Таг Распад Југославије

СТРАХ ОД ОТВАРАЊА СРПСКОГ ПИТАЊА: Дух Устава из 1974. најдиректније је угрожавао југословенску државу и генерирао државну кризу

СТРАХ ОД ОТВАРАЊА СРПСКОГ ПИТАЊА: Дух Устава из 1974. најдиректније је угрожавао југословенску државу и генерирао државну кризу

ПРАВО вета, дато републикама и покрајинама у поступку промене Устава и доношењу најважнијих савезних аката, поништавало је суштину федерализма

28. 05. 2021. у 19:00

РАЂАЊЕ АЛБАНСКЕ РЕПУБЛИКЕ НА КОСОВУ: Јачање државних атрибута покрајине подстицали су алабански национализам и сепаратизам

РАЂАЊЕ АЛБАНСКЕ РЕПУБЛИКЕ НА КОСОВУ: Јачање државних атрибута покрајине подстицали су алабански национализам и сепаратизам

ИЗА захтева демонстраната да Косово постане република, као и да Албанији буду прикључени и делови Македоније и Црне Горе, суштински је стајала покрајинска бирократија

27. 05. 2021. у 17:01

ИЗАЗОВИ С КРАЈА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА: Марта 1989. Србија је повратила суверенитет и државност у целој републици

ИЗАЗОВИ С КРАЈА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА: Марта 1989. Србија је повратила суверенитет и државност у целој републици

ПРАВНИ стручњаци су процењивали да амандмани представљају нужан али мали корак ка обезбеђењу једнаког положаја Србије са другим републикама, остварењу њене државности, равноправности српског народа

26. 05. 2021. у 16:00

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХЕГЕМОН ЈЕ БИО ПОЛИТБИРО ПАРТИЈЕ: Добрица Ћосић о разговору са људима из Мрака у Љубљани

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХЕГЕМОН ЈЕ БИО ПОЛИТБИРО ПАРТИЈЕ: Добрица Ћосић о разговору са људима из "Мрака" у Љубљани

АНТИНАЦИОНАЛИСТИЧКИ и југословенски говорили смо нас тројица из Београда - Марковић, Тадић и ја. Одбацивали смо њихову критику Србије, бранили смо је од оптужби да се хегемонистички и експлоататорски односи према развијеном Западу, највише према Словенији; саглашавали смо се са Словенцима да је дошло до рушења читавог политичког поретка и монопола Савеза комуниста; залагали се за одржање Југославије и њену демократску реформу...

15. 05. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАМАГЉИВАЊЕ ОДЛУКЕ О ОТЦЕПЉЕЊУ: Шта је открила дебата о међунационалним односима две републике

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАМАГЉИВАЊЕ ОДЛУКЕ О ОТЦЕПЉЕЊУ: Шта је открила дебата о међунационалним односима две републике

У ЧЕМУ ЈЕ ЗНАЧАЈ љубљанског састанка? Прво, показује се да су словеначки интелектуалци (а несумњиво и политичари који су с њима тесно сарађивали, за разлику од српских политичара који су своје најбоље интелектуалце све до 1987. године свесрдно гонили) већ 1985. године били чврсто решили да Југославију реорганизују у складу са својим интересима или да се од ње отцепе. Године 1985. није још било никаквог Меморандума, а председник Републике је био Иван Стамболић, који се повијао пред сваким притиском владајуће хрватско -словеначке коалиције.

14. 05. 2021. у 12:37

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА ИСТОРИЈСКИ МРТВА: Словенци су имали две алтернативе: потпуна конфедерализација или - излазак из земље

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА ИСТОРИЈСКИ МРТВА: Словенци су имали две алтернативе: потпуна конфедерализација или - излазак из земље

ЉУБЉАНСКОМ састанку је непосредно претходило писмо главног уредника "Нове ревије", Ника Графенауера од 7. новембра 1985. у коме се каже да је њихов часопис предвидео "анкету о узроцима садашње друштвене кризе у Југославији".

13. 05. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ПРИВРЕМЕНА ТВОРЕВИНА: Кардељ наговестио да Срби и Словенци неће живети у истој земљи

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ПРИВРЕМЕНА ТВОРЕВИНА: Кардељ наговестио да Срби и Словенци неће живети у истој земљи

ЉУБЉАНА средином априла далеке 1958. године. Стотину тридесетак хиљада становника словеначке престонице се грозничаво припрема да што боље угости 1.795 делегата који ће од 22. до 26. тог месеца учествовати на Седмом конгресу Савеза комуниста Југославије.

12. 05. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЛАВИНА КРЕНУЛА СА ТРИГЛАВА: Словенци су српским  интелектуалцима још 1985. наjaвили  отцепљење

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЛАВИНА КРЕНУЛА СА ТРИГЛАВА: Словенци су српским интелектуалцима још 1985. наjaвили отцепљење

НА предлог Тараса Кермаунера, словеначког књижњвника и филозофа, с пролећа 1985, на састанку одржаном у кући Божидара Јакшића, коме су присуствовали Михаило Марковић, Љуба Тадић, Небојша Попов, Света Стојановић, Драгољуб Мићуновић и Добрица Ћосић, договорено је да се организује дијалог између српске и словеначке опозиције, са идејом да се профилише заједничка опозициона платформе.

