ФЕЉТОН - ВАШИНГТОН ОТКРИВА БЕОГРАД: Први споразум, Конвенција о екстрадицији, потписан је 1901. године

ГОДИНЕ 2021, Сједињене Америчке Државе и Република Србија обележиле су 140. годишњицу дипломатских односа. Претходно су, 1867. године, званичници двеју држава начинили уводне кораке за успостављање дипломатских односа.

Др Јуџин Скајлер, почасни конзул, Фото "Википедија"

Међутим, финализација тог процеса обављена је тек по истеку три године од званичног признања независности Србије, на Берлинском конгресу 1878. Конзуларна конвенција и Уговор о трговини потписани су у Београду 14. октобра 1881. године, чиме су суштински успостављени дипломатски односи између двеју држава. Признавање Краљевине Србије као суверене нације добро се уклопило у оквир укупне међународне стратегије Сједињених Држава тога времена. Како су канџе Османског царства којима је држан Балкан наставиле да лабаве крајем 19. века, креатори спољне политике Сједињених Држава сматрали су опортуним да искористе тај тренутак и почну са вршењем утицаја у том региону. Тако је започело успостављање дипломатских односа са новонасталим националним државама, међу којима је била и Србија, која заузима кључно стратешко чвориште на друштвеној, политичкој и географској раскрсници између Источне и Западне Европе. Грчка је била прва балканска нација с којом су Сједињене Државе успоставиле дипломатске односе (1837), следећа је била Румунија (1880), а затим Бугарска (1903) и Црна Гора (1905).

ВЛАДА Србије је свој први почасни конзулат отворила у Њујорку 1879. године; Сједињене Државе су 10. новембра 1882. именовале др Јуџина Скајлера за свог првог генералног конзула у Београду, са седиштем у Атини, где је служио као амерички амбасадор. Иако су две земље биле савезници у оба светска рата, борећи се против заједничког непријатеља, њихови односи су с годинама осциловали у погледу јачине пријатељства: како се може доказати, достижући врхунац током Првог светског рата и падајући на најнижу тачку крајем 20. века. Америчке интервенције у сукобима у Босни и на Косову, кампања НАТО бомбардовања Србије предвођена Сједињеним Државама 1999. године, те америчко признање независности Косова 17. фебруара 2008. године, привремено су помутили те односе. Данас, међутим, показује се да су односи срдачни, са знаковима узлазног тренда.

КАДА је 1881. године потписана Конзуларна конвенција, америчка јавност је мало знала о Србији. Стога, у деценијама које су претходиле Првом светском рату, узајамни односи нису били нарочито активни нити обимни. На дипломатском нивоу, Сједињене Државе су после Скајлера акредитовале 13 других министара (амбасадора, према тадашњој терминологији) у Краљевини Србији. Ови министри су, међутим, били акредитовани на нерезиденцијалној основи; седишта су им била у Атини, до преласка у 20. век, а затим у Букурешту. С друге стране, Србија није имала свог првог министра у Вашингтону све до 1917. године. Једини значајан билатерални споразум између двеју држава у том периоду била је Конвенција о екстрадицији (Convention on Еxtradition), потписана 25. октобра 1901. године.

Овај уговор о екстрадицији бегунаца од правде остао је на снази до данас. Што се тиче привредне сарадње у деветој и десетој деценији 19. века, увоз из САД у Србију чинио је 3-4% укупног увоза Србије. Извоз из Србије у Америку годинама је износио мање од 1%, али је врхунац од преко 4% достигао 1910. године, па до избијања Првог светског рата.

Индикативно за понуду Србије као индустријски неразвијене земље јесте чињеница да се њен први уговор о извозу у САД односио на суве шљиве.

