СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЗБОГ ГРДЕЛИЦЕ БИО УГРОЖЕН СВЕТСКИ МИР: Поводом годишњице проглашења независности Србије на Берлинском конгресу

Иван Миладиновић

18. 07. 2021. у 18:11

И ОВЕ, попут ранијих година, 13. јул је протекао готово неприметно. Поједини медији су га обележили искључиво као осамдесетогодишњицу устанка народа у Црној Гори против антифашизма.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЗБОГ ГРДЕЛИЦЕ БИО УГРОЖЕН СВЕТСКИ МИР: Поводом годишњице проглашења независности Србије на Берлинском конгресу

Бечки конгрес на платну Антона фон Вернера

Податак да је тог дана пре 143 године окончан Берлински конгрес, на коме је Србија коначно, 70 година после избијања Првог српског устанка, стекла потпуну независност и међународно признање, остао је готово неприметан. Значај овог историјског догађаја, као да је од самог почетка некако смештан у други план. О њему се одувек говорило дискретно, па могло би се рећи, чак и бојажљиво. Корене оваквом приступу вероватно није тешко утврдити. У Србији су конгрес једни сматрали успехом, други тешким поразом. Време које је иза нас, нешто више од 14 деценија, показало је да су и једни и други били у праву.

У лето 1876, после масовног устанка Срба у Херцеговини и Босанској крајини, Србија је под притиском јавности ушла у рат против Турске. Војно и финансијски неспремна, брзо је претрпела пораз. Турска је под јаким утицајем великих сила била принуђена да прихвати примирје. Годину дана касније, по избијању Руско-турског рата, Србија поново креће на Османску царевину, овога пута нешто спремнија и ојачана руским добровољцима. Њене јединице у једном налету ослобађају Ниш, Пирот, Лесковац, Врање и стижу до Приштине. Неке од ових окршаја, као Битка код Шуматовца, спадају у најсветије подвиге српске војничке историје.

Пошто је руска војска поразила Османлије и стигла надомак Цариграда, Петровград је диктирао Турској услове мировног уговора који је потписан 3. марта 1878. у Сан Стефану. По овом, Санстефанском миру, Русија је присилила Турску да јој уступи све преостале територије у Европи, сем једног уског потеза око мореуза (Босфор и Дарданели) и самог Цариграда. Нацртане су и нове границе по којима је образована "Велика Бугарска", са деловима територије која би укључила велики део данашње Македоније, делове Србије до Ниша, Албаније и Грчке, која би омогућила излазак Русије на Средоземно море. По истом уговору о миру, Србији би једина ратна добит био Ниш. Чак је и мала Црна Гора добила више од Србије.

Ове промене граница и нагли пораст руског утицаја на Балкану нису оставили Британију, Аустрију, Италију и Француску нимало равнодушне. Настала је источна криза са могућим ратом између великих сила. Аустријанци су тврдили да су Руси прекршили њихов тајни договор о подели Балкана, а Енглези су већ видели Русе у Цариграду и на Дарданелима. Њихова флота је већ кренула ка Цариграду.

Пред отвореним или прикривеном притиском остатка "Европе", Русија је почела да попуштала и Санстефански уговор је поништен, а преговори о уређењу Балкана почели су из почетка. Будући да Немачка фактички није морала да штити своје интересе на Балкану, њен представник Ото фон Бизмарк наступио је релативно неутрално изјавивши да Балкан "није вредан ни малог прста или костију једног померанског панцир-гренадира".

Исход преговора био је Берлински конгрес, један од најважнијих политичких скупова друге половине 19. века, који је почео са радом 13. јуна 1878. године. У немачкој престоници окупили су се представници шест великих европских сила - Русија, Велика Британија, Француска, Аустроугарска, Италија и Немачка, затим Османског царства и четири балканске државе - Грчка, Србија, Румунија и Црна Гора. Председавао је домаћин, немачки канцелар Фон Бизмарк.

СРПСКИ политичари нашли су се пред посебним изазовом. До тада су навикли да се у дипломатским играма ослањају на Русију, а сада су преко ноћи морали потпуно да мењају курс спољне политике. Зато је Јован Ристић, иначе министар спољних послова, који је одређен да у својству посматрача присуствује конгресу, на путу за Берлин прво свратио у Беч, где се срео са колегом грофом Ђулом Андрашијем. Предлог званичног Беча је био следећи: да Србија у наредне три године изгради железничку пругу од Београда до Ниша и дозволи Аустроугарској контролу Ђердапа. Заузврат би она дала Србији подршку у признавању њене независности и територијалном проширењу.

Расправа о Србији почела је 28. јуна 1878. - призната је независност, али уз услов да уведе верске слободе и равноправност свих вера, што се посебно односило на Јевреје. Најжешћи спор се водио коме ће припасти Грделичка клисура и Врање. Ово је посебно изнервирало Бизмарка, који је бесно реаговао: "Зар мир света да зависи од српских граница? Нећу више да чујем реч Грделица". Енглези су бранили турске интересе. Французи су стали на страну Србије, па су Енглези и Турци били надгласани. Међутим, искрсао је нови проблем када је отворено питање границе са Бугарском. Руси су иступили са захтевом да Пирот и Трн припадну Бугарима. Јован Ристић на ово реагује тако што обилази све делегације и саопштава им да је Србија спремна да се у тим крајевима спроведе референдум. Решење је пронађено у компромису да Пирот буде у Србији, а Трну Бугарској.

ПОСЛЕ месец дана рада представници великих сила склопили су странице Берлинског мира. Србија, Румунија и Црна Гора признате су као суверене државе, а Бугарска је проглашена аутономном кнежевином под отоманским суверенитетом.

На предлог Енглеза донета је одлука да Босну и Херцеговину окупира и њоме управља Аустроугарска, како се не би "поново појавила превласт словенске расе која је мало склона да буде праведна према другима". Бечу је, такође, омогућено да у Новопазарском Санџаку држи гарнизоне.

Црна Гора је добила Плав, Гусиње, Колашин, Никшић и Подгорицу. Припојен је и Бар, али је контрола мора остављена Аустроугарима. Румунији је дата Добруџа, а Русији је враћен део Бесарабије. Забрањено је подизање тврђава и пловидба ратних бродова на Дунаву, од Ђердапа до ушћа.

Србија је проширена за око 200 квадратних километара, који су обухватали нишки, пиротски, топлички и врањски округ, односно за око трећину територије више него што је то предвиђао Санстефански уговор.

Берлински конгрес донео је нове непознанице и опасности. На Балкану је створена нова држава - Бугарска. Њене тежње су се у Македонији конфронтирале са српским. Аустроугарска се физички сместила између Србије и Црне Горе. Границе на Балкану и интереси великих сила над малим балканским народима, онако како су скројени 1878. године, пројектују се већ век и по, а последице су биле често крваве.

На свечано обележавање проглашења независности у Србији се чекало равно 28 дана. Раном зором, 10. августа, уз звоњаву звона са свих цркава и уз пуцњаву 101 топа са Калемегдана, народу је обнародована, на његов рођендан, Прокламација о независности кнеза Милана Обреновића. "Српске новине" су пренеле поруку владалаца његовим поданицима: "Европа је признала Србији независност... Споља мудри, а унутра чврсти одношаји, то су једини путеви, којима може процветати Независна Србија." Следили су служба у цркви, војна парада, пријем у двору, а у "9 сахата опаљен је на Топчидерском брду величанствен ватромет..."

РАТ ЗА НЕЗАВИСНОСТ

ИАКО је кнежевом Прокламацијом Србија званично проглашена независном 10. августа 1878, Скупштина је посебним указом одлучила да се Дан независности обележава 20. јуна, онога дана кад је Србија ушла у српско-турске ратове, док је владар стекао епитет - височанство, уместо дотадашњег звања - светлости. Карађорђев устанак је тако, после више од 70 година упорне борбе, најзад добио завршетак. У два српско-турска рата, Србија је за своју независност дала 20.000 жртава. У рат је Србија ушла споразумно са Црном Гором уступивши кнезу Николи 40.000 дуката, од 70.000 колико је износила њена укупна готовина. Трошкови рата за независност попели су се на астрономску суму од 38 милиона динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

ДРУГИ ДАН СЕДНИЦЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: Вучић послао јасну поруку Србима - Ја вам гарантујем само једну ствар

ДРУГИ ДАН СЕДНИЦЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: Вучић послао јасну поруку Србима - Ја вам гарантујем само једну ствар

СКУПШТИНА Србије завршила је данас расправу на посебној седници на којој је представљен Извештај о Косову и Метохији, а којој је присуствовао и председник Србије Александар Вучић.

03. 02. 2023. у 10:58 >> 21:52

ПОГЛЕДАЈТЕ С КАКВИМ ЛАЖОВИМА ИМАМО ПОСЛА Вучић показао срамну фото-монтажу коју представници опозиције деле по друштвеним мрежама (ФОТО)

"ПОГЛЕДАЈТЕ С КАКВИМ ЛАЖОВИМА ИМАМО ПОСЛА" Вучић показао срамну фото-монтажу коју представници опозиције деле по друштвеним мрежама (ФОТО)

- ПОГЛЕДАЈТЕ са каквим болесним лажовима имамо посла, погледајте, поштовани грађани, чиме се баве и то већ 30 дана, рекао је председник Србије Александар Вучић, показујући јавности фото-монтажу фотографијe на којој се он наводно грли са Аљбином Куртијем, а коју је Срђан Миливојевић из ДС делио на друштвеним мрежама.

03. 02. 2023. у 14:22

ИЗМАСАКРИРАЛИ ДЕТЕ (11) НА ГРОБЉУ: Крвна освета - баба Вишња стигла из ЦГ и пратила га месецима, чак га је и мазила у крилу

ИЗМАСАКРИРАЛИ ДЕТЕ (11) НА ГРОБЉУ: Крвна освета - баба Вишња стигла из ЦГ и пратила га месецима, чак га је и мазила у крилу

СЛУЧАЈ из седамдесетих година прошлог века у Зеници остао је забележен као један од бруталнијих злочина у историји СФР Југославије.

02. 02. 2023. у 21:00

Коментари (0)

СОЧНО ТЕЛЕЋЕ ПЕЧЕЊЕ У РЕРНИ: По рецепту најискуснијих кувара - тајна је у брашну