11. 05. 2021. у 17:14

ЈАНЕЗ ЈАНША О СЛОВЕНАЧКОМ ОТЦЕПЉЕЊУ: Улога наше војске је била кључна

ЈАНЕЗ ЈАНША О СЛОВЕНАЧКОМ ОТЦЕПЉЕЊУ: Улога наше војске је била кључна

ТОКОМ церемоније којом је обележена 30-годишњица од доношења закона о војној обавези у Словенији, премијер Јанез Јанша је истакао да је улога оружаних снага Словеније била кључна за стицање словеначке независности.

19. 04. 2021. у 22:17

ХРАБРА СПЛИЋАНКА ЧУВАЛА СРПСКЕ ВОЈНИКЕ: Бранку Обрадовић по великом срцу памте припадници ЈНА у блокираној касарни 1991.

ХРАБРА СПЛИЋАНКА ЧУВАЛА СРПСКЕ ВОЈНИКЕ: Бранку Обрадовић по великом срцу памте припадници ЈНА у блокираној касарни 1991.

Не дан да Сплит и Рватску воли неко више од мине. Ни Туђману не дан. Ја сан Хрватица, Далматинка, која са својим човиком Јованом, мојим четником, 52 године дилим добро и зло и која је и данас најсритнија на свит кад се ноћу пробудим и чујем како рче поред мене. Поносна сан што није изда колеге 1991. кад су многи његови официри издали.

28. 02. 2021. у 17:21

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

ПОЧЕТКОМ пролећа 1971. југословенска вртешка добила је ново убрзање. Мико Трипало је у Сплиту изјавио да су уставни амандмани "само минимум са чиме се може бити задовољан", и да "има утисак да се усташе и унитаристи уједињују да би ометали наш рад", стварале су нова подозрења у српско-хрватским односима.

06. 02. 2021. у 17:14

СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ ЕЛИТЕ: Михаило Ђурић и његов асистент Данило Баста као да су имали стаклену куглу из које су видели судбину Југославије

СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ ЕЛИТЕ: Михаило Ђурић и његов асистент Данило Баста као да су имали стаклену куглу из које су видели судбину Југославије

ПРОФЕСОР др Стеван Ђорђевић се у тродневној дебати определио да говори о вероватно политички најделикатнијој теми оног времена, о амандману 36, који се тицао избора председника Републике, мисли се на председника СФР Југославије, Јосипа Броза Тита.

05. 02. 2021. у 17:14

БРИОНСКЕ ОДЛУКЕ О СУДБИНИ НАРОДА: Шта су говорили Јован Ђорђевић, Андрија Гамс и Коста Чавошки о уставним променама у СФРЈ

БРИОНСКЕ ОДЛУКЕ О СУДБИНИ НАРОДА: Шта су говорили Јован Ђорђевић, Андрија Гамс и Коста Чавошки о уставним променама у СФРЈ

У ТРОДНЕВНОЈ дискусији 18, 19. и 22. марта 1971. године, учествовало је 34 наставника и сарадника Правног факултета, припадника различитих генерација ове угледне високошколске институције, од оних најстаријих, у лику професора Јована Ђорђевића и Борислава Благојевића који су унивезитетске каријере започели средином тридесетих двадесетог века, до најмлађих, у оно време асистената, двадесетшестогодишњег Данила Басте и тридесетогодишњих Будимира Кошутића и Косте Чавошког.

04. 02. 2021. у 13:40

ПРИПРЕМА БУДУЋЕ ТРАГЕДИЈЕ: Амандмани из 1971. су били резултат свакојаких закулисних радњи, политичких трулих компромиса и калкулација

ПРИПРЕМА БУДУЋЕ ТРАГЕДИЈЕ: Амандмани из 1971. су били резултат свакојаких закулисних радњи, политичких трулих компромиса и калкулација

НОВИНСКИ извештач тешко брише из сећања многе догађаје којима је био сведок и о којима је писао, али најчешће, нажалост, нема при руци написане текстове о тим збивањима, загубљене у наслагама времена.

03. 02. 2021. у 17:14

ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

ДРУГУ Југославију сахранио је Устав из 1974. године. Ова, много пута изречена и поновљена оцена у домаћој политичкој и правној публицистици најбоље показује суновратну природу правног акта на коме је деценију и по почивала заједничка држава, да би свој крај дочекала у тешким мукама крвопролића грађанског рата.

02. 02. 2021. у 16:39

ЧЕДОМИР ПОПОВ: Седамдесет година није било довољно да се створи једна иоле подношљива државна заједница

ЧЕДОМИР ПОПОВ: Седамдесет година није било довољно да се створи једна иоле подношљива државна заједница

ЈУГОСЛАВИЈА 1918. године, није била стабилна, али ништа није била нестабилнија него друге државе кoје су се у новом веку стварале и уједињавале кроз процесе националиих, политичких и друштвених револуција.

08. 01. 2021. у 12:31

ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Тито је у свом дугом политичком животу изговорио много противречности о националном питању, југословенству, социјализму...

ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Тито је у свом дугом политичком животу изговорио много противречности о националном питању, југословенству, социјализму...

ИСТОРИЧАРИ мораjу да поставе питање: када је југословенско политичко вођство престало да буде југословенско, када је постало национално, партикуларно и у којим све видовима?

07. 01. 2021. у 10:42