Свет

Су-57Е ПРОТИВ F-22 ПРОТИВ F-35: Како је руски ловац пете генерације редефинисао дебату о превласти у ваздуху (ВИДЕО)

Предраг Стојковић

09. 02. 2026. у 21:11

ПОЈАВА најнапреднијег руског борбеног авиона, Су-57Е, на прошлогодишњем аеромитингу у Дубаију представљала је много више од симболичног дебија, јер је у директну концептуалну конкуренцију са дуго утемељеним иконама америчке ваздушне моћи, као што су F-22 Raptor и F-35 Lightning II, увела суштински другачију филозофију дизајна ловца пете генерације.

Су-57Е ПРОТИВ F-22 ПРОТИВ F-35: Како је руски ловац пете генерације редефинисао дебату о превласти у ваздуху (ВИДЕО)

Међународне ваздухопловне изложбе су историјски служиле као места на којима се технолошки наративи обликују подједнако кроз перцепцију као и кроз стварне перформансе, а више од једне деценије аеромитинг у Дубаију био је уобичајена позорница за авионе пете генерације компаније Lockheed Martin, учвршћујући доминацију америчког ваздухопловног инжењеринга у глобалној свести.

Долазак Су-57Е променио је ову динамику увођењем борбеног авиона који није био пројектован да допуњује неку другу платформу, нити оптимизован за уску оперативну намену, већ је од самог почетка замишљен као јединствен, самосталан, вишенаменски систем, способан да ефикасно делује у читавом спектру савремене ваздушне борбе.

Јавно интересовање за деби Су-57Е није било подстакнуто само геополитичком радозналошћу, већ и растућим глобалним сазнањем да будућа превласт у ваздуху неће бити одређена само стелтом, нити само фузијом сензора, нити само умрежавањем, већ ефикасношћу са којом су сви елементи борбеног система интегрисани и уравнотежени.

Када се борбени авиони посматрају изоловано — фокусирајући се на једну или две „ударне“ карактеристике — лако је помешати изврсност у одређеној области са укупном борбеном ефикасношћу. Међутим, савремено ваздушно ратовање све више кажњава дизајне који остварују надмоћ у једном сегменту прихватајући структурне компромисе у другим.

Права борбена ефикасност представља вишедимензионалну једначину коју обликују летачке перформансе, преживљавање, сензори, интеграција наоружања, електронско ратовање, издржљивост, захтеви одржавања и прилагодљивост реалним оперативним условима, а не идеализованим сценаријима.

У том оквиру, Су-57Е представља свестан покушај да се избегну замке специјализације постизањем нивоа системске равнотеже који се ретко настоји у дизајну авиона пете генерације.

Аеромитинг у Дубаију 2025. године тако је постао не само изложба хардвера, већ и концептуално бојиште супротстављених визија о томе шта дефинише најефикаснији борбени авион 21. века.

ФИЛОЗОФИЈА ДИЗАЈНА: ЗАШТО ЈЕ СИСТЕМСКА РАВНОТЕЖА ВАЖНИЈА ОД ПОЈЕДИНАЧНЕ ИЗВРСНОСТИ

Кључна разлика између Су-57Е и његових америчких пандана не лежи у голим спецификацијама, већ у основној филозофији која је обликовала њихов развој, производњу и предвиђену оперативну употребу.

F-22 Raptor је осмишљен током Хладног рата као бескомпромисни ловац за превласт у ваздуху, намењен поразу равноправних противника у високоинтензивним ваздушним борбама, при чему су стелт, брзина и кинематичка доминација били апсолутни приоритети.

F-35 је, насупрот томе, пројектован као допунска платформа, оптимизована за ударне задатке, прикупљање обавештајних података и мрежно-центричне операције, са нагласком на фузију сензора и коалициону интероперабилност, а не на аеродинамичке перформансе.

Оба авиона су изузетна у својим намењеним улогама, али оба одражавају дизајнерску логику у којој су одређене способности свесно жртвоване ради максимизације других.
Су-57Е је развијен на суштински другачијој премиси: да ловац пете генерације не треба да зависи од друге платформе како би надокнадио своја ограничења, нити да буде ограничен уским профилом мисије.

Од најранијих фаза пројектовања, програм Су-57 тежио је равнотежи између стелта, брзине, маневарских способности, флексибилности носивости и оперативне одрживости, при чему ниједан од ових елемената није третиран као потрошан.

Ова филозофија полази од чињенице да су реални борбени услови непредвидиви, динамични и ретко усклађени са идеалним зонама дејства које се претпостављају током оптимизације појединачних платформи.

Авион оптимизован искључиво за стелт може се суочити са ограничењима у брзини, носивости или агилности након откривања, док платформа првенствено оптимизована за умрежавање може постати рањива уколико јој се ускрати информациона надмоћ.
Тражећи равнотежу уместо доминације у једном сегменту, Су-57Е настоји да задржи борбену релевантност чак и онда када је једна или више предности умањена или неутралисана.

Овај приступ одражава оперативне реалности уочене у недавним сукобима, где су електронско ратовање, засићење сензора и прилагодљиве тактике противника више пута подривале претпоставке о неоспорној технолошкој надмоћи.

Зато филозофија дизајна Су-57Е даје приоритет преживљавању кроз прилагодљивост, препознајући да је отпорност у више домена вреднија од савршенства у једном.
У том смислу, овај авион представља повратак холистичком размишљању о ваздушној борби, прилагођеном ери пете генерације.

РАВНОТЕЖА КАО КЉУЧНО ОБЕЛЕЖЈЕ ЕФИКАСНОСТИ ЛОВАЦА ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Расправа о томе да ли су F-35, F-22 или Су-57Е најефикаснији ловац пете генерације често бива искривљена селективним поређењима која истичу појединачне предности, док се системски компромиси занемарују.

Када се борбена ефикасност сагледа холистички — узимајући у обзир преживљавање, летне перформансе, прилагодљивост и реалне оперативне услове — ограничења платформски оријентисане изузетности постају све очигледнија.

Су-57Е не тежи апсолутној доминацији ни у једном појединачном параметру, али истовремено доследно избегава критичне слабости у било којој кључној области.

Интеграцијом стелт карактеристика, надзвучних перформанси, маневарских способности, флексибилности наоружања и системске интероперабилности у једну кохерентну целину, ова летелица постиже ниво равнотеже који значајно повећава отпорност у реалним борбеним условима.

Њено појављивање на Dubai Airshow 2025 не представља само маркетинску прекретницу, већ и јасну поруку о алтернативној визији ваздушне моћи пете генерације.

У ери коју обележавају спорни ваздушни простори, електронско ратовање и прилагодљиви противници, најефикаснија летелица неће бити она која спектакуларно доминира у идеалним условима, већ она која остаје борбено релевантна онда када су услови најнеповољнији.

Посматран кроз ту призму, Су-57Е се не појављује као изазивач дефинисан поређењем са конкурентима, већ као ловац дефинисан равнотежом — а у савременом ваздушном ратовању, равнотежа је моћ.

defencesecurityasia.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"