ЛЕПОТА СТАРИХ КУЋА ПОД ЗАШТИТОМ: Смиљанићева улица на Врачару недавно је проглашена просторно културно-историјском целином

М. Станојковић

18. 04. 2021. у 08:51

СМИЉАНИЋЕВА улица, коју краси градитељско наслеђе академске и сецесијске концепције, убудуће ће бити под будним оком Завода за заштиту споменика културе.

ЛЕПОТА СТАРИХ КУЋА ПОД  ЗАШТИТОМ: Смиљанићева улица на Врачару недавно је проглашена просторно културно-историјском целином

Упркос паркираним аутомобилима, фасаде маме поглед / Фото П. Милошевић

Овај кутак у самом срцу Врачара, који је, делом, још сачувао стари дух престонице проглашен је просторно културно-историјском целином. Ипак, амбијентални склад ружи једна оронула вила, која трули и пропада годинама на углу Крунске и Смиљанићеве улице. Из града уверавају да овакав немар власника здања од Макензијеве до Крунске овим бити заустављен.

Просторно културно-историјска целина "Смиљанићева улица", према образложењу надлежног Завода, представља градски простор формиран крајем 19. и почетком 20. века, складан амбијент каквих је мало сачуваних до данас.

- Специфичан улични потез који чине приземне куће аутентичног изгледа, грађене у истом временском периоду и истих типских одлика, нераскидиви је део архитектонско-урбанистичког развоја ширег подручја источног Врачара - наводе у Заводу за заштиту споменика културе. - Визија двојице странаца о новом урбанизованом насељу на запуштеном терену, разнолика социолошка структура од грађевинара, генерала, мајора, учесника у Првом светском рату, доктора, судија до професора на Универзитету представља значајно наслеђе ове целине.

Иако се протеже од Макензијеве до Крунске, највреднији део Смиљанићеве улице је на потезу од Његошеве до Крунске улице.

- Основна својства овог подручја представљају очуваност грађевинског фонда и урбанистичке матрице - објашњавају у Заводу. - Очуван је низ објеката који се истичу својим архитектонским карактеристикама, стилским и типским посебностима.

Смиљанићеву улицу красе аутентичне приземне куће с једне стране, док су са друге ниске грађевине прошаране и стамбеним зградама. Од тога, за две су се инвеститори потрудили да не наруше амбијенталну целину, док се једна сасвим не уклапа у овај крај. Како су нам рекли Београђани чији је дом у Смиљанићевој улици, задовољни су што је њихова улица заштићена. Надају се да то неће остати само на папиру, већ да ће се дух старог Врачара неговати и у пракси. Ипак, већина је репортере "Новости" подсетила на некада велелепну грађевину која се урушила до непорепознатљивости, коју смо свакако већ приметили.

- Ова кућа годинама пропада. Свакојаки се ту скупљају, небезбедна је и за пролазнике - каже нам Милутин Антић. - Добро је да су заштитили ову улицу, да се овакви случајеви више не понављају.

Вила на ћошку Смиљанићеве руинирана / Фото П. Милошевић

Здање је раскривено са свих страна, фасада је иструлила, као и столарија, а немар испунио сваки квадрат. Да ли ће се наћи воља и начин да се вили врати стари сјај и поново уклопи у целину којој је по свим архитектонским вредностима припадала, остаје да се види.

ЗНАМЕНИТИ ЉУДИ

НА једној од кућа у Смиљанићевој улици стоји табла као подсетник да је у њој живео пуковник Миливоје Анђелковић Кајафа, српски пешадијски пуковник у балканским ратовима и Првом светском рату. Другу краси плоча да су дом 1935. године саградили Зора и др Драгољуб Анђелковић, професор Универзитета. Од 1886. до 1896. године Смиљанићева је носила назив Симићева улица. Никола Смиљанић по ком је улица добила назив био је војвода, свештеник и учесник Првог и Другог светског рата, који се истакао борбама у прогону Турака после Битке на Мишару.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ХИТАН ПРИЈЕМ: Срђан Ђоковић примљен у Ургентни центар!