НЕПРОЦЕЊИВИ АРХЕОЛОШКИ ДРАГУЉ: Винча заувек уцртана на мапу светске културне баштине

АРХЕОЛОШКО налазиште Бело брдо у Винчи један је од најзначајнијих локалитета неолитске културе коју одликују почеци урбаног начина живљења у заједницама, развој креативности и врхунског уметничког занатства, као и технолошка револуција у виду првог топљења метала.

Фото: П. Милошевић

Захваљујући налазима из неолитског периода, пре свега антропоморфним фигуринама, Винча је заувек уцртана на мапу светске културне баштине.

Археолошки локалитет Бело брдо представља остатке неолитског насеља са кућама и земуницама праисторијског човека. Винчанска култура постојала је око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи.

Фото: П. Милошевић

Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту. Пре Винче у Европи није постојало ниједно насеље које се могло назвати градом и због тога се Винча убраја у најраније европске градове, а неки је сматрају првим европским градом. Куће винчанског насеља формиране су у низу, са пролазима и улицама. Сложене су архитектуре, са више просторија. Куће су имале дрвену конструкцију, малтерисане мешавином блата и плеве, величине од 40 до 100 метара квадратних, са пећима уместо огњишта.

Фото С. Миљевић

У слојевима старости 4.500 – 3.200 година пре нове ере садржане су праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђа и оружја од камена и кости, посуђа, ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, накит...

Незаобилазна културна и туристичка дестинација

Влада Републике Србије, препознајући локалитет као део не само европске већ и светске културне баштине, започела је рад на уређењу читавог простора како би он постао незаобилазна културна и туристичка дестинација и центар за проучавање неолитске културе у Европи. Пројекат обнове и реконструкције овог локалитета, представљен је у јуну ове године на налазишту Бело брдо.

Фото С. Миљевић

Из Владе је тада истакнуто да је циљ пројекта да Винча Бело брдо постане незаобилазна станица на културно-туристичко-научној мапи Европе и централни локалитет мреже неолитских налазишта у Србији.

Фото С. Миљевић

За сада је идеја да се црвена зона и приобаље Дунава преуреде већ следеће године, а почетак изградње Центра за посетиоце са зеленим површинама очекује се почетком 2024. године.

Дели нас 75 векова: Решавање загонетке винчанског писма још траје

НА простору Србије пронађено је више од 5.000 предмета са натписима који припадају Винчанској култури.

Археолози интензивно раде на њиховој класификацији и постављању система којим ће бити утврђено да ли се ради о писму или не. Да би знакови били окарактерисани као писмо морају да испуњавају два услова - да се дефинише најмања дискретна јединица и да се утврди постојање граматике језика који је записиван.

Фото С. Миљевић

- Најмања дискретна јединица подразумева да тај исти знак ће у сваком случају ће увек означавати исту ствар. То је један од важних разлога зашто не можемо да будемо сигурни. А друга, такође врло битна, особина писма јесте граматика. Ако нема граматичности, ако су у питању именице и све оне речи које су променљиве, онда бисмо морали, различита су историјска решења, или неке врсте наставака, или другу врсту корекције на том знаку где видимо да постоји деклинирање, да постоји промена речи - објашњава археолог др Андреј Старовић из Народног музеја у Београду.

Фото: П. Милошевић

Даљи проблем дефинисања винчанског писма представља дисконтинуитет у језику којим су говорили древни Винчанци и народи који су касније населили Балкан.

- Оно где имамо бескрајну препреку, што нас дели 75 векова од почетка ове културе која је трајала најмање 800 година. Ми заправо не знамо ко је био тај народ. Такође, не знамо какавим језиком су говорили. То је свакако преиндоевропски језик, много пре индоевропских језика, и то је она врста практичне препреке која у суштини онемогућава нас. Бојим се да у не такој скорој будућности нећемо бити ни близу разрешења овакве врсте питања, које се са пуним правом поставља - додаје археолог.

ТЕКСТ РЕАЛИЗОВАН УЗ ПОДРШКУ ГРАДА БЕОГРАДА.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације