ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЛИКАРИ РАДИЛИ КАО ФИЗИЧКИ РАДНИЦИ: Најбурнију судбину међу руским уметницима имао је Степан Колесников

ТРАГ У МУЗИЧКОМ ЖИВОТУ оставили су и многобројни руски виолинисти, пијанисти и дувачи. Остала је упамћена и Олга Јанчевецка, која је популарисала руске романсе и народне песме, иначе супруга руског писца и новинара Василија Васје Јанчевецког, писца "Џингис-кана".

Жорж Скригин

Процене су да је само између два рата у Београду стварало више од 30 руских сликара и петоро скулптора. Већина је сликала у духу руског академизма. Најпопуларнији су били пејзажисти Степан Колесников и Алексеј Ханзен. У неколико наврата руски уметници излагали су на изложбама групе "Круг", Удружења руских уметника у Краљевини Југославији и групе "Облик". Познати су били и руски скулптори Верховски и Загородњук, као и графичари из "Београдског круга комикса".

Најбурнију судбину имао је Колесников, Студирао је на Императорској академији уметности у Петрограду, код Рјепина, Маковског и Кисељова. Добитник је многобројних награда и члан париског друштва "Леонардо да Винчи". Због огромног успеха на 10. међународној изложби у Минхену, 1909. цар Николај Други наградио га је звањем почасног грађанина, а добија и титулу уметника сликара прве класе.

Први светски рат дочекује као ратни сликар, да би се 1919. евакуисао у Србију. На самом почетку избеглиштва, анониман, Колесников зарађује као физички радник, али убрзо добија наруџбине за сликање портрета, захваљујући којима постаје популаран. Убрзо постаје професор у Руско-српској гимназији у Београду. Украсио је ентеријер Народног позоришта, таванице и зидове Извозне банке на Теразијама, Јадранско-подунавске банке, хотела "Палас", Градске болнице... Позната је његова велика историјска композиција "Бој на Кајмакчалану". За заслуге је награђен Орденом Светог Саве.

Током рата оболева од Паркинсонове болести. Због тога запошљава два млада уметника који израђују основе слика, а он их довршава и потписује. Рођаци су му везивали четкицу за руку да би могао да ради. Колесников је умро 1955. у Београду и сахрањен је поред руске Иверске капеле на Новом гробљу. Његова дела данас чувају музеји у Москви, Лондону, Паризу, Њујорку.

ВЕЛИКИ ДОПРИНОС у развоју српске уметничке фотографије дао је Георгије Жорж Владимирович Скригин, који ће постати познат по фотографијама "Козарчанка" (портрет партизанке Миље Марин) и "Мајка Кнежопољка", као и Титовом портрету, који се налазио на немачкој потерници. Са родитељима је дошао у Србију почетком двадесетих година. Завршио је Високу балетску школу у Загребу и био члан Хрватског народног казалишта. Фотографијом се бавио аматерски до 1935. За време рата придружује се партизанима као члан Казалишта народног ослобођења при Врховном штабу. По ослобођењу, бавио се режијом и оставио 22 филма.

У предратном Београду састајало се чак седам књижевних кружока, који су обухватали тридесетак руских писаца. Први је основан 1923. и понео име по чувеној Блоковој песми "Гамајун - пророчанска птица". Посебно важан био је "Књижевна среда". Оновремени књижевни живот престонице обележили су проф. Илија Голешњиков Кутузов, редитељ Јуриј Ракитин, песник и новинар Јуриј Офорсимов, писац драмских текстова Всеволод Хомицки, песници Јекатарина Таубер, Михаил Ивањиков, Владимир Гаљски... Савез руских писаца и новинара основан је 1925, а Анатолиј Иванович Прицкер оснива 1926. издавачко предузеће "Просвета". Од свих уметника, у Краљевини је најтеже било глумцима, због језичке баријере. Део је глумио само у руским позоришним групама или је отварао приватне школе глуме и студије, попут драмског студија Федорова, позоришта Александра Чеперова или трупе Јулије Валентиновне Ракитине. Други део бавио се режијом или се повукао. Занимљив је брачни пар Вера Илтијадова Греч и Поликарп Арсењев Павлов, који су промовисали у позоришту систем Станиславског. Јуриј Љвович Ракитин режирао је у Народном позоришту чак 85 представа и осам опера.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АРИСТОКРАТЕ ПОСТАЈУ ТАКСИСТИ: Генерал Шкуро продавао је новине, а пуковник са метлом у рукама чистио је Нови Сад

02. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ ТАЛАС ИЗБЕГЛИЦА: У првој половини 1923. године укупан број руских избеглица у Краљевини СХС био је око 40.000

02. 06. 2021. у 10:19

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА ЦАРСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Руска политичка и војна заједница у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

01. 06. 2021. у 20:16

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РУСИ КОJИ СУ МЕЊАЛИ СРБИJУ: Сто година од доласка белогардејаца у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

01. 06. 2021. у 17:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације