ЕВРОПА ГА СЛАВИЛА, СРБИЈА ЗАБОРАВИЛА: Чувени критичар и публициста Урош Петровић делом задужио српску књижевност
ДУГО ће времена још проћи, док сви српски заслужници, који су културну јавност Европе и Србије свог времена задужили, буду вредновани и у матичној земљи.
Међу њима је Урош Петровић, родом из Горњег Милановца, чији је докторат преокренуо јавно мњење Европе. Прерана смрт спречава Петровића да своје дело крунише и пресудно утиче да га касније прекрије српски заборав.
- Овај смели, отмени мислилац, заслужује значајније место у српској књижевности, потпуну реафирмацију у средини одакле потиче - сматра историчар Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.
Наш саговорник дуго истражује утицај Петровића на Европу и Србију, животопис...
- На докторским студијима на Сорбони у Паризу, маја 1907. одбранио је тезу "Иполит Тент -књижевни историчар XVII века" о методу Тенове критике, примени на француске писце 17. века (Расин, Ла Фонтен...). Тенову теорију проглашава недовољном и указује на нетачност његових судова. Дисертацијом, слама Тенов ауторитет у Европи и међу Србима - објашњава Марушић.
Та убедљива студија "струји" кроз књижевне кругове Париза, Европе, Београда... Чувени проф. Лансон уврстио ју је у "Библиографски подсетник", као обавезан приручник.
- Из Париза, после промоције за доктора, Петровић се враћа у Београд. "Био је чудновато лишен зависти, жеље за истицањем" писао је Слободан Јовановић. Јануара 1908. постављен је за привременог, а 1910. Указом краља Петра I за редовног доцента француског језика и књижевности на Филозофском факултету. Петровић је први Србин, коме је француска књижевност уз језик главна струка. До тада, 1907. на 1908. он као наставник Гимназије у Нишу, станује у кући са суплентом Миодрагом Ибровцем, исто Милановчанином, чувеним културним делатником - наставља Марушић.
Иако европски угледан, савесни проф. Петровић се посвећује ученицима, мање својој књижевној репутацији, ређе објављује радове. Савременици траже да коначно "груне са једном књигом". Ни кад је 1911. тешко оболео, не прекида предавања.
- Почетком 1914. он, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Ристо Одавић, усмеравају рад Народног позоришта У Београду. Члан је управног одбора Société littéraire de Belgrade (Књижевног друштва Београда) које ради од 1911. до почетка Великог рата. На листи чланова из 1914. био је и краљ Петар Први Карађорђевић - истиче Марушић.
Урош Петровић рођен је 15. септембра 1880. као најстарији од четворо деце Аврама и Персиде Петровић. Умро је 5. децембра 1915. године.
Критике, преводи...
ПРВЕ радове, Петровић објављује као матурант у опозиционом листу "Звезда". Са 18 и 19 година приказује књиге Радоја Домановића, Боре Станковића, Иве Ћипика, пише чланке о Едуарду Паљерону, Емилију Кастелару, филозофији "Кројцерове сонате"...
Пише и у бечкој "Младости" 1899. Критике и преводе објављује му "Бранково коло". У "Одјеку" 1902. уређује књижевну и позоришну критику, ту му "понедеонички" подлисци под псеудонимом Unus зраче духовитошћу и стилом, што је тада била новина. Преводи позоришне комаде за репертоар Народног позоришта у Београду.
"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!
УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
25. 04. 2024. у 18:08
ЗЕЛЕНСКИ ТРАЖИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ? Украјински председник покушава да увуче НАТО диретно у рат са Русијом (ВИДЕО)
У АПЕЛУ западним савезницима, украјински председник Владимир Зеленски позвао је на снажан став, сличан оном у Израелу и околном региону.
25. 04. 2024. у 18:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (0)