ГНЕЗДО ВЕРЕ НА БИСТРИЦИ: Навршава се 150 година од оснивања Богословије у Призрену, која од 1. октобра 1871. године није престајала да ради

Д. ЗЕЧЕВИЋ

01. 10. 2021. у 11:00

РАВНО је 150 година од дана када је Богословија у Призрену отворила своја врата за прву генерацију, за својих првих 15 ђака. Била је то тада Богословско-учитељска школа за српске учитеље и свештенике из Старе Србије, прва на тлу тадашњег Отоманског царства, за чије су образовање наставни план и програм били састављени у Београду.

ГНЕЗДО ВЕРЕ НА БИСТРИЦИ: Навршава се 150 година од оснивања Богословије у Призрену, која од 1. октобра 1871. године није престајала да ради

Богословија у Призрену / Фото И. Маринковић

Од тог 1. октобра 1871, пуних век и по, Призренска богословија никада није прекидала рад, гнездо је вере на Бистрици, место натопљено снагом молитве са којег се духом вере напајају и њени ученици, и, неспорно, цео српски род.

Историја Призренске богословије је историја врхунског образовања, бистри извор са којег су се знањем, духом и вером напојили и несебично их ширили многобројни потоњи знаменити српски патријарси, епископи, свештеници... Историја Богословије је и историја страдања, жртвовања и васкрсења и Цркве и Срба. Преживела је Османлије, бугарску окупацију, аустроугарске и немачке освајаче, опстајала је кроз осам држава. И после измештања у Ниш од 1999. до 2011. вратила се у своју постојбину. Као да су је и у најсветлијим и у најтежим тренуцима чували чинодејства митрополита Лекетија и ктиторски дух великог српског задужбинара Симе Андрејевића Игуманова, којем припадају највеће заслуге за отварање ове школе у граду на Бистрици. Призренца који је, у тузи за изгубљеним сином Манојлом и ћерком Магом, "уснио сву омладину свог краја" и основао задужбину којој је завештао сав свој иметак. Данас, осим што је стожер просвете и културе нашег народа јужно од Ибра, Богословија је једна од најважнијих тачака у коју поглед упиру Срби на Космету.

- Призренска богословија је знак и символ нашег трајања и опстанка на нашој заветној земљи. Она представља велико охрабрење за Србе који живе у освештаној Метохији, Великој Хочи, Ораховцу, Штрпцу, селима око Призрена и у самом Призрену, као и за оне који желе да се врате на своју очевину и дедовину. Призренска богословија има узвишену мисију ширења јеванђелске речи и мира међу људима на спасење свих, како нашег народа, тако и наших комшија, са којима је хармоничан суживот могућ и неопходан - каже за "Новости" ректор Богословије, владика рашко-призренски Теодосије.

У години када се обележава век и по од оснивања матурски испит положила је 61. генерација богослова, шеста од повратка Богословије из Ниша, пре равно деценију. Успешно су положили испит зрелости и полетели из "богословског гнезда на Бистрици" на даље усавршавање.

- Наша богословија препознатљива је и по томе што је српском роду подарила патријархе Гаврила, Варнаву и Иринеја, док је патријарх Павле као епископ рашко-призренски показивао велику бригу о овој значајној просветној институцији. Његово старање није престало ни када је прешао из Призрена у Београд, на светосавски патријарашки трон наше Цркве - прича владика Теодосије и додаје да се међу знаменитим личностима везаним за оснивање и рад Призренске богословије, осим њеног оснивача Симе Андрејевића и руског конзула Јастребова, истичу први ректор архимандрит Сава Дечанац, професор, ректор и књижевник Петар Костић, ректор и потоњи епископ тимочки Мелетије Вујић Хиландарац, Свети Јустин Ћелијски, књижевник Григорије Божовић, прота Стева Димитријевић, архимандрит Јован Радосављевић, епископи бачки Иринеј, милешевски Атанасије и аустријско-швајцарски Андреј, прота Милутин Тимотијевић, као и многи други клирици и лаици, који су своје темеље поставили у Призрену, а служили су и служе нашој Цркви и народу широм васељене.

Патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије са младим богословима / Фото Епархија рашко-призренска

Владика наглашава и да је Богословија у Призрену увек делила судбину свог народа, али каже да је најтеже било у време рата, када је настава принудно била прекидана на одређено време, као и период после НАТО агресије када су професори и ђаци измештени у Ниш и тамо наставили са радом, до обнове 2011.

- Врхунац голготе десио се у злогласном мартовском погрому 2004, када су албански екстремисти запалили све српске светиње у царском Призрену: Саборни храм, Цркву Богородице Љевишке, Цркву Светог Спаса у Поткаљаји, Манастир Светих арханђела. Тада је страдала и Богословија, али уз помоћ Божју сведоци смо и њеног васкрсења из пепела, на радост српског народа, цркве и васељенског православља - каже епископ Теодосије.

Он каже да је обнова била подвиг који је захтевао одважност, истрајност и постојан сложени тимски рад.

- Са једне стране, требало је створити елементарне услове за живот професора и ђака, што је претпостављало обнову неопходних зграда, школских учионица, параклиса, ђачког интерната, трпезарије и кухиње, зборнице, професорских станова, у чему су нам помогли пријатељи из земље и целог света: Влада Србије, Руска православна црква, Сретењски манастир по благослову патријарха руског Кирила, Европска комисија, Краљевина Норвешка и многи знани и незнани приложници. Са друге стране, требало је успоставити живот, наставу и богослужење, што је пало у удео првим професорима и ђацима, уз помоћ и непрестану подршку блаженопочивших митрополита Амфилохија и епископа Атанасија Јевтића, и осталих архијереја, братства Хиландара на челу са игуманом Методијем, светогорских манастира Ватопеда, Симонопетре, Григоријата, Ормилије на Халкидикију и других - каже владика Теодосије.

КРУНА

КРУНА краља Петра Првог Карађорђевића, који је 22. новембра 1915. стигао у Призрен, закопана је испод катедре у учионици Богословије, тада Богословско-учитељске школе, а краљ је са војском и народом кренуо у повлачење преко Албаније. У потрази за српском круном Бугари су прекопали целу Богословију. Драгоцене књиге тада су трајно изгубљене. "Преживела" су само 1.333 наслова, скривена у дуплом зиду у подруму. А круна је три године чекала на повратак краља, војске и народа. Чекала је слободу.

"У ИМЕ РУСКОГ ЦАРА..."

ТУРСКЕ власти су, већ у другој деценији рада Богословије, желеле да је затворе. То су планирали да правдају спорним књигама у књижници Богословије, које су из Србије долазиле преко руског конзулата. Конзул Иван Јастребов је то спречио јер је на листу хартије на турском написао: "У име руског цара забрањујем улазак", и то поставио на улаз књижнице. Тако је Богословија сачувана од затварања, ауторитетом руског цара и довитљивошћу Јастребова. Назив Богословско-учитељска школа се задржао све до прославе пола века њеног рада.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (0)

ИТАЛИЈА У ШОКУ: Ево због кога је Јаник Синер оставио девојку (ФОТО)