ГРАДОНАЧЕЛНИК ЗОРАН РАДОЈИЧИЋ: Београд инвестициони центар региона

Novosti online

25. 09. 2020. у 14:08

ГРАДОНАЧЕЛНИК Београда проф. др Зоран Радојичић изјавио је у интервјуу за Бизнис.рс да је најважнији задатак његовог тима развој Београда, како би главни град постао удобно место за живот свих својих грађана.

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЗОРАН РАДОЈИЧИЋ: Београд инвестициони центар региона

Фото В. Данилов

Говорећи о кључним инвестиционим пројектима, посебно је нагласио да је депонија у Винчи један од великих наслеђених проблема, али да је градска власт направила искорак, тако што се Винча више не посматра као проблем, већ као развојна шанса.

– Од проблема дошли смо до потенцијала да ће сав отпад који је претио да прерасте у еколошку катастрофу сада представљати сировину за прераду и производњу електричне енергије. Ово је сигурно велики успех који ће допринети унапређењу еколошке ситуације у главном граду – рекао је градоначелник.

Он је објаснио да је сличног ранга и пројекат пречишћавања отпадних вода.

– Београд је једина престоница у Европи која директно испушта све отпадне воде у реке и управо због тога пројекат изградње фабрике за пречишћавање отпадних вода Велико село са још три планиране фабрике представља још једно значајно еколошко решење. Тај пројекат, по својој величини и значају, може да се мери са пројектом „Винча” – истакао је Радојичић.

Он је посебно нагласио да је концепт развоја Београда постављен тако да се великим инфраструктурним пројектима допринесе развоју града, али и да се директно и индиректно омогући раст животног стандарда грађана и побољша квалитет њиховог живота.

– Неки од кључних пројеката на том путу су, поред поменутих, пројектовање и изградња Београдског метроа, пројекат „Београд на води”, изградња подземних гаража, недостајуће инфраструктуре – нових мостова и тунела, као и израда пројеката из области енергетске ефикасности – рекао је Радојичић.

Градоначелник је такође рекао да се пројекат реконструкције Савског трга приводи крају.

– У овој тешкој години за све нас, изузетно ми је драго што радови на овом тргу нису стали ниједног тренутка. Србија не добија само један од најлепших тргова у земљи, већ ће се овим пројектом одужити родоначелнику наше државности и једној од најважнијих личности из наше славне историје – Стефану Немањи. Укупна површина трга, подијума и зоне која се уређује испред зграде Железничке станице износи око 20.000 метара квадратних. Цео трг је поплочан гранитом, док ће централним делом доминирати око 24 метра висок споменик Стефану Немањи. Половина укупне површине биће прекривена зеленилом, а на тргу ће бити засађено око 300 стабала. Један од највећих изазова током реконструкције је нова канализациона црпна станица, која ће заменити стару, смештену испред болнице Свети Сава. Веома је значајно што се ослободио простор намењен пешацима премештањем саобраћаја из централног дела на кружни обод трга – истакао је градоначелник.

Одговарајући на питање о економској штети због пандемије вируса корона, Радојичић је рекао да Град Београд дели судбину свих светских градова који се боре са епидемијом.

– У условима пандемије, Београд се са највише суочава са изазовима у области туризма и угоститељства. Преданим радом неколико институција, Београд је постао један од туристичких центара Европе, а ова грана привреде, која запошљава велики број људи, сада је највише погођена. Влада је свеобухватним програмом пакета мера интервенисала у правцу смањивања негативних последица пандемије и тиме пружила подршку привреди Србије – рекао је Радојичић и додао да је захвалан запосленима у Градској управи и институцијама у којима је оснивач Град Београд, који су све време током новонасталих епидемијских околности омогућили доступност услуга грађанима, у пуном капацитету.

Он је нагласио да је око 18.000 људи радило у градским предузећима да би све административне услуге Града биле доступне и додао како је поносан на Београд као двомилионски град који је показао изузетну флексибилност и веома брзо се прилагодио новонасталој ситуацији.

Радојичић је рекао да је Београд на многе пројекте чекао деценијама и као пример навео нову дечју болницу, идеју стару 30 година, која је тек сада почела да се остварује.

Као један од најзначајнијих пројеката за развој српске престонице, градоначелник наводи и пројекат развоја београдског метроа.

– Метро има компоненту развојног пројекта, а са друге стране унапређује квалитет живота наших суграђана. Метро има битну улогу у повезивању постојећих насеља, али и оних будућих у којима се планира експоненцијално ширење Београда. Град је у јулу ове године са француском компанијом „Ежис” потписао уговор о изради пројектно-техничке документације, у току су израде планске документације, студије оправданости са идејним пројектом, студије процене утицаја на животну средину и студије процене социјалног утицаја. Док радимо на пројекту метроа, постојећи Бг воз и даље развијамо – појаснио је Радојичић.

Он је додао да Бг воз тренутно саобраћа на четири линије, од којих две повезују општине Лазаревац и Младеновац са центром града. Укупна дужина све четири линије износи 184 километра. Прошле године су уведене две нове линије – од центра града до Лазаревца, а до 2027. године планира се увођење две нове линије БГ воза: Макиш – Раковица – Карабурма и Нови Београд – Аеродром „Никола Тесла” – Национални стадион.

– Са сигурношћу могу да тврдим да је Београд град кранова и инвестициони центар Југоисточне Европе. Београд је својом политиком допринео да велики број приватних инвеститора, пре свега у области грађевинарства, покрене своје пројекте, нарочито у сегменту станоградње. Већ три године заредом Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове одобрава изградњу око милион метара квадратних кроз грађевинске дозволе, што је у поређењу са 2013. годином пет пута више, а са 2010. годином чак десет пута више метара квадратних – навео је градоначелник и додао да овај податак говори колико је исплативо улагати у Београд.

Говорећи о пројекту „Београд на води”, Радојичић је истакао да је то најзначајнији пројекат у области некретнина, али да његов концепт и значај превазилазе саму грађевинску индустрију.

– Он постаје симбол промена и новог, модернијег Београда, али и Србије. Осим локалних грађевинских компанија које су ангажоване на извођењу радова, у изградњи се користе и локално произведени материјали највишег квалитета, што ће такође допринети даљем развоју домаће економије. У овом тренутку активно је девет градилишта на којима ради више од 2.800 радника. Пројекат ће бити од изузетног значаја не само за Београд већ и за овај део Европе. Београд на води простираће се на површини приближне величине од милион квадратних метара и са укупном грађевинском површином од 1,8 милиона квадрата – нагласио је Радојичић.

Поновио је да је централна туристичка атракција овог пројекта Кула Београд, која је нови симбол града, висока 168 метара, а обухвата хотелски и резиденцијални део. Она ће стакленим мостом бити спојена са Галеријом Београд, највећим шопинг центром у региону, што ће унапредити укупну туристичку понуду Београда.

– Поред економије која је у овом тренутку веома битна, да би остварио свој стратешки циљ, а то је да постане квалитетно место за живот свих својих грађана, Београд мора да буде и културна престоница и место које негује рекреативни и професионални спорт, као и да буде социјално одговоран град – закључио је градоначелник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!