ФЕЉТОН - СТРАХ БЕЧКИХ ВЛАСТИ ОД ЂАКА: Окупациона власт била је мењањала етничке слику Босне

ДАНАС није реткост да у покушајима објашњења српске улоге или улоге службене Србије у отпочињању Првог светског рата различити аутори покушавају да заверенике из 1903, у целини, механички се повезују са догађајима у Сарајеву 1914. године. Не раздваја се организација Народна одбрана од организације Уједињење или смрт (Црна рука). Младићи, младобосанци, њихови су регрути и агенти, пишу данас неки медијски промовисани историчари у свету.

Фото Архива

Изузев неколико историчара (нпр. Жан Жак Бекер), ретко се помиње, а најчешће прећуткује, чињеница да је пуковник Драгутин Димитријевић Апис опозвао атентат, односно да је поручио да се "деци" коју су "пустили да иду и нешто покушају" нареди да одустану због могућих последица по Србију, да је то био већински став преживелих чланова Врховне управе и да је за то одређен бивши комита Шарац.

Јужнословенски омладински покрети се заобилазе или прећуткују, а посебно је приметно да се ни Млада Босна, ни Југословенска омладина не стављају у оновремени контекст омладинских покрета (Млада Чешка, Млада Италија, Млада Хрватска, Млада Далмација и сл.). Стидљиво се помиње да су балкански ратови имали широк одјек не само међу српским светом у Аустроугарској већ и међу другим словенским народима. Овакви приступи пре су ехо "брзих", инстант историја, које су пратиле југословенску кризу и рат и ново разумевање глобализације, него одраз много комплексније историје Балкана и Јужних Словена.

НА ДОКАЗИВАЊЕ да је промена у Србији наступила пре 1903. године не треба трошити превише речи. По одласку краља Милана, краљ Александар и његове коалиционе владе нису више доследно на проаустријском курсу, а његова женидба Драгом Машин и окретање Русији дефинитивно су га је одвојили од Монархије. Никола Пашић је касније само наставио политику помагања босанских Срба, коју је започео Александар Обреновић. Сарадња Срба и Муслимана извођена је по интенцијама српске владе. Такав споразум је 1902. постигнут у Славонском Броду. Истакнути српски политичар у Босни, Глигорије Јефтановић, од српске владе је добио 92.000 франака. Краљ Александар је сматрао да мора помагати, у противном би значило "да се Србија одриче своје вере и својих историјских идеала", како је почетком марта 1901. године рекао руском посланику у Београду. Тада је затражио да се Русија повеже са Јефтановићем и помаже га.

Политичка коректност после 1903. утицала је на то да се припреме за ослободилачку мисију и промена стратешког курса не примете у довољној мери. Обреновићевци су постали синоним за људе старог режима, без заслуга. Требало је промовисати нове (а у суштини старе). Тек последњих деценија међу српским историчарима више пажње посвећено је намерама династије Обреновић да земљу припреми за мисију ослобађања браће, првенствено на југу, а културно у свим деловима где су Срби живели. Војне реформе краља Милана, те набавка наоружања из Француске у време Александра I, поново су добиле на пажњи. Скорија истраживања указала су на Александров неуспех да почетком века набави најмодернију, пољску брзометну артиљерију у Француској. Указано је и на то да су ратни планови у Генералштабу имали само једну сврху - напред ка југу.

ИАКО је Владимир Дедијер у свом делу "Сарајево 1914." детаљно извео реконструкцију локалних аспеката нечег што је у то време преплавило Монархију - оживљавања тирано- убиства као форме деловања - управо ови делови његове, у свету веома присутне, монографије као да се превиђају. Такође, на основу бројне литературе реконструисао је све оновремене идејне, па и литерарне, утицаје на младобосанце и југословенске омладинце. Дедијер није мимоишао ни косовску легенду убиства тиранина, освајача и саможртвовање (Обилићево и Лазарево).

Колико је дугачак списак ондашњих атентата и атентатора на краљеве, цареве, гувернере, банове, комесаре, поглаваре градова, генерале - читалац може да види у истој књизи. Ту су пописани атентати и пре оног чувеног Ђуљелма Обердана (Guglielmo Oberdan ) на цара Франца Јозефа, у Трсту 1882, који је после неуспелог покушаја осуђен на смрт, преко атентата Украјинца Мирослава Сичинског на намесника Галиције, грофа Потоцког, атентата на гувернера Ријеке, грофа Стефана Викенберга, 3. октобра 1913. године. У Италији је устоличен и дуго је трајао култ Обердана, који се борио за враћање источних делова Јадрана Италији. Данас посвуда постоје улице или тргови са његовим именом, а име му се слави поводом годишњица припајања Трста Италији.

ИСТОРИЧАР Милорад Екмечић у свом капиталном делу "Стварање Југославије" такође је веома прецизно, уз обиље извора и литературе, коментарисао ову појаву - "покрет омладине" или "феномен омладине". Он пише о "страху од ђака" код аустроугарских власти. Као и Дедијер, и Екмечић смешта тај покрет у оновремени контекст. Можемо рећи да је објашњење политичких трендова изведено из добро проучених друштвених и социјалних околности.

Екмечић подсећа на две ствари. Прво, на то да је Млада Босна у историјском смислу била демократски покрет за ослобођење Југословена око српске постојеће државе, те да су та деца сањала о демократском социјализму. Друго, у њиховим очима Аустроугарска није поштовала свој мандат привремене окупационе силе, већ га је злоупотребила да трајно остане у покрајини и да јој то буде одскочна даска за даљи скок ка Солуну. Окупациона власт била је протагониста мењања етничке структуре насељавањем странаца, првенствено римокатолика. До 1914. усељено их је око 230.000, а у периоду од 1879. до 1912. године иселило се 130.000 муслимана и 30.000-40.000 православних. Посебно су градови добили изглед "туђинских" места. Млади су то доживљавали као притисак германизације. Калајев режим, који је пропао пре стварања Младе Босне, негирао је посебности у покушају да створи наднацију - "бошњачку". Власт је оставила окамењене феудалне односе и није решила базично социјално-економско питање. Без свега тога не може се схватити покрет Младе Босне.

СУТРА: Пробуђена нада за ослобођењем

Препоручујемо

Фељтон

3 1

ФЕЉТОН - АПИС ОБАВЕСТИО БЕЧ О АТЕНТАТУ: И шеф загребачке полиције је 20. јуна јавио за атентат

16. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МИСТЕРИЈE ОКО СРПСКОГ ПОСЛАНИКА: Јован М. Јовановић је још 5. јуна 1914. упозорио министра Билинског да се спрема завера

15. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КЉУЧ ЗА РАЗЈАШЊЕЊЕ АТЕНТАТА: Пашић је 24. јуна распустио Скупштину и расписао изборе

14. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВОЈВОДА ПУТНИК И АПИС О АТЕНТАТУ: Раде Малобабић је радио на ширењу обавештајне мреже

13. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГРАНИЧАРИ ПОДИЖУ УЗБУНУ: Влада Србије је уредбама из маја 1914. године забранила преношење оружја и муниције преко Дрине

12. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ШТА ЈЕ СРБИЈА ЗНАЛА О АТЕНТАТУ: Беч се спремао и чекао прилику да нападне Србију

11. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације