ТВ КРИТИКА: После Корена

ЗВАНИЧНО је саопштено да је серија "Корени" била најгледанији телевизијски садржај у 2018, а да је њену последњу епизоду видело више од два милиона људи! Сваки други гледалац Јавног сервиса био је у прошлу недељу испред телевизора! То је капиталан податак, који открива најмање две ствари. Прво, испоставља се да наше масовно гледалиште није осуђено на оборе ријалитија, како се обично мисли, да је и те како отворено за озбиљне драмске садржаје и да жели да на државној телевизији гледа националну класику. Наравно, под условом да је читка, доступна најширем кругу гледалаца и остварена језиком покретне слике. Испоставља се да концепт мале, способне и професионално посвећене групе надмоћно побеђује над мастодонтском продукцијом типа "Немањића", којој се поклањају сви ресурси и сав маркетинг РТС. Прво је одговорна уметничка продукција у којој свако зна где му је место, друго је скаламерија на глиненим ногама, која обележава службене годишњице и отаљава посао за огромне паре. У истој, 2018. показало се како побеђује група професионалаца, а губи војска аматера и незналица. У истој кући, спољни Давид је срушио унутрашњег Голијата. Све честитке.

Прочитајте још - ТВ КРИТИКА: Почетак националне саге

Били смо међу првима који су још летос, после промоције "Корена" на Нишком фестивалу, упозорили да се ради о озбиљном професионалном послу, коме предстоји узбудљив сусрет са публиком. Стога нисмо оклевали да на ово јавно укажемо, још одмах после октобарске премијере и не сачекавши да се серија природно развије. Сада, после емитовања, стекли смо целовитији утисак. То се пре свега односи на глумце. Не само Жарко Лаушевић и Слобода Мићаловић, него цела галерија аутентичних ликова, коју предводи Тола Дачић Ненада Јездића (ту су још и Дара Џокић, Горан Шушљик, Радоје Чупић и Бојан Жировић) изнела је часно овај велики задатак. Можда је несразмера постојала код двојице Аћимових синова: сада се чини да је Вукашин Радована Вујовића, иначе важна личност у Ћосићевом литерарно-историјском опусу, неоправдано потиснут у други план, чиме се изгубила кључна димензија драмске структуре "Корена", док је Ђорђу Игора Ђорђевића указивано можда више пажње него што заслужује и што је добри глумац могао. Поред сјајне сценографије Миленка Јеремића, ваља још похвалити и музику Ирине Дечермић и стилски дотерану покретну слику Горана Воларевића. Једном речи, ова савесна ТВ продукција у потпуности је ревитализивала почетке Ћосићеве националне саге и вратила јој изворну снагу.

Прочитајте још - ТВ КРИТИКА: Увезли бофл

Померањем Вукашина, а са њим и обреновићевског Београда у други план, бледела је друштвено-историјска матрица "Корена" на коју смо указали у првом тексту и која чини унутрашње језгро ове драме. Рурални и камерни оквири заменили су шире, историјске. Корени две Србије оличени у Аћиму и Вукашину, који се, ево већ два века гложе око судбине истог народа, дубили су и проширивали овај јаз.

- Фасцинантно је да поделе трају до данас и да смо културно подељено друштво између европеизма и традиционализма - каже сценариста "Корена" Ђорђе Милосављевић, чија је ТВ адаптација Ћосићевог романа била на месту. - Решење је у помирењу, а оно никако да дође. Не видим разлог да та поларизација буде толико интензивна, а зашто је то тако, битно је због будућности наше културе - сажима Милосављевић смисао овог дела. И баш тај смисао залутао је негде у преводу Ћосићеве прозе на језик покретне слике, због чега нам је највише жао, иако су му - том преводу - други квалитети неспорни.