СВЕСТ Америке о Србији почела је да се мења у време балканских ратова (1912-1913), када су Срби сликани у америчкој штампи као херојски народ који се бори против турског тлачења. Управо тада је у Србију послата прва америчка хуманитарна помоћ. Џон Б. Џексон, амерички амбасадор у Грчкој (такође одговоран за Србију, Румунију, Бугарску и Црну Гору), усрдно се ангажовао у напорима да допреми америчку помоћ. До децембра 1912. године, амерички Црвени крст донирао је 16.000 долара, а прва мисија од осам америчких лекара стигла је у Србију у априлу 1913. године. Били су стационирани у Пироту, Крагујевцу и Нишу. Како ћемо видети из онога што следи, овакви племенити подухвати поновиће се током Првог светског рата, али у много већем обиму.

Када је у Европи 1914. године избио Први светски рат, председник Вудро Вилсон је објавио да ће Сједињене Државе остати неутралне. Уместо да уђе у рат, он је покушао да посредује у мирењу зараћених страна и послао свог сарадника највишег ранга, пуковника Едварда М. Хауса у вишеструке мисије код обеју страна са предлозима за мир. Његови предлози су игнорисани. Иако су се САД званично држале своје политике неинтервенисања и остајања у стању мира, домаћој привреди је допуштено да функционише на начелу laissez-faire (немешања државе у привреду), при чему су америчке банке давале огромне зајмове Британији, Француској и другим савезничким силама, тј. фондове који су великим делом били коришћени за куповину муниције, сировина и хране с друге стране Атлантика.

ОВА ЧИЊЕНИЦА није промакла пажњи Немаца. А онда је неколико догађаја, подстакнутих с немачке стране, проузроковало преокрет у стању ствари. Прво: извештаји о зверствима у Белгији 1914. године које је чинила немачка војска револтирали су америчку јавност, вређајући њен осећај за поштење и хришћански етички кодекс. Друго: дана 7. маја 1915. године, једна немачка подморница торпедовала је и потопила Кјунардов прекоокеански брод Лузитанију, при чему је изгинуло много америчких цивила, путника. Ово потапање је окренуло америчко јавно мњење против Немачке и у војним кампањама за регрутацију постало иконички симбол разлога због којег ће се рат водити кад Америка у њега уђе.

Коначно, у јануару 1917. године, Немачка је дала тајну понуду Мексику да ће му помоћи у повраћају територија изгубљених у Мексичко-америчком рату.

Шифрована дипломатска комуникација, позната као "Цимерманов телеграм", кренула је из немачког министарства спољних послова и предлагала војни савез између Немачке и Мексика: Уколико Сједињене Државе уђу у рат против Немачке, Мексико би повратио Тексас, Аризону и Њу Мексико. Телеграм је пресрела и дешифровала британска обавештајна служба. Откривање садржине тог телеграма разјарило је Американце, нарочито пошто је 3. маја немачки министар спољних послова Артур Цимерман признао да је телеграм веродостојан. Била је то последња кап која је прелила америчку чашу толеранције и поништила остатке сентимента за неутралност у јавном мнењу.

ОБЈАВА РАТА НЕМАЧКОЈ

ПОСЛЕ откривања "Цимермановог телеграма" и немачке понуде Мексику о војном савезу, председник Вилсон се обратио Конгресу, захтевајући "рат који ће окончати све ратове" и "начинити свет сигурним за демократију". Дана 6. априла 1917, Конгрес је изгласао објаву рата Немачкој. Дана 7. децембра 1917, САД су објавиле рат Аустроугарској. Америчке трупе почеле су да пристижу на Западни фронт у већем броју 1918. године.

СУТРА: Херојска борба за независност

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СТРАХ ОД КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА: Банкари праве сопствена рачуноводствена правила за цео свет

09. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КОНТРОЛА СВЕТА ИЗ ЈЕДНОГ ЦЕНТРА: Идеја либерала је да се човек споји са машинама

07. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ШТА ДОНОСИ МОЋ НОВИХ МЕДИЈА: Кинези прете да ће постати водећи светски иноватори

06. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - МАСАКРА НА ТЈЕНАНМЕНУ НИЈЕ БИЛО: Капитализам је систем који је покренуо два светска рата

05. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације