Фељтон

ФЕЉТОН - ОДАНОСТ ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА РУСКОМ ДВОРУ: Руси су покушавали да православно становништво Балкана увуку у рат са Турцима

Др Јанко Ницовић

31. 12. 2023. у 18:00

НОВИ рат између Турске и Русије омогућио је Црној Гори колико-толики мир, озбиром да јој тренутно није претила опасност од даљих турских напада.

ФЕЉТОН - ОДАНОСТ ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА РУСКОМ ДВОРУ: Руси су покушавали да православно становништво Балкана увуку у рат са Турцима

Турци нису правили никакав притисак на Црну Гору, напротив, белгербег се, после завршетка ранијег турског похода, обратио которском провидуру са молбом да Млечани отворе своје пазаре Црногорцима.

Тиме су Турци имали намеру да умире Црногорце, и дали им на знање да у новом руско-турском рату да учествују на руској страни, обзиром да је тај рат имао одјека међу православним становништвом на Балкану, посебно у Црној Гори. На другој страни, Руси су упорно покушавали да православно становништво Балкана увуку у рат са Турцима. Млечани су, међутим, страховали од руских емисара који би се могли појавити у њиховом суседству.

Њихова бојазан била је оправдана, јер су већ у мају 1767. године Млечани били упознати да су у Црну Гору стигла тројица странаца, која су се срела са патријархом Василијем Бркићем у Црмници. Потом их је примио на разговор и владика Сава и код њега су се задржали неко време. Неколико дана, по њиховом доласку, владика Сава је организовао збор у присуству патријарха и Шћепана Малог. Збор је одржан у Ђеклићима, и на њему је решено да се потврди међуплеменски мир чије се нарушавање кажњава смртном казном, да свештенство почне са молитвама за победу руског оружја, и да се почне са четовањем по Херцеговини. У том циљу, скупљено је 300 људи са подручја Цуца, Чева, Бјелица и Велестова и они су почели са упадима у област Херцеговине.

ЧИМ ЈЕ Турска објавила рат Русији, руски двор се ангажовао на организовању устанка покорених народа Балкана, посебно православног становништва. Царица Катарина II је граматом од 9. фебруара 1769. године поверила организовање устанка на Балкану Алексеју Орлову, који је у том циљу боравио у Јужној Италији. Упућене су му грамате са оригиналним царским потписом и 100.000 рубаља. Међутим, царица није имала много поверења у снагу православних народа, а турских поданика, сматрајући да су становници Балкана обични авантуристи. Један од таквих, које је сматрала варалицом и самозванцем био је и Шћепан Мали. (У приватном пису руске царице Катарине II Алексеју Орлову каже се: “Потребно је признати да су у данашње вријеме мноштво Грка, Срба и других једновјерних авантуриста почели да вршљају са многим плановима, пројектима и преговорима”. Један такав “једновјерни”, за Царицу, је био и Шћепан Мали. Она је писала Орлову и отворено изражавала сумњу да је Шћепан Мали, уствари, Италијан Вандини који је покрао скупоцене ствари са руског двора и побегао.)

ЗА РУСКИ двор, Шћепан је био самозванац и варалица, али су правилно проценили разлоге његовог успеха у Црној Гори. Они су, пре свега, у чињеници да се он приказивао као руски човек видели “оданост овога народа руском двору“, како је о томе писао руски изасланик из Беча Гаљицин. Ту оданост Црногораца руском двору требало је искористити у борби против Турака. У ту сврху, руска царица послала је у Црну Гору кнеза Ђорђа (Јурија) Владимировича Долгоруког са граматом и потребним инструкцијама владици и Црногорцима. Заједно са књазом Долгоруковим дошло је у Црну Гору још десетак руских виших и нижих официра и око петнаестак војника, углавном Бокеља. Укупно је било 26 људи који су из Италије, где су примљени у руску службу, пошли за Црну Гору. Руска царица је по њима послала знатну количину праха и олова, нешто хране и новца. Њен план је био да Црна Гора постане база одакле треба да се организује опште хришћански устанак на Балкану, како би Турци део снага морали задржати на том простору, чиме би се смањио број војника које би могли ангажовати на фронту против Русије. У грамати датираној од јануара 1769. године царица Катарина поздравља владику, Црногорце и Брђане и позива их у помоћ против “клетих атарјана”.

Поред тога задатка Долгоруков је имао дужност да разоткрије Црногорцима самозваног цара Шћепана Малог и да тако његово питање коначно реши. Јер, његова појава у Црној Гори изазивала је доста узнемирености на руском двору и међу руским владајућим круговима. Зато је Долгоруков добио поред других важних задатака и овај да разјасни личност цара самозванца и да докаже црногорским главарима да је он обична варалица.

СА СВОЈОМ пратњом, Долгоруков је стигао у Црну Гору између 11-12. августа и искрцао се код Чања, близу Спича. Бродови којима је путовао Долгоруков, са својом пратњом, били су без заставе и носили су прах и олово и било је потребно три дана за искрцавање ратног материјала.

Из Спича, са својом пратњом, Долгоруков се упутио у манастир у Брчелима где их је у име владике Сава и патријарха Василија дочекао њихов изасланик. Одатле су пошли на Цетиње, где се Долгоруков са својом пратњом сместио у манастиру. Ту су га посетили црногорски главари. Наредио је сазивање збора главара на Цетињу на којем је учествовао и знатан број главара брђанских племена. Страхујући за своју судбину, Шћепан је покушавао да обмане народ, тврдећи да они нису Руси већ млетачки плаћеници. Долгоруков је на то одмах реаговао и наредио да га ухапсе и под стражом доведу у Цетињски манастир.

НА ЗБОРУ који је одржан на Преображење, 17. августа 1769. год., којем је присуствовало 2.000 људи, један од првих послова који је требао да буде урађен био је да се докаже да је Шћепан Мали варалица. Најпре је, у том циљу, прочитана посланица патријарха Василија Бркића који је разобличио Шћепана као варалицу. У његовој посланици је наглашено да “он (Шћепан) није тај за кога се издаје него да је неки варалица, протува, смутљивац и непријатељ народни, и да Црногорци треба да оставе тог човека, а своју погрешку да загладе верношћу и оданошћу руском двору од кога имају очевидну заштиту и милост”.

Патријарх, је, иначе, Црногорцима био познат као велики пријатељ самозваног цара, па је за неке ова његова посланица била изнанеђење, али је он тако поступио због активности руских и млетачких доушника. Уз то, треба додати да је посланицу прочитао окупљеном народу, на захтев Долгорукова, архимандрит Теодосије Мркојевић који је, раније, Црногорце уверавао да је Шћепан Мали, заиста, руски цар Петар III кога је упознао кад је био на његовом двору у Петрограду.

ПОСЛЕ читања посланице, Долгоруков је, на молбу гувернадура и главара, издао писмену потврду да је Шћепан Мали варалица, непозната и непризната личност у Русији. У потврди коју је потписао на лицу места Долгоруков је написао “... да та варалица не само да није онај за кога се представио, него да је сасвим непознат у Русији и да је тај самозванац варалица и протува”. После тога, прочитан је и на српском препричан текст грамате царице Катарине II којом се хришћански народи позивају на верност Русији и свеопшти устанак против Турске. Црна Гора је била место на којем би прво почео устанак којем би се касније прикључила херцеговачка и брдска племена. Иако већина присутних главара на том Збору, како каже Г. Станојевић, није могла схватити “ово красноречиво царско правословље” веома су добро схватили позив на борбу против Турака. Свечано су се заклели на верност руској царици и прихватили позив за борбу и савезништво. Скуп је завршен свечано, пуцањем из пушака и поделом 500 дуката.

СТРАДЊЕ ЗБОГ РУСА

ПРИЛИКОМ искрцавања руске делегације, на челу са кнезом Ђорђем (Јјуријем) а Владимировичем Долгоруковим и његове пратње, дошло је до сукоба у Спичу између православаца и католика. Прве су подржавали православци из Црне Горе, а друге Турци. У том сукобу насеље је тешко страдало, већина кућа попаљено, а становништво се разбежало. До смиривања ситуације је дошло на интервенцију Долгорукова чиме је он показао да влада ситуацијом у Црној Гори.

У СРЕДУ 3. ЈАНУАРА: РУСКИ КНЕЗ И ШЋЕПАН УПРАВЉАЈУ ЦРНОМ ГОРОМ