САВИН текст, у Житију Светог Симеона (1208), у Студеничком типику, почиње од Немањине оставке на положај српског владара у коме се концентрише на његове две последње беседе: прву, властеоском Сабору, којом се одриче од престола, а другу, својим синовима Вукану и Немањи II, у којој их саветује да живе у слози и братској љубави. Следећи одељак је посвећен Немањином замонашењу у Студеници, у коме Сава хвали његов напор да ’’изиђе на виши духовни степен’’ и да се повуче на Свету Гору, а последњи и најганутљивији је о његовој болести, смрти и преносу његових моштију у Србију.

Коментари (0)