УБИСТВО СТРАЖАРА ИЗАЗВАЛО СТРАДАЊЕ ЗАРОБЉЕНИКА: Криминалистичка истрага о догађањима током пробоја 28. муслиманске дивизије

Novosti online

28. 07. 2021. у 16:46

ДЕШАВАЊА у Сребренци у јулу 1995. по свом значају, тежини и посљедицама заслужују посебну пажњу. Анализа тих догађаја чини окосницу Извјештаја. Ријеч је о реконструкцији догађаја на основу доступних извора. У Извјештају, посебан значај дат је аспектима криминалистичке истраге.

УБИСТВО СТРАЖАРА ИЗАЗВАЛО СТРАДАЊЕ ЗАРОБЉЕНИКА: Криминалистичка истрага о догађањима током пробоја 28. муслиманске дивизије

Снаге УН и цивили у Сребреници, јула 1995.

Након дјелимичне демилитаризације, у енклави је наставила активно да дјелује 28. дивизија 2. корпуса Армије Републике БиХ. Након напуштања енклаве 11. јула, та формација кренула је у пробој у правцу Тузле, територије под контролом Армије Републике БиХ, око 80 километара удаљене од Сребренице. Састав колоне и дешавања у колони током пробоја је изузетно значајан аспект реконструкције догађаја. Истрага о дешавањима у колони није учињена, а на чему смо ми ставили тежиште у реконструкцији догађаја у Сребреници и око ње у јулу 1995. године.

САДА када имамо приближан број несталих/страдалих током критичног периода (око 7.000), и са друге стране процјене страдања у борбама и у другим околностима (укупно између 4.000 и 5.000 људи), можемо да вршимо процјену броја заробљених учесника у пробоју. На основу анализираних података процјењујемо да је минималан број заробљених између 1.500 и 2.000, а максималан између 2.500 и 3.000 заробљених припадника активног и резервног састава 28. дивизије. Како би утврдили број особа које су убијене у масовним стријељањима, полазимо од претпоставке да је укупан број заробљених учесника у пробоју једнак максималном броју стријељаних. Поред тога, мора се узети у обзир чињеница да одређени број заробљених није стријељан, већ да је касније размијењен.

Заробљавање учесника у пробоју одвијало се на двије локације. Прва локација је село Сандићи, друга локација је Нова Касаба. За процјене заробљених припадника Армије Републике БиХ у Сандићима на располагању су ограничени извори. То су примарно аероснимци подручја, које је сачинио амерички извиђачки авион У2 13. јула 1995. у 14.00 часова. Аероснимке је анализирао обавјештајни стручњак Кес Вибес у студији под насловом "Обавјештајне службе и рат у Босни 1992-1995: Улога обавјештајних и безбједносних служби", која је саставни дио извјештаја холандске владе о Сребреници, а коју је објавио Холандски институт за ратну документацију (НИОД). Такође, користили смо изјаве свједока, учесника у колони.

ЗА ПРОЦЈЕНУ броја заробљених припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ у мјесту Нова Касаба такође смо користили аероснимке заробљеника на фудбалском игралишту у Новој Касаби, које је сачинио извиђачки авион У2 америчког ратног ваздухопловства. Такође смо користили и изјаве свједока, учесника у колони, као и изјаве свједока који су 13. јула 1995. године видјели број и локацију аутобуса којима су превезени ратни зарбољеници из Нове Касабе у Братунац.

Према тумачењима аероснимака сачињених 13. јула 1993. године у 14.00 часова, у Сандићима су се налазиле двије групе заробљеника на ливади, једна од 80 и друга од 320 заробљеника. Укупан број заробљеника по овом извору износи око 400. Поједини учесници колоне у пробоју су касније давали процјену/мишљење да се у Сандићима предало око 1.000 учесника колоне у пробоју. Процијењен је број заробљених на основу аероснимака Коњевић Поља, а он је обухватао двије групе људи на фудбалском игралишту, једне од приближно 100 људи и друге од приближно 500, што укпуно износи 600 људи. Поједини учесници колоне у пробоју су касније давали процјену/мишљење да је број ратних заробљеника отприлике износио између 400 и 2.000 лица.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

СТРЕЉАЊА У БЛИЗИНИ ЛОКАЛНИХ ПУТЕВА

ЗА процјену броја заробљених користили смо изворе о броју аутобуса којима су ратни заробљеници превезени у Братунац. Заробљеници су превезени у вечерњим сатима 13. јула 1995. Према изјавама свједока возила су била паркирана са лијеве стране, једно иза другог, у двије улице у непосредној близини Основне школе "Вук Караџић" у Братунцу. Тај простор смо физички измјерили и његова укупна дужина износи 280 метара. На основу дужине те руте можемо правити процјену максималног броја возила, тачније аутобуса и камиона у којима су довезени заробљеници. Аутобуси и камиони нису сви били исте величине. Процјењујемо да је максималан број возила који је могао физички да стане на том простору 30, имајући у виду да је просјечна дужина стандардних аутобуса од 11 до 14 метара. Дужина зглобног аутобуса је око 18 метара, а дужина мањих камиона не прелази дужину стандардних аутобуса.

С обзиром на извршену процјену броја и врсте возила (максимално 30, минимално 15-20 возила), можемо да претпоставимо да је просјечан број особа у возилу између 50 и 70, а максималан 100. Минималан број особа у аутобусу износио би 35-40. По тој процјени, број ратних заробљеника који су превезени возилима креће се између минималне процјене од 1.500 до 2.000 људи и максималне процјене, али никако не прелази максималну процјену страдалих у масовним стријељањима - која износи 2.500 до 3.000 особа. Током заробљавања, према пресуди МКСЈ (број предмета 1Т-05-88-Т), вршена су ситуациона убиства док су се ратни заробљеници предавали.

Локација Лежете снимљена из ваздуха

ЗАРОБЉЕНИ припадници 28. дивизије Армије Републике БиХ су, према изјавама очевидаца, по наређењу команде Војске Републике Српске 13. јула 1995. године, смјештени у објекте гдје су могли бити чувани и обезбјеђивани током ноћи, те затим пребачени на друге локације ради размјене.

Масовна убиства ратних заробљеника извршена су на више локација. Масовна убиства на подручју општине Братунац десила су се предвече 13. јула 1995. године, а у селу Кравица иста су испровоцирана инцидентом у којем је група заробљеника смјештена у објекту Земљорадничке задруге отела пушку једном стражару и убила га, а другог ранила. Након тога преостали стражари, око 12 њих, отворили су ватру из свог наоружања на више стотина ратних заробљеника од којих се само њих неколико спасило бијегом из објекта.

ОЧИГЛЕДНО је да је на том подручју у току 13. или 14. јула 1995. године било и ситуационих убистава заробљених појединаца и/или група јер су, на примјер, у примарној гробници Церска пронађена и тијела жртава са лигатурама. Истовремено постоје и изјаве припадника војне колоне који су изјавили да су видјели велики број тијела погинулих сабораца у борби.

Према изјави очевица, наредног дана, 14. јула 1995, заробљеници из Братунца су транспортовани према сјеверу ка Батковићу - како је било и очекивано. Међутим, ратни заробљеници бивају уз пут заустављени и смјештени на пет локација (Ораховац/школа у Грбавцу, брана Петковци, шљункара у Козлуку, Пилица и Војна економија Брањево), све смјештене поред самог регионалног пута Зворник - Бијељина, са којих су одвођени на мјеста гдје су касније убијени. Масовне гробнице налазе се у непосредној близини локалних путева. Са аспекта из угла криминалистичке истраге није било могуће извршити процјене броја стријаљаних по локацијама (за више информација о тој анализи, видјети истраживање које је спровео тим за форензичко-антрополошка истраживања).

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

МЕЂУСОБНИ ОБРАЧУНИ МУСЛИМАНА

НАКОН што је 28. дивизија Армије Републике БиХ 16. јула 1995. године пробила линију Војске Републике Српске, у наредна два дана већина њених преживјелих бораца успјела се пребацити на територију под контролом Армије Републике БиХ. Међутим, одређене мање групе остале су на територији под контролом Војске Републике Српске, јер нису успјеле да се пробију са осталим војницима. Поред тога, одређени број припадника 28. дивизије враћен на територију под контролом Срба. Те особе, заједно са осталима, одведене су као ратни заробљеници у логор "Батковић" који се налазио на подручју општине Бијељина, док се у одређеним случајевима дешавало да ти заробљеници буду погубљени, углавном од непознатих појединаца или група. Такође, неки од војно способних мушкараца који су заштиту затражили од припадника мировних снага Уједињених нација у бази Поточари превезени су у логор "Батковић", док су остали одвезени у Братунац.

Дана 26. јула 1995. године, заробљеници у "Батковићу" регистровани су од стране Међународног комитета Црвеног крста, којем нису наметнуте никаква ограничења у приступу кампу. Укупно око 185 заробљеника регистровани су као ратни заробљеници у кампу "Батковић" у другој половини јула 1995. године. Размјена ратних заробљеника из логора "Батковић" почела је у јулу 1995, а окончана је 24. децембра 1995. године, када је логор и затворен. Током боравка ратних заробљеника у кампу "Батковић" ниједан заробљеник није убијен нити злоставаљан.

ПРОЦЈЕНА губитака до којих је дошло током пробоја важан је дио реконструкције догађаја. Процјењује се да је број становника у Сребреници у јулу 1995. године износио 35.500, од којих је 23.000 цивила затражило заштиту холандског батаљона Уједињених нација, те је након тога и евакуисано. Процјењује се да је број учесника у колони током пробоја износио 12.500. Према базама података МКЦК и Тужилаштва МКСЈ укупан број несталих/страдалих особа у догађајима у вези са Сребреницом износи 7.692. Процјењује се да је број преживјелих становника енклаве око 27.800. У разним околностима, у борбама, у склопу масовних стријељања, међусобним обрачунима између припадника исте војске, починивши самоубиства и на друге начине страдало је око 21,6% становништва енклаве у којој је било смјештено становништво из више других општина Подриња. Највећи број страдалих је мушког пола (7.548 или 98,12%). Када је у питању старосна структура несталих учесника у колони, 89% исте чини је војно способно становништво у доби од 16 до 60. Ријеч је о старосној граници која одговара наредби војних власти из Сребренице да се на мјесто окупљања за пробој јаве мушкарци, односно војни обвезници од 16 до 60 година. Тек мали број у односу на укупан број несталих учесника у колони чине млађи од 16 година (80 особа или 1,04%). У колони у пробоју била је само 701 (9,11%) особа старија од 60 година.

Оргијање Муслимана у српским селима

ПРЕМА времену нестанка извршили смо подјелу несталих у три групе: нестали у критичном периоду између 11. и 19. јула 1995, нестали мимо овог периода у јулу 1995, и нестали код којих није назначен датум нестанка. На основу анализе података показало се да је највећи број учесника у колони пријављен као нестао за вријеме критичног периода између 11. и 19. јула 1995. године, укупно 6.674 (86,76%). Према подацима Тужилаштва МКСЈ, 70,1% од укупног броја несталих/страдалих током пробоја чинили су припадници Армије Републике БиХ. Тужилаштво МКСЈ није узело у обзир припаднике резервног састава у својој процјени. Процијењено је да минималан број заробљених и касније стријељаних износи између 1.500 и 2.000 људи, док максималан број износи између 2.500 и 3.000 људи. Што се тиче процјене страдалих у другим околностима минималан број износи око 4.000 људи, док максималан износи око 5.000. Током војне операције "Криваја 95" страдала су 7.692 активна и резервна припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ. У овај број урачунати су и војно способни мушкарци који су били у Поточарима 11. јула 1995, као и оне који су се придружили овој војној формацији. ВРС је имала губитке од 53 човјека у војној операцији "Криваја 95", не рачунајући већи број рањених и несталих, као и губитке у војној технолгији и оклопном наоружању.

