ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УЗ БАЋУШКЕ БЕОГРАД ПОСТАЈЕ ЕВРОПА: Допринос руске емиграције у развоју културе, уметности и архитектуре
НЕМОГУЋЕ је данас, у пуној мери, оценити допринос руске емиграције која је у Краљевину, а пре свега у Србију, донела знање, образовање и искуство у областима којима су се бавили.
Руске избеглице на једном скупу у Београду
Највећи број руских интелектуалаца и уметника, није стигао да упозна ове бољке сваке емиграције, јер су брзо налазили посао и истински били корисни. То осећање личног доприноса морало је да има лековит учинак на тугу и носталгију за својом земљом и ранијим животом.
Огромне трагове "бели" Руси оставили су у српској архитектури, балету, опери, сликарству, стрипу. Управо су они поставили прве балетске представе на сцени Народног позоришта у Београду, 1923. године, када су изведени фрагменти балета "Шчелкунчик" ("Крцко Орашчић") Петра Иљича Чајковског и "Шехерезаде" Николаја Римског-Корсакова. Две године раније основана је и Глумачко-балетска школа.
За успостављање београдског балета најзаслужнији су Клаудија Исаченко, наставник балета у Глумачко-балетској школи, и Јелена Пољакова, прва солисткиња Маријинског театра у Петрограду. Велика је улога и Маргарите Фроман, солисте Бољшог театра. Балетске представе режирали су и играли Теофил Павловски, Игор Васиљевски, Нина Кирсанова, Макс Фроман... Из руске Глумачко-балетске школе поникле су и прве српске балерине, а балетска сцена могла је да стане раме уз раме са европским.
НИНА ВАСИЉЕВНА КИРСАНОВА, широј публици позната као бака Микија Манојловића, која ређа пасијанс у филму "Нешто између", више пута је напуштала српску престоницу због међународне каријере, али се увек враћала. После силаска са сцене наставила је са педагошким радом, а у позним годинама завршила је археологију, па у седамдесетој чак и магистрирала. Била је супруга чувеног оперског певача, солисте Бољшог театра, Бориса Попова. Први пут је наступила у јавности на сцени позоришта "Мањеж", на Балетској вечери, са Александром Фортунатом, балетаном Лавовског великог позоришта. Фортунатов је као директор, редитељ и први играч Балета Народног позоришта, уједно припремио први целовечерњи балет, 1924. - "Копелију", у којој је наступила Кирсанова.
Године 1926. с Фортунатом одлази у Париз, а од 1927. до 1931. игра у трупи чувене Ане Бавловне као примабалерина. После Анине смрти враћа се у Београд и постаје шеф балета, кореограф и редитељ. Њен балетски студио прераста у Државну балетску школу.
Сматра се да је Опера Народног позоришта отпочела самосталну делатност 1919. Руски оперски певачи наступали су на сценама у Београду, Новом Саду и Загребу. Међу њима су били Лена Зиновјева, Георгија Јурњева, Јелена Рејмонова, Јелисавета Попова, Павла Холоткова, Борис Попов... Истакнута оперска певачица Ксенија Роговска Христић, која је завршила Милански конзерваторијум, а од 1914. певала у Московској и Опери Бољшог театра, емигрирала је у Србију 1920. На сцени Народног позоришта певала је седам сезона, све док није прешла у Париску оперу. У српску престоницу враћа се 1929. и удаје за славног композитора и директора Београдске опере Стевана Христића. Биће солиста још целу деценију.
Препоручујемо
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Најгори грех у кући: Зашто вас прате невоље иако се трудите да будете праведни
ОТКРИЈТЕ који је то најгори грех у кући који блокира успех и радост. Практични савети за повратак мира и слоге.
01. 05. 2026. у 21:38
Коментари (0)