У ТРЦИ ЧЕТИРИ ПРОГРАМА: Чланови Управног одбора разговарали са кандидатима за директора београдског Музеја савремене уметности

М. А. К.

28. 01. 2021. у 07:52

ЧЕТВОРО кандидата пријављених на конкурс за директора Музеја савремене уметности, представили су у среду своје програме пред члановима Управног одбора, који ће оценити њихова виђења развоја ове институције у наредне четири године и свој став проследити Министарству културе и информисања, на даље одлучивање.

У ТРЦИ ЧЕТИРИ ПРОГРАМА: Чланови Управног одбора разговарали са кандидатима за директора београдског Музеја савремене уметности

Чланови УО јавно испитују кандидате

Програме су представиле кандидаткиње Нела Тонковић и Маријана Коларић, као и кандидати Слободан Накарада и Бранко Поповић. Питања су им постављали Владислав Шћепановић, председник УО, и чланови Светлана Митић, Александар Лека Младеновић, Никола Коља Божовић и Сања Поштић.

Стална поставка МСУ мора да има енциклопедијски карактер, сматра историчарка уметности Нела Тонковић, која је управљала Савременом галеријом у Суботици и Народним музејем у Шапцу (недавна смена изазвала је реакције у једном делу јавности). Њен план, уз музеолошко осавремењивање сталне поставке, предвиђа и стратешко проширење збирке (писање политика аквизиција), повезивање са сличним установама код нас и свету (копродукцијске изложбе и сл.), анимирање донатора...Циљ су, како је рекла, квалитетни програми на којима би се образовала нова публика.

Тренутна уметничка директорка приватне београдске галерије "Новембар", својевремено стручни сарадник за културу у градској управи града Панчева, историчарка уметности Маријана Коларић, своје стратешке циљеве представила је у шест тачака: обрада и унапређење колекције ( у коју улази и ревизија колекције), развој програмског садржаја, унапређење људских ресусра, склапање дугорочних партнерстава и сарадње, унапређење сопствених средстава МСУБ. На питање УО како види функционисање установе током пандемијске кризе, за коју се не зна докле ће трајати, односно, има ли "план Б", одговорила је да треба развијати дигиталну сферу, наводећи за то успешне примере из света.

Своје излагање пред УО, Слободан Накарада, прошле године смењени в. д. директора МСУ, започео је тиме да је лепо ући у зграду чија је обнова завршена током његовог мандата (2015-2020). Он је изнео своје искуство руковођења установом, истичићи како је в. д. стање било основна препрека у развоју институције после отварања реновираног здања. Накарда је истакао да не сматра да је пресудно да на месту директора буде историчар уметности, и изнео своје искуство менаџера који је имао добру сарадњу са стручним већем и кустосима.

ПОСТАВИТИ ВИШЕ ЦИЉЕВЕ

СВОЈ програм представио је и Бранко Поповић, теоретичар перформативних и визуелних уметности и позоришни редитељ, који је, како је и сам рекао, мање познат нашој јавности, јер је већи део каријере провео у иностранству (и тренутно живи на релацији Италија - Нови Сад). Поред констатације да МСУ мора да стреми вишој позицији у региону и шире, Поповић је инсистирао на усвајању нових искустава успешних институција из света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)