ФЕЉТОН - АПИС ЗНАО ДА БЕЧ СПРЕМА НАПАД: Главни правац шпијунског извиђања био је према Ужицу и Ваљеву

Др Миле Бјелајац

20. 08. 2021. у 18:00

СРПСКИ органи правилно су ценили или наслућивали да Аустроугарска има далекосежне планове за прекомпоновање Балкана, подређивање Србије, а током балканских ратова и намеру да згодним поводом изврши војну интервенцију и одузме Србији дотадашња постигнућа.

ФЕЉТОН - АПИС ЗНАО ДА БЕЧ СПРЕМА НАПАД: Главни правац шпијунског извиђања био је према Ужицу и Ваљеву

Надвојвода Фердинанд на маневрима у Босни

У складу са тим проценама био је саображен ратни план, који је Ибарској војсци генерала Живковића наменио заштитну функцију за случај аустроугарске интервенције док буду текле главне операције. Обавештајно одељење српског Генералштаба примило је у јесен 1912. године од италијанског Главног генералштаба, а преко пуковника Негрија, тачне податке о аустроугарском плану према Србији. Италија, која је била савезница Аустроугарске, искусила је њено претеће држање током италијанско-турског рата 1911-1912. године.

Било је и других знакова који су указивали на удар из Босне и преко Саве у Мачву, посебно развој пруга ка тој граници и шпијунско извиђање наступајућих праваца. Такође, аустроугарска генералштабна путовања обављана су у Босни и према Дрини. Када је Обавештајно одељење српског Генералштаба направило скицу аустроугарске шпијунаже према Србији, за период 1908-1910, било је видљиво да је главни правац извиђања према Ужицу и Ваљеву, а не Моравски правац.

ПОТПУКОВНИК Драгутин Димитријевић Апис је после балканских ратова постао начелник Обавештајног одељења и по природи своје службе морао је пажљиво да процењује обавештења о намерама Аустроугарске. Сва ондашња обавештења, како она истинита и тачна, тако и она нетачна, понекад тенденциозна, сугерисала су исто: званична Аустрија има озбиљну намеру и спрема се да по сваку цену нападне Србију и да нађе ма какав предтекст за рат, будући да је Србија тада била најслабија. Политички догађаји, о чему је штампа писала, сугерисали су исти закључак. Најава да ће се у Босни одржати велики маневри, пише пуковник Чеда Поповић, као и најава да ће њима руководити сам надвојвода Фердинанд, озбиљно су узнемирили Аписа.

Омладина у Босни, с друге стране, доживела је то као врхунску провокацију. У то време, готово целокупна кадровска војска била је у новоослобођеним областима. Акције Аустроугарске на подбуњивању Албанаца биле су Апису и те како познате. Док је војни изасланик Србије у Бечу извештавао да је све подређено скорој окупацији Албаније и да Србија нема разлога за бригу, други извештаји са терена говорили су да је и сам генерал Поћорек долазио у извиђање на Дрину, иако су маневри службено најављени на простору између Сарајева и Мостара.

ТАКОЂЕ је јављано да је стока која је припадала војсци издељена на чување у пограничним селима и да је војне инспекције обилазе. Било је и других дојава сличног садржаја. Све то деловало је крајње забрињавајуће, баш као и одбијање аустроугарске владе да се постигне трајнији споразум са Србијом.

Начелник Обавештајног одељења, по природи свог посла, био је задужен да развија заграничну обавештајну мрежу, какву су развијале све земље оног времена. Део његових активности, па и сарадња са Малобабићем, као и ангажованост војних пограничних органа, имала је дефанзивни циљ. Други, мање истражен аспект, свакако представљају погледи појединаца, па и самог Драгутина Димитријевића Аписа, на метод и правце вођења борбе за национално ослобођење. Уз Аписа, могу се поменути још двојица чланова Црне руке, официри нагле и необуздане нарави, мајори Војислав Танкосић Шиља и Љубомир Вуловић.

АКО СУ веродостојне белешке пуковника Чедомира Поповића о његовом сусрету са Аписом, у рату 1915, првом после Сарајевског атентата, пуковник Димитријевић тада је саопштио:

"Био сам убеђен да је пројектовани маневар у Босни претекст за упад Аустрије у Србију, на челу са главнокомандујућим Аустријске војске, престолонаследником Францом Фердинандом. И ја сам у души страховито страховао од тог... Каква је била наша војничка ситуација, то ти је било познато: могли су пустити само једну-две коњичке дивизије у Србију па не би имао ко да их заустави. Док би наше трупе пристигле из јужних крајева, Србија би била прегажена. Цео свет, па и сами ми, нашли би се пред свршеним чином. И зато када је код мене дошао једног дана у канцеларију Танкосић, и рекао: 'Има неких младића Босанаца, досадише ми молећи да им допустим да оду у Босну - хоћу ли да их пустим?' - ја сам, доиста, тога тренутка, не размишљајући даље, казао: 'Па, пусти их!' Танкосић ми је тада рекао да ти младићи, по договору са друговима из Босне, хоће да покушају нешто против Фердинанда. Право да ти кажем, тога сам тренутка помислио, да је немогуће да такав атентат успе, и да можда неће доћи до њега. Претпостављао сам да ће аустријски престолонаследник бити тако чуван и осигуран да му се не може ништа догодити; у најбољем случају, да може доћи до каква инцидента да увиде да је опасно нападати на Србију. У сваком случају, нисам могао претпоставити ни у сну да такав атентат може бити поводом за рат против Србије. Ипак, када сам после неког времена, размислио мало више о тој ствари, решио сам да покушам да се пребачени младићи врате, и да се на сваки начин спречи атентат. Тај покушај учињен је преко четника Ђуре Шарца. Било је доцкан. Атентатори, како ова двојица што су отишли из Србије, тако и они који су се затекли у Сарајеву, нису хтели да чују за то."

ИСТРАЖНИ судија Лео Пфефер у својој књизи је навео: "Касније ћу споменути, да је Илић био обавијештен из Београда, да се има одустати од атентата, што ми он (Илић) никад није признао, нити ми је одао ко га је о томе обавијестио, па ми је та околност постала позната тек иза рата."

У белешкама затворског чувара у Солуну, поручника Јосифа Протића, које тешко могу да се проверавају, пуковник Чеда Поповић је њему, као старом комити, наводно поверио да је Воја био својеглав: "Ја знам: стигао човек из Београда од Аписа, поверљив, са тајном поруком. Телефоном се није смело... Каже: 'Апис наредио Воји да заустави своје лавове...' Али, доцкан, прешли су Дрину! Слао сам човека, човек их стигао, пренео поруку. А Воја рекао: Марш! Не верујем да је одлучено да се не пуца! Па и да јесте ја нећу натраг..."

ИДЕЈА О АТЕНТАТУ РОЂЕНА У САРАЈЕВУ

ЕУФОРИЈА омладине и становништва изазвана победама у балканским ратовима, те сећање на 1908. и 1909, распалили су надања у скоро ослобођење. Млада Босна била је аутохтони покрет, као и спремност њених чланова на жртвовање. У њеном крилу рођена је идеја о атентату какав се раније припремао на цара и друге великодостојнике. Они који су у тренутку настанка идеје о таквом чину били ван Сарајева (Принцип и Чабриновић) позвани су да се придруже. По речима Богдана Јевтића, члана организације, "он (атентат) није излив једног тренутка, него дело дуго спремано, дело које је приправљао цео један нараштај, решен да се за своја људска и национална права бори на живот и смрт са непријатељем". Потреба Србије за предахом и опоравком, те дугим периодом мира, није била схваћена.

СУТРА: АПИС ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду