Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.
ОДМОР не мора увек да значи обилазак динамичних градских дестинација, нити уживање у културним знаменитостима. Понекад нам је потребно да активирамо своје тело како би се наш ум одморио од непрестаног рада који му намеће модеран начин живота.
ПУТЕВИ Србије саопштили су да се наредних пар дана на српским ауто-путевима очекује појачан интензитет саобраћаја, као и да све наплатне станице раде пуним капацитетом, а канали за наплату путарине и дистрибуцију картица су у функцији 24 часа дневно без паузе.
У СРБИЈИ ће данас бити променљиво облачно са сунчаним интервалима на северу и западу, а у осталим крајевима претежно сунчано, док је после подне, уз локални развој облачности, могућа појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.
Milan Lekić
22.02.2022. 20:09
Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.