ДАРУЈЕ ЕТНО-ЗБИРКУ ПОЛИМЉА:Драгиша Томашевић тражи дом за збирку предмета домаће радиности и народног градитељства (ФОТО)
ВРЕДНУ збирку алатки, покућства и многобројне предмете од дрвета, коже, гвожђа и других материјала из живота сточара и ратара у Полимљу и на околним планинама даровао бих манастиру Милешева.
Фото Р. Прелић
Ако нису вољни или немају простора, продао бих је неком љубитељу старина.
- Пристигле су ме године, а чланови породице, због обавеза и других интересовања, не могу томе да се посвете. За поставку треба најмање 150-200 квадрата, а неоходна је и заштита експоната од зуба времена - образлаже Томашевић намеру.
А кад год је долазио у родни крај, пријепољска села Житин и Велику Жупу, заљубљеник у старине је користио сваку прилику да скокне до неког засеока и да тумара између Камене Горе, Јадовника и Златара, па и даље од Полимља, да обогати своју поставку предметима народног градитељства и умећем из домаће радиности.
У његовој етно-збирци недалеко од Лима је права реткост дрвено рало са гвозденим раоником нађено у Косатици. Овде су и многобројне рукотворине самоуких мајстора дрводеља: посуде за воду, кашике, кутлаче, преслице, разбоји, карлице, ступе за масло...
Под кровом брвнаре уточиште су нашли из савременог живота потиснути старински казан чучавац, вргови за ракију, земљани и бакарни судови.
- Имам три кантара коришћена у воденици и трговини, од којих је један окаш, стар више од 300 година, са оком, мером за тежину код Османлија, која је износила 1,28 килограма - подсећа Томашевић. - Међу више чутура различито украшених, две још држе ракију, позивају на свадбу и иду у сватове, а за ону чувеног домаћина Голуба Дробњака дародавцу сам рекао: "Ја је теби не бих дао".
У сабирању експоната пуних 720 месеци Томашевићу су, како каже, помагали пријатељи, а домаћини су, знајући за његову страст, даривали предмете, иако су им то биле драге успомене на претке. За неке је, каже, и дрешио кесу, без погодбе...
ТКАНИЦЕ И САТОВИ
У РИЗНИЦИ минулог времена су и гусле, старински сатови, али и тканице, чарапе и везови плетиља, сукнени прслуци... На детињство и чобанске дане подсећају десетак чактара (звона), фењери и лампе, па плетене корпе, седло и самар за планинске коњиће, кожне и торбе од козје длаке... Недостаје, каже, само мешина за сир или ракију...
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)