НОВИ АТАК НА ЛЕПОСАВИЋА: Агенција за спречавање корупције покренула нови поступак против министра

В.К.

23. 04. 2021. у 13:31

ДОКТОР Владимир Лепосавић, министар правде, људских и мањинских права, саопштио је да је Агенција за спречавање корупције покренула 6. априла 2021. године нови поступак против њега као јавног функционера, а због наводног кршења члана 7 Закона о спречавању корупције.

НОВИ АТАК НА ЛЕПОСАВИЋА:  Агенција за спречавање корупције покренула нови поступак против министра

Фото Скупштина ЦГ

Игноришући факте и важеће правне прописе, Агенција је по службеној дужности покренула поступак на основу анонимне пријаве у којој се наводи да је у време вршења јавне функције „јавни интерес подредио пословном и приватном интересу једне верске заједнице Митрополије црногорско-приморске и четири епархије које делују на територији Црне Горе".

-Ова оптужба заснована је на чињенично неистинитим и правно бесмисленим аргументима да је ранији предлог законских измена Српске православне цркве, чији сам био правни саветник, „идентичан" Владином предлогу измена и допуна Закона о слободи вероисповијести, те да сам радећи „у име и за рачун Митрополије црногорско-приморске СПЦ довео посланике у заблуду приликом њиховог изјашњења" о предложеном тексту законских измена. Јавни интерес налаже да грађани буду упознати са детаљима овог и оваквог поступка, и то не због неспорно легитимних и легалних измјена Закона о слободи вероисповести, колико због забрињавајуће непрофесионалног и неетичног поступања Агенције за спречавање корупције која сигурним кораком постаје симбол урушавања легалитета у Црној Гори. Закон о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести донела је Скупштина Црне Горе, на предлог Владе. Предмет испитивања, ради утврђивања сукоба интереса у смислу Закона о спречавању корупције, може искључиво бити доношење „одлуке" или учествовање у њеном доношењу, при чему се подразумева да је реч о одлуци као појединачном правном акту. Закон није појединачни, него општи правни акт и то би Агенцији морало бити познато. Цјелокупан законодавни поступак (као и било који други поступак доношења општих правних аката) је, дакле, апсолутно неподобан поступак за испитивање и утврђивање постојања сукоба интереса било којег јавног функционера у таквом поступку, наводи се у саопштењу министра Лепосавића. -Из тог разлога, Агенција је била дужна да предметну пријаву не узима даље у разматрање. Кад је већ пропустила да доследно приени важеће правне прописе и покренула овај поступак, Агенција је требало да утврди чињенично стање и констатује да је предлог законских измена Српске православне цркве далеко од идентичног каснијем законском предлогу који је Влада доставила Скупштини Црне Горе. Наиме, предлог Цркве је садржао свега пар законских одредби, док је Предлог измјена и допуна нове Владе Црне Горе био и квантитативно и квалитативно другачији, а, при том, усаглашен са Уставом, начелом равноправности и међународним правним нормама и стандардима, чиме су у потпуности задовољене потребе јавног интереса. Ту се долази до трећег крупног пропуста Агенције за спрјечавање корупције која је прихватила основаност навода из анонимне пријаве да је министар правде, људских и мањинских права, учествовањем у поступку доношења новог Закона о слободи вјероисповијести, повредио јавни интерес.

Нови Закон, наглашава даље Лепосавић, не само да ни на који начин није фаворизовао Српску православну цркву, већ је успоставио потпуну једнакост цркава и вјерских заједница, афирмисао заштиту раније стечених права и проширио каталог посебних вјерских права и слобода. Њиме је, поред осталог, по први пут у историји Црне Горе законски признат и препознат институт исламске вјерске имовине – вакуф, уведено је право на посебну исхрану у складу са вјерским увјерењима, као и гаранција правне важности раније склопљених темељних уговора. Максимална заштита јавног интереса добила је израз кроз одредбе новог Закона којима је повећан степен заштите културних добара у власништву вјерских заједница, али и оним одредбама које су потврдиле и додатно афирмисале територијални и правни суверенитет Црне Горе у односу са црквама и вјерским заједницама.

Коначно, Агенција за спрјечавање корупције прекршила је чл. 6 Закона о спрјечавању корупције који дозвољава да предмет испитивања у оваквом поступку може бити јавни функционер само онда када, за вријеме вршења јавне функције, „успоставља или је успоставио пословни однос са физичким или правним лицем". Будући да је познато и Агенцији доступно сазнање да, од ступања на јавну функцију, нисам у пословном односу са било којим физичким или правним лицем, то је Агенција и због овог разлога била дужна да уопште не покреће предметни поступак. Једина јавна корист коју овај поступак може имати јесте то што је Агенција за спрјечавање корупције стала у ред државних органа који Српској православној цркви признају раније стечено својство правног лица; тиме је Агенција негирала и оповргла тврдњу Предсједника Црне Горе који је, у фебруару прошле године, изјавио да „Српска православна црква никада није имала својство правног лица у Црној Гори".

На основу свега наведеног, у Писаном изјашњењу које сам данас доставио Агенцији за спрјечавње корупције, захтевао сам да буде донета одлука да у конкретном предмету нема никакве повреде Закона о спрјечавању корупције. Овом приликом позивам Агенцију за спречавање корупције и њену директорицу као одговорно лице да престану са поступањима која су очигледно незаконита и професионално понижавајућа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)