ФЕЉТОН - СВЕ УЧЕСТАЛИЈИ НЕСРЕЋНИ СЛУЧАЈЕВИ НА БЕЛОМ ДВОРУ: Званично најмлађи народни херој се убио "због несрећне љубави"...

КАДА је аутор овог фељтона, трагајући за документима који би "расветлили" недовољну истражену тему о "Брозовим самоубицама", разговарао са Милом (Крстајић) Прљом, првом домаћицом Белог двора на Дедињу, супругом Титовог возача Никице Прље, који је такође извршио (само)убиство, сасвим случајно је споменуо део разговора са Драгојем Косом, личним Брозовим ратним и послератним ордонансом, о страдању његовог друга и земљака Лазара Штековића, Србина из Босне.

Драгоје Кос, Титов лични ордонанс, Фото Из књиге "Титови `бесмртници` и самоубице"

- Јао, па ја имам Лазину слику са посветом - скочила је Мила и отишла до ормара одакле је извадила кутију са својим ратним успоменама. - Лазо је био миран и повучен човек - одмах је наставила - оличење поштења. Са њим сам данима била на Белом двору, сарађивала...

Кад су моје девојке које су опслуживале другове из Политбироа одлазиле код њих у Пратећи батаљон на игранку, о њима сам ја водила рачуна... Шта ја знам, заљубе се, ово - оно, а не сме се. Увек сам му говорила: "Лазо, припази ми на те девојке, молим те."

- Ма, не брини ништа за њих, Мила - говорио би ми Лазо.

Штековић је у Гарди имао надимак Босанац и, према Милином казивању, "он није био једини који је дигао руку на себе"

- Док сам била домаћица на Белом двору, све док се нисам удала за Титовог возача Никицу Прљу, односно, док се нисам породила, убило се још неколико људи. Убио се и мој земљак Дурмиторац, доктор... Али, нико од нас поуздано није могао да (са)зна прави узрок тих саможртвовања... Неки су, можда, били и натерани да се убију, по "методи НКВД", као мој Никица... Лазо Штековић је са још 30 до 40 бораца био у Пратећем батаљону, смештеном у једној згради близу Белог двора. Ту се и убио 1945, непуних годину дана после ослобођења. Нама је тада речено да је то учинио због неке девојке, али, колико сам га ја познавала, а знала сам га веома добро, сумњам да је пуцао у себе због неке цурице...

Праву истину нисмо могли да сазнамо. Само нам је то речено, а онда је настало велико ћутање...

- Знате ли узроке - прави разлог самоубиства земљака Дурмиторца?

- Веома добро сам познавала доктора, мог Дурмиторца. Радио је при Гарди, а убио се у кући. Тада нам је саопштено да је, тог дана када се убио пиштољем, наводно, његова мајка ујутру дошла код њега да га пробуди, да иде на посао, а он јој је рекао: "Иди, мајко, скувај ми кафу." И док му је она кувала кафу, доктор се убио. Дурмиторца сам добро познавала, али сам са Лазом била приснија. Заиста смо Лазо и ја били добри другови... Нико више о њима није проговорио ни речи...

ТИТОВ лични ордонанс Драгоје Кос, који је на овој дужности био не само за време рата рата већ све до свог пензионисања, најбоље је познавао Лазу Штековића - Босанца.

- Као Лазин друг и земљак био сам одређен да ковчег са његовим телом пратим до родног Петриња. Никада нећу заборавити ту драму када је наишао камион у коме се налазио мартвачки ковчег са Лазиним телом и стао пред кућу његових родитеља. "Драгоје, па зар са Лазом овако долазиш?" Тих дана су нас са радошћу очекивали наши рођаци, јер смо их, пре но што се Лазо убио, раније обавестили да ћемо се заједно појавити у селу... Али, догодила се трагедија.

- Говорило се да се убио због девојке која је радила код другова из Политбироа?

- Не верујем да се Лазо убио због девојке. Знао бих да је то посреди. У питању је нешто сасвим друго, а о томе се онда, строго ћутало.

НО КОС се није усуђивао да се распитује о узроцима самоубиства свог другара. Попут осталих који су били у Титовој служби, и Кос је морао да "прихвати" лаконско саопштење најмеродавнијих и најодговорнијих другова о суициду најмлађег народног хероја ондашње Југославије - да је "друг Лазо то учинио због несрећне љубави"...

- Веровали сте у ту причу? - питао је овај аутор Драгоја Коса.

"О томе се онда није смело ништа да коментарише, а осим саопштења наших руководилаца није било других чињеница у које је требало да верујемо", одговорио је Титов лични ордонас.

А шта је Мила Крстајић Прља рекла о свим тим ратним, послератним, самоубиствима изазваних Резолуцијом Информационог бироа 1948. године, али и каснијим, "мирнодопским саможртвовањима" Брозових сабораца и осталих другова?

"Онда нисам мислила као сада... Нервира ме ово што читам у новинама, што се све пише и лаже. Има много тога што читам, а знам да није било тако како је написано. Сада мислим да је и у оно време неко некоме сметао и да га је због тога смицао. И то, понекад, на најбруталнији начин..."

- То се понекад и данас ради?

"Знам, али у оно време на то нисам смела ни да помислим. Била сам убеђена да је све идеално, јер за те идеале смо се и борили у рату. Тако су, уосталом, мислили и мој Никица, доктор Дурмиторац, Лазо Штековић..."

И НАРОДНИ херој Миодраг (Ранислава) Новаковић - Џуџа, графички радник, рођен 1919. у Ћуприји, "прегрмео је и преживео" све ратне страхоте, али је и поред разних привилегија, почасти и угледа које му је у миру донело "народно одличје", овај некадашњи командант топличког подручја, извршио је самоубиство 1955. године.

Новаковић је имао 36 година када је - како су то објашњавали Удба и други "истражни органи" - "испалио себи у главу хитац из пиштоља у тренутку нервног растројства". Шта је то натерало Новаковића да самовољно оде са овога света и то када је као Титов официр уживао све благодети загарантоване потпуковничке плате, са свим осталим принадлежностима - теренским додатком, дневницама и осталим принадлежностима високог официра ЈНА на дужности начелника штаба дивизије - његовим ратним друговима остало је до краја непознато и неразјашњено. У ратном, војничком досијеу Миодрага Р. Новаковића, између осталог, остало је записано да је пореклом из сиромашне радничке породице, да је после основне школе изучио графички занат и да је био "организовани члан синдиката београдских графичара и припадао групи напредних радника, као и да је учествовао у многим демонстрацијама београдског пролетеријата".

Иначе, те 1955. године после вишегодишњег идеолошког препуцавања са Стаљином, и његових претњи и подметања, Тито и југословенски партијски врх успостављао је нове односе са нови совјетским руководством. У кулоарима се говоркало да мотиве Новаковићевог суицида треба тражити "у противљењу појединих другова - комуниста да југословенско руководство загази у ове нове политичке баре".

НЕСУЂЕНИ ПОСЛАНИК

ПОСТОЈЕ две верзије о страдању народног хероја Петра Драпшина, команданта тенковских јединица Југословенске армије, кандидата за народног посланика на првим изборима за Уставотворну скупштину 1945. године. По једној, "незваничној верзији", Драпшин је извршио самоубиство када је, најпре кандидован за посланика, а потом био "политички изигран и грубо повучен из ове прве послератне политичке игре". Друга пак "званична верзија страдања неустрашивог борца и ратног команданта говори да се 31-годишњи Петар Драпшин у јесен 1945. године "опростио од живота несрећним случајем док је чистио пиштољ". Због ратних подвига, народним херојем проглашен 27. јула 1953. године.

СУТРА: ЗЛЕХУДА СУДБИНА ШЕФА ТИТОВОГ ВОЗНОГ ПАРКА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЗА ЖЕЖЕЉА ДИЛЕМЕ НЕМА ТИТО ЈЕ БИО ЈОСИП БРОЗ: Тито је најчешће спомињао брата Мартина који је живео у Мађарској

21. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СПЕЦИЈАЛНЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ ЗА АНТИДРЖАВНЕ ЕЛЕМЕНТЕ: За време робијања у Лепоглави, Броз је готово свакодневно одлазио у кафану "Фидлер"

20. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР СУМЊА У ТИТОВ ПРАВИ ИДЕНТИТЕТ: Милан Жежељ, као командант Гарде, добијао је информације из "поверљивих извора"

19. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације