ФЕЉТОН - ПОЧЕЦИ СРПСКОГ БАЛЕТА И ОПЕРЕ ВЕЗАНИ ЗА РУСЕ: Београд постаје привлачан за концертне и солистичке наступе водећих светских звезда

Пише: Драго Делић

15. 03. 2024. у 18:00

ПОЧЕЦИ српског балета и опере не могу се замислити без руских уметника, који су из престижних царских позоришта и опера у Петрограду, Москви, Одеси, Харкову, почетком двадесетих година стигли у Београд, Нови Сад, Суботицу и друге веће градове.

ФЕЉТОН - ПОЧЕЦИ СРПСКОГ БАЛЕТА И ОПЕРЕ ВЕЗАНИ ЗА РУСЕ: Београд постаје привлачан за концертне и солистичке наступе водећих светских звезда

Фјодор Васиљев, Ана Павлова и Јелена Пољакова, 1927. година, Фото „СРПСКИ РУСИ Један век руске емиграције у Србији“

Скоро комплетни састави Художественог и Бољшог театра из Москве, Маријинског и Александровног театра из Петрограда, Одеске опере, напустили су Русију и отишли на запад, а немали број њих одабрао је Београд и Нови Сад за свој будући уметнички и животни пут. Поменимо само неке: балерине Олга Соловјева, Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Јелена Обрасцова, Марина Олењина, Маргарета Фроман, Јелена Дмитријевна Пољакова, кореографи А. Васиљев, Сергеј Стрешњев, Леонид Лавровски, Асаф Месерер, Леонид Мјасин, Александар Фортунато, оперски певачи Неонила Г. Вољевач, Павел Фјодорович Холодков, Фатима Фјодоровна Полибина, Неркеса Гукакова, Георгиј Матвејевић Јурењев, Јелисавета Лиза Ивановна Попова, Софија Рудољфовна Драусељ, Василиј Шумски, пијанисти и хоровође Иља Иљич Слатин, Алексеј Алексејевич Бутаков, Сергеј Мошин, позоришни режисери Јуриј Ракитин, Александар А. Верешчагин, Теофан Павловски.

Српски балет је основан као део опере Народног позоришта у Београду 1919. године, а наставио је да се развија углавном захваљујући руским емигрантима. Прву балетску игру извела је Марија Бологовска у опери „Евгеније Оњегин” Петра Иљича Чајковског 8. маја 1920. године, али балет још није био установљен као засебан ансамбл. Прва балетска представа Народног позоришта „Крцко Орашчић”, изведена је фебруара 1923. године на сцени у „Мањежу” што се сматра почетком српског балета. Већ 19. марта исте године у обновљеној згради Народног позоришта одиграна је премијера „Шехерезаде” и „Силфиде” најављена као целовечерња представа. Кореографију је урадила Јелена Пољакова, сценографију Леонид Браиловски, а костиме Рима Браиловска.

Марија Бологовска и Јелена Пољакова оснивају балетску школу, која означава почетак глумачко-педагошког рада у Народном позоришту.

ПРВА представа обновљеног ансамбла опере била је Пучинијева „Мадам Батерфлај”у јануару 1920. године, под вођством директора опере, композитора Станислава Биничког. Управник Позоришта у том периоду био је Милан Грол, писац и политичар.

Поводом великог јубилеја, сто година постојања, Београдски балет је у фебруару 2023. године одликован Сретењским орденом првог степена, за изузетне заслуге за Републику Србију. Тај велики јубилеј српског балета обележен је у марту 2023. године, извођењем балетске представе „Гусар”, француског композитора Адолфа Адама.

Прва солисткиња Маријинског тетра у Санкт Петербургу, Јелена Дмитријевна Пољакова (1884--1972), постављена је за првог руководиоца балета и главног педагога. Водила је балетску школу у којој су одрасле генерације познатих уметника, међу којима и млађе Рускиње Марина Олењина, Јања Васиљева, Марија Зибина, Тамара Полонска, Александар Доброхотов, Јелисавета Колесникова, Ирина Васиљева и други. Предавала је на државној Глумачко-балетској школи.

Пољакова је прва примабалерина Народног позоришта у међуратном периоду. У првој половини двадесетих година припремила је, играла главну улогу или режирала неколико балета: „Фауст”, „Кнез Игор”, „Шехерезада”, „Шчелкунчик”, „Лабудово језеро”, „Жизела”. У некима од њих учествовали су први полазници њене школе.

Имала је веома плодну каријеру, као балерина од публике се опростила у мају 1929. године, прослављајући јубилеј 25 година укупног уметничког рада и посветила се педагошкој професији. На сцени Народног позоришта играла је десетак балетских улога, од тога седам премијера, а у опери у осам балетских сцена, од чега пет премијера. У Београду је остала до 1943. године, када са породицом одлази у Беч и Минхен, а 1949. у Чиле, где је остала до краја живота и допринела развоју чилеанског балета.

РУСИ су допринели да се балет и опера Народног позоришта позиционирају на првом месту тадашње југословенске сцене, знатно испред Загреба и Љубљане, и ушли у историју српског балета и опере. Поред већ поменутих, томе је допринела читава плејада уметника, међу којима и Јања Васиљева, Михаил Панајев, Анатолиј Жуковски, Мстислав Пиановски, Антон Романовски, Борис Књазев, Клаудија Исаченко, Јулија Вологовска, Сергеј Стрешњев, Максимилијан Фроман.

Београд постаје привлачан за концертне и солистичке наступе водећих светских звезда, о чему редовно извештава београдска штампа. Један од најелитнијих београдских балова са концертом италијанских уметника из престижне миланске Скале одржан је 5. марта 1938. године, уз присуство председника Владе Милана Стојадиновића, градоначелника Владе Илића, амбасадора Енглеске, Француске, Мађарске, Чилеа, Бугарске и уз „велики број света из отменог београдског друштва... Даме су биле у балским тоалетама а господа у црним оделима”. Како је писала „Политика”, позорница је за ту прилику била „преуређена као балска дворана и продужена до врата, а играло се у свим дворанама Народног позоришта”. Приход је био намењен сиромашним београдским породицама.

У МАРТУ 1930. у Београду је гостовао један од највећих оперских певача света Фјодор Шаљапин, а у јануару 1935. композитор и пијаниста светског гласа Сергеј Прокофјев.

„Политика“  у броју од 15. априла 1930. преноси да је Шаљапин - „један од оних великана који својим делом служе као мерило за вредности других” и да је Београд са њим имао доживљај какав дотад није имао са неким другим уметником. „Време“  у броју од 18. јануара 1935. године пише да је појава Прокофјева „унела свежину у наш музички живот и огромно поуздање” код оних који имају ту дужност да постављају темеље нашој музичкој култури.

У Београду су гостовале тада водеће балетске звезде Олга Преображенска и Борис Романов, пијанисти и композитори Николај Орлов, Никита Магалов, Николај Черепњин.

Како је забележила дневна штампа, њихови концерти су, како се и очекивало, брзо распродати. Орлов и Магалов су изводили дела Прокофјева, Римског Корсакова, Рахмањинова, Скрјабина, Шуберта, Листа, Дебисија, Моцарта, Шопена, а Черепњин је 25. јуна 1932. присуствовао премијери свог балета „Тајна пирамиде”.

ПОСЕБНО је важно то што су руски уметници у Београд донели не само водећа остварења западних и руских класика него су учествовали у извођењу наших домаћих балетских и оперских дела, као што су „Охридска легенда“ и „Сутон“ Стевана Христића, „Лицитарско срце“ Крешимира Барановића, „Кнез од Зете“ и „Коштана“  Петра Коњовића.

Треба истаћи да су поједини уметници повремено наступали или закључивали годишње уговоре у Загребу, Љубљани, Сплиту, чиме су допринели развоју балета и опере код свих јужнословенских народа. Примера ради, диригент и хоровођа Илија Слатин и његова супруга Софија Давидова Слатина, ангажовани су у Сплитској опери 1923. године, у Љубљанској опери 1927/1928. године, Владимир Жедрински у Загребу и Сплиту, Павле Холотков и Борис Попов у Љубљани, Ада Пољакова и Маргарета Фроман у Загребачкој опери, Јелена Пољакова је осим у Београду, отворила школу балета у Љубљани и Скопљу. 

БЕОГРАДСКА ПРИВЛАЧНОСТ

ДОЛАСКОМ руских уметника Београд постаје један од главних центара балетске и оперске сцене не само у Југославији него и шире. Привлачи пажњу водећих европских позоришних трупа, махом руских, које су између два рата носиле сцену Париза, Лондона, Берлина, Прага и биле веома тражене широм света. Посебну пажњу јавности привукао је долазак највеће светске балетске звезде Ане Павлове. Наше примабалерине гостовале су на водећим светским позорницама.

 СУТРА: БЕОГРАД ПОСТАЈЕ МАГНЕТ ЗА СВЕ БАЛЕТСКЕ ЗВЕЗДЕ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИНЦИДЕНТ НА НЕБУ ИЗНАД ХРВАТСКЕ: Дигнути МиГ-ови, огласило се министарство одбране

ИНЦИДЕНТ НА НЕБУ ИЗНАД ХРВАТСКЕ: Дигнути МиГ-ови, огласило се министарство одбране

ПРЕ три дана авион Пипер ПА-24 регистарских ознака УР-ОТФ ушао је у хрватски ваздушни простор 21. јула у 10.51 часова (координисано светско време) на висини од 2.134 метра и после неколико покушаја није успостављена двосмерна радио веза са њим.

24. 07. 2024. у 22:05

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: Избиће велики рат, сукоб је неизбежан - биће укључени САД и Русија?

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: Избиће велики рат, сукоб је неизбежан - биће укључени САД и Русија?

НА БЛИСКОМ истоку ће избити велики рат између Израела, Хезболаха и Ирана, који би могао да укључи чак и Русију, рекао је главни уредник Форбса Стив Форбс.

24. 07. 2024. у 07:00

МУЖА ИСПОЛИВАЛА КЉУЧАЛОМ ВОДОМ: Умро у најгорим мукама - када се открило зашто, људи тражили њено ослобађање

МУЖА ИСПОЛИВАЛА КЉУЧАЛОМ ВОДОМ: Умро у најгорим мукама - када се открило зашто, људи тражили њено ослобађање

ИМЕ Коринe Смит многи повезују са женом која је одлучила да свесно жртвује себе због терора који су преживела њена деца, други је ипак зову бескомпромисном убицом.

22. 07. 2024. у 17:39

Коментари (0)

Шта доноси нова Samsung Galaxy Z серија уређаја?