Један од кључних аспекта истраге у случају Сребренице укључује утврђивање идентитета страдалих. Међународна комисија за нестале особе врши идентификацију жртава на основу ДНК. Тај списак несталих особа преузело је Тужилаштво МКСЈ као званичну листу жртава ратних злочина. Списак Тужилаштва МКСЈ, коригован је 2009. године када су из њега искључене особе које су можда и преживјеле догађаје у Сребенци и једна особа за коју је неоспорно утврђено да је жива.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

ПРЕЖИВЕЛЕ СТАВЉАЈУ НА СПИСАК ЖРТАВА

НАВЕДЕНЕ чињенице указују на значајне пропусте у раду Тужилаштва МКСЈ. Да је вршена истрага по правилима струке и да су утврђене околности страдања, наведени пропусти се не би могли десити. Током овог истраживања извршили смо дјелимичну повјеру ажурираног списка Тужилаштва МКСЈ из 2009. године и том приликом смо утврдили да се на њему налази једна особа која се временски никако не може довести у контекст са догађајима који су услиједили након пада Сребренице, пошто је иста страдала 1993. године. Поред тога, идентификовали смо двије особе чији су идентификациони подаци (име, презиме, име оца, датум рођења) идентични са особама које се воде у евиденцијама Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ. Те особе можемо сматрати преживјелима, што захтијева додатне провјере.

Такође, извршили смо дјелимичну провјеру списка страдалих Меморијалног центра Сребреница. Истраживањем смо утврдили укупно 36 имена индивидуа које се налазе на списку Меморијалног центра, а која се уједно појављују у евиденцијама Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ јер су им након окончања рата у Босни и Херцеговини издати лични документи. Упоређивали смо име, презиме, име оца и датум рођења. Подударања код тих 36 особа била су 100%. Поред тога, утврдили смо велико подударање у упоређиваним подацима код додатних 15 особа. Разлике су се углавном односиле на одступања у једном слову имена или презимена. Наведени подаци потврђују да су те особе вјероватно живе, те самим тим и да нису могле бити жртве ратних догађаја из јула 1995. године. Поред тога, утврдили смо друге потенцијалне неправилности у списку које би требало даље испитати.

ДЈЕЛИМИЧНОМ провјером спискова утврдили смо да је 26 лица сахрањено у Меморијалном центру Сребреница, а да су страдали прије 1995. године, од чега је само једно лице страдало у мају 1995. године, остали 1992. и 1993. године.

Након пробоја на хиљаде остатака погинулих припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ остало је на површини бојишта, дуж отприлике 80 километара руте којом се колона кретала. Како би се спријечило ширење заразних болести узрокованих распадањем лешева, по стандардној процедури, Војска Републике Српске је извршила асанацију бојишта. Наредбу за асанацију издао је генерал Ратко Младић, начелник Главног штаба Војске Републике Српске, дана 21. 7. 1995. године. Наредба је донесена одмах након што је већина припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ успјела прећи на територију под контролом Армије Републике БиХ.

Алија Изетбеговић врши смотру својих јединица

МЕЂУТИМ, изјаве очевидаца, учесника у пробоју потврђују асанацију терена не само након престанка борбених дејстава већ и у току, посебно на путној комуникацији Нова Касаба - Коњевић Поље, гдје је страдао велики број припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ. Други очевици догађаја свједоче о погибијама њихових сабораца током пробоја, наводећи њихова имена. Дјелимичном анализом за одређени број ових лица утврдили смо да су накнадно ексхумирана из примарних или секундарних гробница.

Истражни тим МКСЈ те изјаве и околности није истраживао, иако је то спадало под његов мандат. Посљедица неспровођења истраге о околностима страдања јесте то да МКСЈ лица чији су остаци уклоњени током асанације наводи као жртве масовних стријељања, што не одговара чињеничном стању.

У нашој реконструкцији догађаја који су услиједили након уласка ВРС у Сребреницу 11. јула 1995. године, настојали смо да на објективан начин презентујемо чињенице које су до сада биле мање познате или непознате широј јавности. Ово истраживање треба да допринесе бољем разумијевању и откривању истине о трагичним догађајима у вези са Сребреницом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили