару данас готово да и нема младих јер хрватска власт води перфидну политику конспиративног егзодуса. Шта под тим подразумевам?
У последњих тридесет година нико није ни прстом макао да би се обновио бар један од три гиганта - "Вупик", "Вутекс" и комбинат "Борово". Наравно, то је тенденциозно учињено како би се у немогућности било каквог запослења што већи број младих иселио. Нажалост, у томе су у великој мери успели, па је тако Вуковар сада град пензионера и оних људи који заиста не могу или немају где да оду...
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)