ВЕЛИКЕ силе и Срби сусретали су се на српским етничким просторима који су се, током дугих и бурних векова, изненађујуће мало мењали.
Најновије из рубрике
ДАНАС СТИЖЕ ВЕЛИКО НЕВРЕМЕ: Два дела Србије на удару, најављена већа количина падавина
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод (РХМЗ) упозорио је да ће у последњој декади маја топла, влажна и нестабилна ваздушна маса на подручју Србије условљавати честе пљускове са грмљавином, локално праћене градом и олујним ветром.
19. 05. 2024. у 07:09
ЛЕЧИО СРПСКИ НАРОД ОД БЕЗНАЂА: Јован Рашковић у историју је ушао "из павелићеве сенке"
МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИМА Добрице Ћосића многи су волели историју, и настојали да се у њу упишу. Јован Рашковић разликовао се битно од других по томе што није волео повест нити је жудео да се у њу упише.
19. 05. 2024. у 07:00
УПАЉЕН МЕТЕО АЛАРМ, СУНЧАНО ПРЕПОДНЕ, А ОНДА СТИЖЕ ПРОМЕНА: Временска прогноза за недељу, 19. мај
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод дао је најновију временску прогнозу за наредне дане.
19. 05. 2024. у 01:00
НОВИ СПОМЕНИК ЗА МАСОВНУ ГРОБНИЦУ: Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун, на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Anhalten Lager Semlin.
18. 05. 2024. у 20:46
НЕДЕЉНЕ “ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ” ДОНОСЕ: Србија не брани само себе већ и суверену Европу; Шта нам Душан Ковачевић открива у новој драми
"ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ" у штампаном, недељном издању истражују актуелне теме, објављују ексклузивне приче и репортаже.
18. 05. 2024. у 20:20
Milan Lekić
22.02.2022. 20:09
Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.