ФЕЉТОН - ИЗБОР ДРУГОГ СРПСКОГ ВОЖДА: Страх од Турака био је јачи 1815. него 1804. године

ПОСЛЕ договора у Црнући и полагања заклетве, на збору у Такову, потом и у Црнући, није више било потребно заклињати се, нити је зато било прилике, јер се све збило на Сабору, пред мноштвом народа, чега није било у Орашцу.

Кнез Милош у боју, Фото Рад Анастаса Јовановића

У Такову није полагана заклетва верности, у Црнући није благосиљан Милошев војводски барјак, али су се устаници заклињали пред поједине битке и одлучујуће догађаје. Сабор у Такову није се могао одржати без присуства проте Јанка Витомировића, а не постоји ниједан поуздан податак о присуству архимандрита Враћевшнице Мелентија, али му је потоње уобличавање таковског меморијала пронашло место уз вожда Милоша због присуства у време договора у Црнући, пре Таковског сабора.

Обреновићев избор и његова појава у војводском оделу били су први гарант успеха. Затим је Милош ушао у кућу с писарем Димитријем, "те распише књиге на све стране, да устаје на оружје и мало и велико и да бију Турке". Није познато коме су све писма упућена, Милош помиње као примаоце Дринчића и Добрачу, а Милићевић наводи да је писмо дошло у руке и Живку Михаиловићу у Грочанској нахији, а сачувано је само писмо послато Радосаву Јелачанину, бившем војводи у Горњем Ибру.

НЕШТО више знамо о носиоцу тог писма, бившем војводи студеничком, попу Филипу Петровићу, који га је однео у Јагодинску нахију и, пошто је обишао Темнић, предао га у руке кнезу левачком Илији Вукићевићу. О њему је нешто начуо Стевча Михаиловић, пошто наводи да га је читао код Орашке цркве. Не зна се ништа ни о одговорима, осим да му је Никола Милићевић Луњевица донео, како бележи Сарајлија, претерујући, "коњски товар пун талира", што се пре може прихвати као легенда него као истина... Новац је био потребан за куповину неопходног наоружања за успешно ратовање, у чему се одликовао Илија Марковић, који је утрошио 12.000 талира на народне циљеве, августа 1815. године.

Питање издаје, самим тим и полагања заклетви верности, није се појавило у оном драстичном облику у ком се испољило 1804. године иако су сви страховали од издаје. И Милош Обреновић био је приморан, али ретко, да гони колебљивце да се лате оружја, али није морао као Карађорђе да ломи њихов отпор вешањем испред кућних врата или паљењем домова. Дочепавши се групе кметова, који су с кнезом Аксентијем Миладиновићем допратили Имшир пашу до Чачка, дао је исећи све, осим Аксентија.

Обреновић је био љут на кнеза Аксентија зато што је покренуо Београдску нахију да "заједно с Турцима нас бију." Сличан поступак извео је према непослушним Мачванима, пре битке на Дубљу... Оваквих бескомпромисних обрачуна било је знатно мање 1815. него 1804. године.

ТАКОВСКИ збор на Цвети није се урезао у сећање учесника у оној мери у којој је Орашачки збор. Разлози су следећи: Марићевића јаруга се налазила недалеко од турског хана, док је таковска црква била знатно удаљенија од брусничког муслима. Орашачки збор је био строго контролисана тајна будућих устаника, Таковске Цвети су биле народни празник који је омогућавао и тајни договор. Страх који је у првом случају био очит, постојао је и у другом, али знатно мање. Отуда је сећање на Орашац у историјским изворима мемоарског штива знатно више и јаче упамћено и с више појединости од казивања о Такову... Вуле Илић Коларац, учесник оба устанка, сећао се полагања заклетве Карађорђу у Орашцу, када му је коса "дупке стајала" и када је мислио да је окрилатио и да неће више по земљи ходати, већ да ће летети, да је Бог међу Србе сишао и да се Турци ни у Шаму не могу одржати. А када су аустријске власти у мају 1815. године испитивале Симу Милосављевића Паштрмца, после једног преласка Саве, он им је открио многе појединости и пре и после дизања Устанка, али није поменуо Таковске Цвети, ни своје учешће у њима. Утисак је савременог повесника да је све у вези с Другим устанком, упоређујући га с Првим, било смиреније, блаже, смишљеније и у знатно мањем опсегу од учешћа учесника у њима до будућих борби и ратовања.

Страх од Турака био је јачи 1815. него 1804. године, а разлог су нешто дужи и немилосрднији терор, који им је претходио. Већ после првих сукоба, у оба устанка, нестало је страха. О Другом устанку сведочи калуђер Герасим, који казује: "онда и ми одложисмо страх и почесмо се крепко бити с Турцима".

Иако је Устанак избио три дана раније, Цвети су прихваћени као његов почетак јер је тада Милош Обреновић изабран за другог вожда српског народа, заменивши везирову бујурулдију народним избором. У Такову се предао Турцима, у Такову је с њима коначно раскинуо.

МИЛОШЕВ избор за вођу Устанка није споран, као што није био ни Карађорђев. Спорна је била само титула... У историографији је прихваћено Новаковићево мишљење да је избор вожда 1804. године био први корак ка организацији државне управе, па је и избор Милоша био наставак ове државотворне радње. Карађорђе је током Првог устанка носио три титуле: командант од 1804, предводитељ од 1808, а вожд од 1811. године. Током ратовања у Другом устанку Милош Обреновић је носио титулу вожд, о чему је остало мало података, али поузданих, да би је заменио титулом кнез успостављањем мира. До тада је Обреновић носио три војничке (војвода, командант или главни командант, главнокомандујући фронта) и две цивилне титуле (обор кнез и баш кнез).

Историјски извори су разногласни: Вук га ословљава старешином и господарем, док сам Милош каже да је био "предводитељ и старешина." За Алексу Симића он је био "Верховни земаљски господар". Многи Милоша различито титулишу, као Сарајлија: руководилац, свеуправитељ, господар и вожд. Последњем звању, ипак, придаје посебну важност: Милош је "оглашен и познан свуда за вожда и господара свога народа" и, истиче: "нови му вожде", и "Срб-Вожд нови." Вреди подвући да је Обреновић, тврди Сарајлија, поставио услов збору да се неће прихватити вођства "ако њега за свога верховнога Вожда и Господара не узму и не поставе, каконо је Карађорђе био."

СУТРА: ОТИМАЊЕ ВЛАСТИ ОД ТУРАКА

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - РАЗВИЈЕН УСТАНИЧКИ БАРЈАК: У Други устанак ушло се с јачом одлучношћу него у Први

06. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОМАНДАНТ РУДНИЧКЕ НАХИЈЕ: Милоша је готово свуда јуначка срећа добро служила

05. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТРГОВИНА ПРЕЧА ОД ЉУБАВИ: Није му било суђено да постане трговац, наишло је ратно доба

04. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДУЖНОСТ НАЈСТАРИЈЕГ МУШКОГ ЧЛАНА: Милошев полубрат Милан био је посланик у руској војсци

03. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације