ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УЗ БАЋУШКЕ БЕОГРАД ПОСТАЈЕ ЕВРОПА: Допринос руске емиграције у развоју културе, уметности и архитектуре
НЕМОГУЋЕ је данас, у пуној мери, оценити допринос руске емиграције која је у Краљевину, а пре свега у Србију, донела знање, образовање и искуство у областима којима су се бавили.
Руске избеглице на једном скупу у Београду
Највећи број руских интелектуалаца и уметника, није стигао да упозна ове бољке сваке емиграције, јер су брзо налазили посао и истински били корисни. То осећање личног доприноса морало је да има лековит учинак на тугу и носталгију за својом земљом и ранијим животом.
Огромне трагове "бели" Руси оставили су у српској архитектури, балету, опери, сликарству, стрипу. Управо су они поставили прве балетске представе на сцени Народног позоришта у Београду, 1923. године, када су изведени фрагменти балета "Шчелкунчик" ("Крцко Орашчић") Петра Иљича Чајковског и "Шехерезаде" Николаја Римског-Корсакова. Две године раније основана је и Глумачко-балетска школа.
За успостављање београдског балета најзаслужнији су Клаудија Исаченко, наставник балета у Глумачко-балетској школи, и Јелена Пољакова, прва солисткиња Маријинског театра у Петрограду. Велика је улога и Маргарите Фроман, солисте Бољшог театра. Балетске представе режирали су и играли Теофил Павловски, Игор Васиљевски, Нина Кирсанова, Макс Фроман... Из руске Глумачко-балетске школе поникле су и прве српске балерине, а балетска сцена могла је да стане раме уз раме са европским.
НИНА ВАСИЉЕВНА КИРСАНОВА, широј публици позната као бака Микија Манојловића, која ређа пасијанс у филму "Нешто између", више пута је напуштала српску престоницу због међународне каријере, али се увек враћала. После силаска са сцене наставила је са педагошким радом, а у позним годинама завршила је археологију, па у седамдесетој чак и магистрирала. Била је супруга чувеног оперског певача, солисте Бољшог театра, Бориса Попова. Први пут је наступила у јавности на сцени позоришта "Мањеж", на Балетској вечери, са Александром Фортунатом, балетаном Лавовског великог позоришта. Фортунатов је као директор, редитељ и први играч Балета Народног позоришта, уједно припремио први целовечерњи балет, 1924. - "Копелију", у којој је наступила Кирсанова.
Године 1926. с Фортунатом одлази у Париз, а од 1927. до 1931. игра у трупи чувене Ане Бавловне као примабалерина. После Анине смрти враћа се у Београд и постаје шеф балета, кореограф и редитељ. Њен балетски студио прераста у Државну балетску школу.
Сматра се да је Опера Народног позоришта отпочела самосталну делатност 1919. Руски оперски певачи наступали су на сценама у Београду, Новом Саду и Загребу. Међу њима су били Лена Зиновјева, Георгија Јурњева, Јелена Рејмонова, Јелисавета Попова, Павла Холоткова, Борис Попов... Истакнута оперска певачица Ксенија Роговска Христић, која је завршила Милански конзерваторијум, а од 1914. певала у Московској и Опери Бољшог театра, емигрирала је у Србију 1920. На сцени Народног позоришта певала је седам сезона, све док није прешла у Париску оперу. У српску престоницу враћа се 1929. и удаје за славног композитора и директора Београдске опере Стевана Христића. Биће солиста још целу деценију.
Препоручујемо
КАТАСТРОФА У ВАШИНГТОНУ: Трамп одобрио ванредно стање
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп одобрио је декларацију ванредног стања за Вашингтон како би савезне власти помогле при санацији канализационе катастрофе која је почела прошлог месеца.
22. 02. 2026. у 13:41
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
ПОРЕКЛО ВАСИЛИЈА КОСТОВА: Рођен у Београду, али његови родитељи НИСУ одатле - славе Светог Луку
ВАСИЛИЈЕ Костов одавно више није само млада нада Црвене звезде. Никако! Он је један од мотора и покретача црвено-беле чете, а то показују и голови које даје на великим мечевима.
22. 02. 2026. у 18:50
Коментари (0)