Фељтон

ФЕЉТОН - ПОДРИВАЊЕ ТУРСКЕ ВЛАСТИ НА БАЛКАНУ : Турци су упутили позив црногорским главарима да протерају Шћепана Малог

Др Јанко Ницовић

29. 12. 2023. у 18:00

ПОЈАВА Шћепана Малог у Црној Гори, у почетку, није много интересовала Турску. Међутим, када су заплењена нека писма које је он слао брђанским племенима, Турци су увидели да тај “цар самозванац” има устаничке намере, јер хоће да уједини брђанска племена и привуче их у Црну Гору.

ФЕЉТОН - ПОДРИВАЊЕ ТУРСКЕ ВЛАСТИ НА БАЛКАНУ : Турци су упутили позив црногорским главарима да протерају Шћепана Малог

Према неким млетачким извештајима једно од тих писама било је упућено Бјелопавлићама.

У њему Шћепан Мали, између осталог, каже: “У бога се великога надам и у уздану црногорску десницу да ћемо заједно тући проклете Азијате док иједног на нашој земљи буде. Држите међусобну снагу и мир, дајте руку помирницу Пиперима и другој браћи у другим племенима и заборавите на кавге и ђавоље међусобице, јер вас оне чине слабим и постаћете лак плен крвожедних душмана”. Слично писмо слао је и другим брдским племенима у којима их је позивао на слогу, мир и јединство. Те активности подривале су темеље турске власти у многим деловима Балкана. Против турске власти почињу се бунити, не само херцеговачка и брдска племена, него и добар део становништва у Албанији, Босни и другим крајевима Турског царства. Турци су схватили ширину и озбиљност тих покрета и били уверени да се морају силом са њима обрачунати, а да прво морају казнити Црногорце, а Шћепана Малог ликвидирати. Томе треба додати и чињеницу да је укупна активност Шћепана Малог, од доласка у Црну Гору, Турцима била сумњива, посебно скадарском паши, који је, иначе, имао највише посла са брђанским племенима.

ТУРЦИ су, и поред свих правдања Млетачке Републике, сматрали да Млечани имају највише утицаја у плановима и активностима Шћепана Малог. Због тога су намеравали да што пре, путем оружја, натерају Црну Гору на послушност и предају “цара самозванца”, како су га звали. (Турци су сумњу на учешће Млечана у активностима Шћепана Малог, и уопште његовог доласка и боравка у Црној Гори, заснивали на обавештењима која су добијали из Дубровника, а која су се касније показала као нетачна. Дубровник је намерно слао такве извештаје Турској желећи да се додвори Порти, али и да тако елиминише свог великог трговачког конкурента.)

Већ, почетком јануара 1768. год. Млечанима је било познато да се Турци спремају да нападну Црну Гору. Али, да би напад био успешан Порта је преко млетачког изасланика у Цариграду захтевала од Млетачке Републике да са својом војском поседне границе према Црној Гори и да спречи сваки прелаз на једну или другу страну. Млетачка Република је испунила турски захтев, запосела је границу према Црној Гори, и под претњом најтежих казни забранила било какав промет и трговину према црногорској територији.

НА ПРЕДЛОГ скадарског паше турској влади, да што пре влада изда ферман за напад на Црну Гору, султан Мустафа III, јануара 1768. године, упутио је ферман пашама у Скадру и Пећи и босанском везиру Силахдар Мехмед паши, да скупљају војску како би кренули на Црну Гору. Као и много пута раније, и у другим приликама, Турци су се и овај пут служили претњама и застрашивањима. Средином марта, везир је упутио позив владици Сави и црногорским главарима да протерају Шћепана Малог, и како се каже у писму “Ја сам их обавијестио да је он лажна варалица и да не може остати више међу нама и да народи (племена) у Санџаку и ви сусједни можете у миру и сигурности остати ... Протјерајте између вас варалицу и наћи ћете спас за вас и за ваше синове. Ако нећете да се узмете у памет нећете бити изненађени ... Оно што ће се догодити нека је на ваше главе. Вама приличи да га удаљите као лажног варалицу .. Са његовим протјеривањем најћете ваш спас”. (Писмо је датирано од 21. марта 1768. године Млечани су то писмо превели и послали свом баилу у Цариграду.)

Ово писмо, писано у намери да се подрије јединство народа у Црној Гори, разматрано је на збору главара у Маинама, који је одлучио да се исплати харач и предају таоци. Са Збора је упућено писмо босанском везиру и скадарском паши са изјавама покорности и оданости. Затражено је, такође, од скадарског паше Мехмеда Бушетлије да се његови и њихови изасланици састану у Брдима ради договора.

ЗА ТО ВРЕМЕ, Турци су упорно покушавали да добију што више и што тачније податке о Шћепану Малом. У том циљу, слали су у Црну Гору своје представнике, па чак и једног свештеника да се добро информише о Црној Гори и Шћепану. Средином априла 1768. године црногорским главарима стигло је писмо од румелијског беглербега у којем траже од њих обавештење о Шћепану Малом. У писму се, између осталог каже: “Чуо сам да се међу вама налази неки Стефан Мали. Каква је то личност, какве народности, одакле је дошао и какве су његове идеје због којих је овде дошао. Колико има времена да је дошао у ове крајеве. Очекујем о овим појединостима да ми вашим писмом одговорите ...”?

На ово писмо црногорски главари су одговорили и истакли да је Шћепан Мали у Црној Гори “пуне три године и седамнаест (17) дана, биће о празнику Светог Петра. На сваки начин, пише у писму, ми смо га питали да нам каже, преставили смо му османску силу и млетачку мудросш и све што се може догодити, а Шћепан Мали се свему томе насмијао и реко нам је да се не узнемиравамо ни због Турака ни због Млечана, само њега да слушамо. И од њега смо слушали да он хоће да учини добра дјела Турцима. Чули смо од Шћепана Малог како говори да је он Црногорац и да је дошао к нама да би свједочили о писмима за која ви нас питате ...”.

ШЋЕПАН је покушавао да спречи турски напад на Црну Гору, и у том циљу је писао румелијском беглербегу, главном заповеднику турске војске. У писму је настојао да своје активности у Црној Гори прикаже као корист за Турско царство. “Ја, Шћепан Мали, каже се у писму, налазећи се на управи овог неуреднога народа, трудећи се да исправим и поправим његове грешке. Сматрам ако Ваше господство хоће да се поново помиримо и да живимо са добром слогом и присним миром до смрти или док мир траје или буде сталан, било би добро за вас и да сте сигурни од нас и ми од вас. Јер ви се можете користити нама против ваших великих непријатеља и то ће вам донијети користи. Јер на други начин је гријех да се пролива толика невина крв, како Турака тако и Црногораца и добро је да се миримо. Ако ваше Господство има какав документ да ми да, спреман сам да га примим.

Напротив, ви знате шта вам се свиђа ...”. Али, све је било узалуд. Турска је, и поред Шћепанових заслуга за престанак четовања са црногорске стране по суседним турским територијама и његово обећање покорности, чврсто одлучила да се он ухвати жив или буде убијен. У Цариграду се, иначе, говорило да то није рат против Црне Горе него против Шћепана Малог.

На питање који су били мотиви да се нападне Црна Гора, и чиме је то Шћепан угрозио турске интересе, не може се са сигурношћу одговорити, пре свега, због недостатка турских извора. Али, из до сада познатих чињеница може се закључити да је Турска сматрала Шћепана Малог као личност око које се могу окупљати сви поробљени народи Балкана, и да иза њега стоји нека европска сила. Зато се тражила Шћепанова глава и спремао највећи ратни поход против Црне Горе у историји.

ПОТЕРНИЦА ЗА ШЋЕПАНОМ

ЦЕЛО пролеће и лето 1768. прошло је у прикупљању војске за напад на Црну Гору. Мехмуд паша Бушатлија је издао проглас у којем се, под претњом смртном казном, забрањује продаја праха и жита Црногорцима, а своје људе је награђивао за сваку црногорску главу. Средином јуна, стигао је у Скадар гласник са султановим ферманом у коме је стајало да се Шћепан Мали и патријарх Василије Бркић ухвате, да се међу брдским племенима и на Цетињу подигну утврђења, а да сви који пружају отпор буду убијени. Дакле, милости више није било ни за народ, јер је он због подршке Шћепану Малом и патријарху био проглашен за злочиначки.

СУТРА: МОРАЛНИ ПОРАЗ ОСМАНЛИЈА У РАТУ ПРОТИВ ЦРНОГОРАЦА