ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Дводневна конференција о Логору на Сајмишту окупила водеће историчаре
ВЕЛИКА дводневна конференција "Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун", уз пратећу изложбу аутора Ненада Фогела, председника Јеврејске општине Земун, и писца из Израела Милана Фогела, као и историчара проф. др Милана Кољанина, биће отворена сутра у 11 сати, у Канцеларији за младе ГО Земун.
Фото: Архива
У децембру се навршава 80 година од успостављања овог логора и Холокауста у Србији. Конференција је отворена за јавност, а учешће су потврдили историчарке др Олга Манојловић Пинтар и др Сања Петровић Тодосијевић, Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина Србије, др Јован Бајфорд, историчар из Велике Британије, историчари др Милован Писари и др Драган Цветковић, као и др Иво Голдштајн, историчар из Загреба.
На изложби ће бити приказане фотографије и факсимили архивских докумената, праћени текстуалним објашњењима. Како се у каталогу за изложбу наводи, иако је Београдско сајмиште за време шестоаприлског бомбардовања 1941. тешко оштећено, а зима 1941/42. године била јака, у њега су од децембра прве ратне године смештани логораши. Стакла на прозорима павиљона била су разбијена, кровови оштећени, прокишњавало је на све стране, зидови напукли. Павиљон број три први је оспособљен за пријем око 5.000 интерниране јеврејске деце, жена и старих из Београда и Баната. Током децембра пребачени су и претходно ухапшени мушки Јевреји, који су преживели стрељања у знак одмазде за убијене Немце, из логора Топовске шупе и Бањице. У јануару 1942. на Сајмиште су доведени и Јевреји из Крагујевца, Шапца, Ниша, Косовске Митровице и Новог Пазара. Укупно их је интернирано око 6.400 и око 600 Рома.
У првој половини марта 1942, у Берлину је одлучено да сви Јевреји из Србије буду убијени у самој земљи. Зато је у Београд упућен камион-гасна комора ("душегупка") са двојицом СС-подофицира рутинираних у масовном убијању, Вилхелмом Гецом и Ервином Мајером.
Прве жртве били су болесници и особље са породицама из Јеврејске болнице у Београду. Од 19. до 22. марта 1942, Јевреји, лекари и медицинско особље, са члановима породица и болесницима, њих између 700 и 800, транспортовани су "душегупком" у Јајинце, успут угушени и закопани у унапред припремљеним јамама.
Фото Н. Фифић
У мају 1942. у логору је остало једва око 1.000 логораша. Док су последње групе одвођене у смрт, Сајмиште је добило нову намену и име - Прихватни логор Земун (Анхалтелагер Семлин). У њега су од 4. маја интернирани заробљени партизани и други противници окупатора, као и радно способно становништво са подручја војних операција из Србије и НДХ, већином Срби.
ПРИСИЛНИ АБОРТУСИ
ОД лекара у Јеврејској болници тражено је да изврше абортусе, милом или силом, свим јеврејским женама, без обзира на месец трудноће. Под претњом смртне казне лекари су ово наређење одбили.
Ово је постао највећи немачки логор на европском Југоистоку. Одатле су многи депортовани у концентрационе и радне логоре у Немачкој и окупираним земљама. Међу интернирцима било је и Јевреја, појединаца и група, међу којима су највеће биле из Сплита и Приштине. Логор је распуштен у другој половини јула 1944. Од око 32.000 интернираних, страдало је 10.636 људи.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)