Неколико важних чињеница о виду

ДА би могли уживати у лепотама овога света неопходна су чула. Њима се мирише, додирује, чује и види.

Фото: Depositphotos

Да није чула, људи би живели у свом сопственом свету који би највероватније био тих и мрачан без икакве спољашње стимулације. Нажалост велики број људи и живи таквим животом који је последица губитка неког чула или им рођењем није дато да неке ствари осете или виде.

Колико је то само страшно, не може се ни замислити. Особе које немају чуло вида или су га неким случајем изгубиле, свакодневно пропуштају јако пуно лепих ствари. Немају могућност да виде своје највољеније, немају могућност да уживају у природним лепотама. Не сме се заборавити да често немају могућност ни да се образују или професионално ангажују.

Свет често није спреман да изађе у сусрет особама које не виде и не жели да им пружи шансу у остваривању њихових потенцијала. Кажу да када се изгуби једно чуло, друга се значајно изоштре. Ако је већ тако, значи да особе које не виде, могу уз помоћ других чула развити неке нове способности. Неретко се виђају случајеви изузетно развијених вештина код људи који су ослепели. Може се рећи да су од своје трагедије извукли најбоље и наставили даље.

Здрави људи свој вид често узимају здраво за готово. Не воде довољно рачуна о здрављу очију и одлазак код офталмолога често дочека крајњи моменат. Док се нешто не изгуби или не оштети, људи нису свесни шта имају. Када је вид у питању често нема повратка и излечења, зато је потребно правовремено реаговање.

Зашто да се изгуби нешто што је рођењем дато и што већ малим бебама омогућава да виде и доживе свет око себе.

Вид код једномесечних беба

Када се беба роди родитељи жељно ишчекују моменте мажења са бебом, појаву првог осмеха и усмеравање погледа када им се прича. За неке од тих активности потребно је сачекати неколико недеља како би се оне одвијале онако како се замишља.

У првим данима и недељама живота, беба ће већину времена провести у спавању. Током периода будности тешко да ће се моћи ухватити поглед, углавном ће он бити усмерен тамо негде неодређено и беба ће живети у свом црно-бело-сивом свету јер се разликовање боја јавља тек нешто касније.

Када дође крај првог месеца могу се приметити значајне промене у бебином виду. Осим што бебе тада мање спавају, све чешће усмеравају поглед ка блиским предметима, а поготово према познатим лицима родитеља и блиских чланова породице.

Важно је рећи да једномесечна беба поглед усмерава само ка блиским предметима и особама. Уколико се неко налази на другом крају просторије нека не очекује да ће беба упутити поглед толико далеко.

На овом узрасту долази до првог контакта очи у очи од којег се многи разнеже и већ тада ће он трајати све дуже и дуже уколико га прати нека занимљива песмица или причање свега и свачега.

Важно је пратити развој бебиног вида, јер сваки месец доноси развој нове способности. Уколико се примети неко одступање или је нешто необично, потребно је обратити се педијатру или офталмологу.

Од самог бебиног рођења потребно је водити рачуна о здрављу вида, јер како године пролазе долази до разних утицаја и промена у виду што на крају често за последицу има појаву катаракте.

Утицај катаракте на вид

Наслеђе, повреде ока, конзумирање лекова, старост. Све су ово узроци који могу довести до појаве катаракте.

А како је препознати? Катаракта је уствари замућење очног сочива. Дакле, вид је замућен, особама се чини као да су им наочаре прљаве, а ни после брисања стакла не виде јасно и чисто. Ако није проблем у стаклима, онда је у питању проблем са видом, односно можда је дошло до појаве катаракте.

Шта чинити у том случају?

Логично да овакво стање захтева одлазак код офталмолога. Лекар ће обавити неопходне прегледе и препоручити најбољи вид лечења, а он углавном подразумева да се уради операција катаракте као крајње решење.

Редовни офталмолошки прегледи

Јако пуно се говори о редовним превентивним здравственим прегледима. Каже се да је превенција уствари најбољи лек. Међутим под тим се често заборавља на превентивне прегледе код офталмолога.

Све док вид служи човека, не пада му на памет да оде на преглед. То јесте логично размишљање, али понекад одједном може доћи до појаве диоптрије услед честог напрезања ока којег нисмо свесни.

Јасно да нема потребе за претеривањем ако се сматра да је са видом све у реду, али повремена провера није на одмет. Струка препоручује да одрасли то раде на сваке две године, а млади и деца чешће, у зависности од здравственог стања очију.

Први одлазак код офталмолога

Вид се од самог рођења постепено развија и своју коначну форму добија након неколико година. Зато је први офталмолошки преглед код детета потребно одрадити на предшколском узрасту, осим ако се раније не јави потреба за одласком код офталмолога.

Пре него што дете крене у школу и почне значајније напрезати очи, потребно је знати у каквом су стању и да ли има потребе за ношењем наочара.

Уколико се утврди да дете има диоптрију и да је потребно ношење наочара, важно је наставити са редовним једногодишњим контролним прегледима.

Утицај професије на промену диоптрије

Колико често ће неко мењати стакла на наочарима и одлазити на контролне прегледе зависи и од професије којом се неко бави.

Не напрежу се очи подједнако код физичких радника и код особа које су стално за рачунаром или обављају активности које захтевају стални фокус и обраћање пажње на детаље.

Што се више користе и напрежу очи, биће потребни и чешћи одласци код офталмолога.

Многе ствари се у животу подразумевају све док се не оштете или не изгубе. Тако је и са видом. Што се раније схвати да је и о виду потребно водити рачуна, већа је вероватноћа да се сачува и да своју функцију врши дуги низ година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације