У СУСРЕТ ОБЕЛЕЖАВАЊУ СВЕТСКОГ ДАНА ДЕЦЕ НИСКОГ РАСТА: У Србији тренутно више од 2.000 малишана прима хормонску терапију

В. Н.

17. 09. 2021. у 14:34

ПРОЦЕНЕ су да у Србији тренутно више од 2.000 деце прима терапију хормона раста. У сусрет обележавању Светског дана деце ниског раста (20. септембар), који је у читавом свету посвећен управо подизању свести о значају нормалног раста код деце, из удружења “Родитељ” упозоравају на овај проблем код малишана који треба препознати у што ранијем узрасту.

У СУСРЕТ ОБЕЛЕЖАВАЊУ СВЕТСКОГ ДАНА ДЕЦЕ НИСКОГ РАСТА: У Србији тренутно више од 2.000 малишана прима хормонску терапију

Фото: Удружење "Родитељ"

Низак дечји раст није само естетски проблем, већ може указати и на озбиљније здравствене проблеме. Раст је веома сложен процес који се одвија под утицајем бројних генетских чинилаца и фактора из околине. Нормално, раст је један од најпоузданијих показатеља доброг здравственог стања детета и у пракси код већине деце који се обраћају педијатрима због ниског раста не постоје органске болести, генетски или хормонски поремећаји.

Слоганом “До дугачких панталона”, удружење “Родитељ” желело је ове године да свим родитељима укаже на важност праћења раста деце по годинама, а као инспирација за то послужила је песма нашег књижевника Љубивоја Ршумовића, “Хајде да растемо”. Низак раст значи да је телесна висина детета испод доње границе нормале за узраст и пол. Најчешће је породична одлика или последица конституционално успореног растења. Ипак, низак раст може бити проузрокован различитим поремећајима здравља и што је веће одступање телесне висине од нормале то је већа вероватноћа да дете има неки од патолошких облика ниског раста.

Фото: Удружење "Родитељ"

 

Гордана Племић, председница удружења "Родитељ“ упозорила је на конференцији за новинаре да свест о важности праћења раста детета није довољно развијена, па се велики број деце са овим поремећајем дијагностикује онда када је прекасно за терапију.

- Мерење висине деце обавезно је на систематским прегледима, а по Закону о здравственој заштити, у току прве године, дете се на систематским прегледима мери седам пута, у другој години два пута, потом једном годишње до краја редовног школовања. У току прве године, дете порасте око 22 центиметра, у другој око 12, у трећој осам, потом око четири центиметра годишње, до пубертета. Зато родитељи требају да прате висину своје деце и уколико примете да стагнирају у висини, морају се што пре обратити педијатру - казала је Племић.

 Ниска телесна висина родитеља најчешће објашњава низак раст детета, али то не сме бити разлог да се дете не упути ендокринологу чим се уочи поремећај. Рано откривање поремећаја раста значајно побољшава прогнозу у погледу могућности достизања нормалне телесне висине у оним поремећајима раста у којима постоји ефикасан начин лечења.

Доц. др Маја Јешић, педијатар-ендокринолог у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој објаснила је да су најчешћи ендокринолошки узроци ниског раста недостатак хормона раста и недостатак хормона штитасте жлезде, а од осталих патолошких узрока низак раст може бити проузрокован интраутерусним застојем у расту, целијакијом, различитим генетским синдромима, хроничним болестима.

Фото: Удружење "Родитељ"

Др Маја Јешић

 - Ниска телесна висина родитеља најчешће објашњава низак раст детета, али то не сме бити разлог да се дете не упути ендокринологу чим се уочи поремећај. Недостатак хормона раста код деце може бити непознатог и познатог порекла, урођени и стечени. Када се ради о урођеном недостатку хормона раста, најчешће се уочава после друге године живота, а узроци могу бити генетски условљени или развојни поремећаји главе, који се јављају спорадично. У стечене узроке спадају озбиљне повреде главе, тумори главе, инфекције централног нервног система, зрачење главе – истакла је доц. др Јешић.

 Деца са овим проблемом лече се инјекцијама хормоном раста, о трошку РФЗО - Основни предуслов успешне терапије је што раније постављање дијагнозе и постизање максималне висине пре почетка пубертета. Осим стимулације линеарног раста, хормон раста има вишеструка корисна деловања која обухватају одржавање нормалног телесног састава и метаболизма током целог живота. Стога се код особа са доказаним недостатком хормона раста препоручује супституција тог хормона и после престанка раста у висину, али у дозама које су мање од супституционих доза у детињству и адолесценцији – додала је доц. др Јешић. Ива Омрчен, пацијенткиња и потпредседница НОРБС, која је још као дете примала хормоне раста, рекла је на конференцији за новинаре да у детињству није имала свест да је била нижа од остале деце.

 - Имам Тарнеров синдром, ретки генетски поремећај који се јавља само код девојчица. Одлазак код ендокринолога као и примање хормона раста за мене је био саставни део живота и нешто што се подразумевало. Тек уласком у пубертет постала сам свесна да сам нижа и почела мало више да се интересујем за своју дијагнозу. Имала сам ту срећу да своју дијагнозу и терапију добијем на време, али многа деца немају.

Фото: Удружење "Родитељ"

Ива Омрчен

Због тога је јако битно да родитељи прате карту раста и јаве се лекару. Лекари би требало да ако примете одступања у висини, децу пошаљу ендокринологу где би се даље утврдило шта се дешава – рекла је Ива.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије