ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НЕВИН МЕНАЏЕР ОСУЂЕН НА СМРТ: Јосип Броз оптужио трговце да су преваспитавали комунисте

Срђан Цветковић

08. 10. 2021. у 17:14

КОЛИКа је паника завладала у југословенском врху најбоље свеодичи и то што се Јосип Броз први пут, у неком јавном наступу, говорио о неком судском процесу и посебно апострофирао Бату Тодоровића.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НЕВИН МЕНАЏЕР ОСУЂЕН НА СМРТ: Јосип Броз оптужио трговце да су преваспитавали комунисте

Јосип Броз Тито, Иџа, Милан Оковић и Драгослав Дража Марковић председник Скупштине Србије

У интервјуу, Дари Јанековић, који је „Вјесник“ објавио 1. фебруара 1976, под насловом „Комунисти морају стварати етику самоуправнога социјалистичкога поретка“, на питање о људима којима није место у СК, Тито одговара:

„Комунисти нису били трговци. Дошли су, дакле, бивши трговци и то је за неке био Ел Дорадо. Они су знали како се тргује да би се зарађивало, они су одгајали и чланове Партије који су радили са њима. Неки су надмашили своје учитеље, постали су гори од њих. Ево, сад имамо много ухапшених. Ускоро ће почети велики процес онима који су направили големе штете, у милијардама, нашој спољној трговини. Кривци ће бити оштро кажњени... Узмите случај тог Бате Тодоровића: банке су имали вани, а радили су са неким нашим банкама заједно! Ми смо похапсили доста људи, оних који су повезани с разним спекулантима извана и који су нам правили велике штете“.

Тужилаштво није дуго чекало после ове Титове прозивке и Тодоровић, са још четрдесетак привредника, махом директора, наћи ће се на оптуженичкој клупи за злоупотребу и махинације.

Само две недеље после Маршаловог иступа у загребачком дневнику реагује и Градска комисија за испитивање злоупотреба Београда. Решењем Скупштине општине Врачар одузета је целокупне имовине Бате Тодоровића у СФРЈ (станови и некретнине у Београду, Дубровнику, Оребићу, Минхену... Време ће показати да он на територији општине Врачар није ни становао нити имао апсолутно никакву имовину.

 

Едо Брајник

ТОДОРОВИЋ је после више година у истражном затвору осуђен тек почетком 1979. на спектакуларном процесу пред ОКС у Београду. Проглашен кривим по двадесетак ставки оптужнице и осуђен најпре на смрт, па помилован на 20 година.

За исход суђења били су директно заинтересовани Јосип Броз, Бакарић и Дража Марковић. Док је он чамио у истражном затвору водила се подземна битка где ће се одржати суђење. Словенчаки лоби у Савезној служби безбедности и у партијском врху предвођени Доланцом и Кардељем уз Титову подршку, инсистрало се да суђење буде у Београду а не у Љубљани.

На тај начин се скидала свака одговорност са политичара и тајне службе из дежеле и пребацивала на српске безбедњаке. Стерилно српско руководство оличено у Тихомиру Влашалићу, Дражи Марковићу. Живану Васиљевићу допустило је да се изврши класична замена теза, уместо да се Словенци окриве за куповину оружја и наоружавање, Србима је наваљено бреме одговорности да су преко СДБ илегално трговали југословенским оружјем.

Био је довољан само један позив на Брионе и Титов миг да пријаве да се судски процес одржи у главном граду Србије и СФРЈ, а не у Словенији, где је Тодоровић ухапшен, саслушаван и ислеђиван.

 

Живан Васиљевић

То ће Дража Марковић признати у мемоарским записима “Живот и политика” , на 155 страни, другог тома: “Имао сам озбиљан разговор са Бакарићем око суђења групи Бате Тодоровића. Херљевић, савезни секретар за унутрашње послове, захтевао је да се суди целој групи у Београду. Ми нисмо упознати с резултатима истраге, која је вођена у Љубљани, где је он и ухапшен. Нисмо то хтели прихватити. Бакарић се сложио. Биће сада спора и гужве с Херљевићем. Но, нека буде.”

Само четири странице даље Дража пише: “8. октобра летели смо Тица, Живан и ја на Брионе. Тамо нам се придружио и П. Стамболић. Били смо на разговорима код друга Тита… Кроз разговор смо добили потврду и за наше опредељење у погледу неких конкретних питања о суђењу Тодоровићу…”.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЖРТВА ПОЛИТИЧКИХ ИНТРИГА ЗАПАДНИХ РЕПУБЛИКА

ЗА СУДИЈУ „процеса деценије“ је одређен Драгољуб Николић из Обреновца. При Служби државне безбедности Србије, била је формирана посебна мешовита радна група за Бату Тодоровића, састављена од оперативаца из СДБ Југославије и СДБ Србије. У њој су били Слободан Стевић, Негосав Пантелић и Милан Лабус. Шеф групе је био Видосав Златић.

 

Јанез Земљарић

Ова радна група је распуштена, јер су открили да се Словенци наоружавају преко Бате Тодоровића. О свим овим сазнањима су извештени Славко Зечевић и Фрањо Херљевић, савезни и републички секретари за унутрашње послове, као и Стане Доланц, секретар Извршног бироа ЦК СКЈ. Епилог је био да је Стевић избачен из службе, а цео случај заташкан у интересу сигурности земље.

Симптоматично је писмо које су ова тројица оперативаца упутили – 27. септембра 1974. Јури Билићу, који је био председник партијске ИБ ЦК СКЈ основане поводом овог случаја. У њиховом писму се наводи:

„На наше изричито тражење, друг Зечевић се позивао и на председника Тита, истичући да према њему има обавезе. Нису нам биле јасне речи друга Зечевића – ‘Бата ће бити наш а не њихов’“

Потом је формирана је друга група, у којој су били Обрен Ђорђевић и Драган Митровић. Сам Ђорђевић је лично ишао у Минхен на разговоре са Батом Тодоровићем, пре његовог хапшења, када је дошло до сазнања да Словенци тргују оружјем и наоружавају Територијалну одбрану. У таквој мисији је био и Милорад-Мика Бисић, начелник у СДБ Србије, али о том сазнању није смео да “узнемирава” политички врх СФРЈ. Уз то, откривено је да је Бата Тодоровић радио и за СДБ Словеније.

 

Обрен Ђорђевић

ЗВАНИЧНО Тодоровић је оптужен само за извозно - увозне махинације, шверц цигарета преко консигнационих складишта у Копру (због чега је покренут поступак против М. Огритзека, пензионера из Љубљане, бившег начелника СДБ Словеније и руководиоца службе безбедности при Републичком штабу народне одбране).

Пресуда је била, као што је споменуто, смртна казна. Овако строга казна у првом степену за привредне преступе није изречена још из поратних револуционарних година. Последња пресуда на смрт за привредне деликте, за коју знам изречена је Александру Херцогу чиновнику из Београда 1946, оптуженом за злоупотребе и корупцију у познатој афери „Гранап“ јануара 1946. године.

Ево још једног доказа да се требало решити незгодног сведока – јер мртва уста не говоре. Судија Николић после добро обављеног „посла“ специјално је награђен од Фрање Херљевића – добио је пиштољ са посветом.

Затворске дане провео је у КПД Забела, заједно са ибеовцем Владом Дапчевићем у ћелији. Према причи затворских чувара и у затворским условима је испољио предузетнички дух, био је нека врста менаџера на затворском добру „Препород“.

Његова супруга Љиљана се, у више наврата, обраћала Обрену Ђорђевићу и Станету Доланцу тражећи помиловање, међутим без успеха. Кад је након свега озбиљно хронично оболео од рака простате у затвору, Председништво СФРЈ га је 30. јули 1985. помиловало. Два месеца касније, 6. септембра, преминуо је приликом операције од сепсе.

Душан Чкребић у својим сећањима наводи да је посредовао за његову амнестију наводећи га као жртву политичких интрига безбедносних служби „западних република“. У сваком случају на таласу оптужби против Бате Тодоровића у Србији је смењено преко 80 директора, а у Словенији никоме није фалила длака на глави.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НЕСТАЛА ДЕВОЈЧИЦА У БАНАТСКОМ ВЕЛИКОМ СЕЛУ: Растала се од друштва, али није дошла кући (ФОТО)