Бранка Шелић: Нисам се снашла у смутним временима

Милица БОБИНАЦ

14. 12. 2018. у 17:48

Глумица Бранка Шелић о "Шифри Деспот", "Сенкама над Балканом", младим глумцима: За мене је погубно што данашње ауторе окупирају углавном иста питања којима смо се ми некад бавили. Она никад нису решавана

Бранка Шелић: Нисам се снашла у смутним временима

Бранка Шелић/Фото: Милена Анђела

ПРЕ 20 и кусур година кад је први пут закорачила на сцену Атељеа 212, Бранка Шелић је у рукама држала кофер у коме је било спаковано чак 50 позоришних наслова одиграних у Сомбору. До данас је остала верна театру, иако јој игра на "даскама" није била највећа жеља. Заправо, на почетку каријере маштала је о томе да снима филмове и сарађује са Гораном Марковићем. Као што студенти медицине приликом учења о разним болестима често тврде да у себи препознају симптоме сваке од њих, тако се, каже, и глумац проналази у улогама којима се посвети.

И као што је некад у позоришту тумачила "своје три" - Кате ("Кате Капуралица"), Кату ("Фишкал Галантом") и Катарину ("Укроћена горопад"), тако је сада пред камерама "оживела" Руменку из "Шифре Деспот" (недељом на Пинку од 21.15), Раду ("Јутро ће променити све") и Ружу ("Сенке над Балканом").

- Глума је попут терапије, јер пружа прилику да се бавите собом, често кроз велику литературу. Окупира вас, а ум је у заштићеном, дивном свету. С друге стране могу да прођу поред вас и свемирски бродови, а да их не приметите - објашњава Шелићева, коју су у ову професију увели тетка костимограф, и теча редитељ.

Захваљујући режисеру Дејану Зечевићу постала је део популарне серије Радоша Бајића "Шифра Деспот".

- Борио се за то да баш ја будем Руменка, јер осим што је веровао да могу да је одиграм, сматрао је да бих била добар партнер Радославу Миленковићу. Тако је Радош, кога дотад нисам познавала, одлучио да ми пружи шансу. Веома сам им захвална на том поверењу - каже наша саговорница.

* Колико сте Руменкин карактер засновали на сопственом?

- Глумци су аутори својих улога, јер би исту ролу неко други дочарао другачије. Трудила сам се да је одиграм тако да могу да је разумем у свим сферама њеног живота. Тај лик у мени изазива осећај емпатије и анализирајући га уградила сам добар део себе, зато што се попут Руменке нисам најбоље снашла у овим смутним временима. Унела сам у њен карактер нешто чему су мајке склоне, а то је претерана заштита детета. С друге стране, живимо у таквом систему вредности да ако своје дете не штитите, ви га бацате у океан у ком, нажалост, више не постоје правила.

Са Радославом Миленковићем у "Шифри Деспот" / Фото Контраст студиос

* Јесте ли задовољни финалним производом и реакцијама публике?

- Трудим се да испратим што више епизода, али се и тада највише фокусирам на свој рад и не могу да будем објективна. Чини ми се да је серија с временом добила драмске обрисе и да гледалац може да се поистовети са мукама кроз које пролазе њени јунаци, али и да се насмеје.

* У серији "Јутро ће променити све", где тумачите Љубину мајку, сарађивали сте са младим уметницима. Да ли ваша професија добија или губи на квалитету доласком нових генерација глумаца?

- Изузетно волим да радим са младима и током каријере сам снимила много студентских филмова, те смо у сталном контакту. Тако најбоље видим где смо, јер се кроз њихов избор тема очитава све оно што се дешава у Србији. Леп је гест РТС-а што им је указао поверење да сниме "Јутро ће поменити све", и они су то оправдали радећи озбиљно и професионално, бавећи се проблемима који њих занимају. Ретко се снимају серије за све генерације, али важно је да квалитет увек преживи. Наћи ће свој пут.

* Сматрате ли да су данашњи редитељи спремнији да се ухвате укоштац са табу темама и храбрије указују на друштвене проблеме, у односу на творце некадашњих серија и филмова?

- Могуће, али за мене је погубно што њих данас окупирају углавном иста питања којима смо се ми некад бавили. Она никад нису решавана, јер се овде није много тога променило. Гледамо како тапкамо у месту и никако да се као народ развијемо. У једном тренутку није било играног и образовног ТВ програма, а то се одужило на деценију. Много деце није могло да, попут моје генерације која је имала те привилегије, гледа и слуша исфилтриран и квалитетан садржај, нешто што може да им отвори ум и дигне из ужасног примитивизма и даље снажног у Србији. Џаба све нове теме и путеви ако се то не искорени. Не постоји раширено сазнање како се може и боље и лепше живети, опходити, понашати, осећати.

* Улога у "Сенкама над Балканом" за вас је стигла у прави час. Где бисте били да се није догодила?

- Заиста сам мислила да ћу се после свега вратити у кућу покојних родитеља на Палићу, а једино што ме је држало у Београду била је мисао да морам да пронађем начин да обезбедим свом детету исто оно што сам ја имала. Одустала сам од било каквог размишљања о сопственој каријери, одавно сам дигла руке од тога... У том кризном моменту Драгана Бјелогрлића нисам познавала, а дао ми је посао. Била сам на ивици да одустанем од глуме. Међутим, са "Сенкама" су се отворили нови ангажмани. Срећна сам што учествујем у тој причи и веома ми се допада, јер је другачија и налик на светске серије, које пратим са радошћу. Глумим и у другој сезони "Сенки", и чини ми се да ће бити још занимљивија.

* Да ли је сада у вашем животу боља ситуација?

- Борим се за опстанак. Много радим да бих преживела у граду у којем морам све да стекнем својим радом. Није случајно што наши глумци падају као снопље, пред тим не треба затварати очи. Чињеница је да су многи прерано отишли зато што су били принуђени да раде, поготово у театру, више него што то људски организам може да издржи. Јер, позоришни посао није саздан да се обавља као на траци. Стопут сам се изнервирала због лошег живота и помишљала да одем из земље. Волела бих да у Србији буде боље, мада имам осећај да се системски намерно дуго није радило на томе да свима буде боље. Ужасава ме чињеница да пуштамо све да пропада и да не поштујемо сопствени живот. Човек мора да има велики капацитет да би овде остао нормалан. И сасвим је у реду ако полуди. Кад би закон био једнак за све, ситуација би се брзо довела у ред.

ГЛУМА ОПЛЕМЕЊУЈЕ

* Кајете ли се што сте глуму изабрали за професију?

- Бирала бих је поново због психичке и емотивне хигијене, и због предивних текстова које сам имала прилику да изговарам. Помогла ми је да боље разумем људе које можда никад не бих, као и да откријем много узрочно-последичних веза у животу. То ме оплемењује.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације