Дип парпл четврти пут међу Србима

НАЈГЛАСНИЈИ бенд на планети по Гинисовој књизи рекорда, легендарни енглески рокери „Дип парпл“, одржали су у уторак увече одличан двочасовни концерт пред 10.000 људи у београдској „Комбанк арени“.  Био је то њихов четврти концерт у српској престоници, где су наступали 1975, 2003. и 2006. године, овога пута у склопу турнеје „Now what“ на којој представљају истоимени албум, њихов 19. студијски.

У претежно мушкој публици,у уторак увече су подједнако биле заступљене старије генерације, али и оне млађе које нису ни биле рођене 1968. када су „Дип парпл“ основани у енглеском градићу Хетфорду.

Тачно у 21.10 светла у дворани су се угасила, а бела завеса са именом групе, знаком питања и узвичником, која је покривала бину, је пала. „Парпл“ су концерт отворили песмом са новог албума и наставили са „Into the fire”, “Hard lovin man” и „Strange kind of woman”, после које се певач Јан Гилан у мајици са натписом „Без имиџа“ први пут обратио присутнима:

Фантастично! Ви сте фантастични! Хвала много за добродошлицу, енергију и добре вибрације које нам шаљете, то нам много значи. А сада ћемо свирати песму са новог албума. Врло је језива и зове се „Vincent Price”.

По завршетку песме која носи име по америчком глумцу из хорор филмова, Гилан је закључио да ствар и „није била толико страшна“. Најмлађи члан бенда, гитариста Стив Морс, бриљирао је у инструменталу „Contact lost”, као и својој соло деоници. Нумеру „Beyond and above”, Гилан је посветио клавијатуристи Џону Лорду, једном од оснивача групе, који је преминуо од канцера 2012. Током њеног извођења на видео зидовима био је Лордов лик, а неко је у публици у партеру раширио платно са исписаним именом покојног музичара.

На „Lazy”, Гилан који је до тада с времена на време свирао даире, засвирао је усну хармонику, побравши аплаузе и овације. Својих пет минута кроз соло тачке имали су и бубњар Јан Пајс, клавијатуриста Дон Ери (у више наврата), а бас гитариста Роџер Гловер засјао је на бису.

Како се званични део концерта ближио крају, атмосфера у „Арени“ је бивала све врелија. После „Hell to pay”, Гилан је још једном похвалио публику да је невероватна. Званични део концерта завршен је после 90 минута са “Space truckin” и њиховим заштитним знаком “Smoke on the water”. Обожаваоци (а било их је из целог региона) испред бине добацили су Морсу босанску заставу, а гитариста се њоме огрнуо.

На бису још две хитчине – „Hush“ и „Black night“, које су испратили врисци одушевљења. Звук је био одличан, сцена и видео ефекти такође, а једина замерка биле су на моменте помало предуге солаже. Можда Гилан нема више онај вриштећи глас (пробао је синоћ да извуче неке високе тонове мада не баш успешно) али и даље врло добро пева, упркос томе што се ближи седамдесетој. Што би рекао наш народ, без старца нема ударца.

РАКИЈА ЗА ГИЛАНА

ПРОЧИТАВШИ интервју који је Јан Гилан пред долазак у Србију дао „Новостима“, наш читалац Филип Аврамовић из Руме, пожелео је да својој омиљеној групи (коју је имао прилике слуша на концерту седамдесетих у тадашњој Југославији), поклони нешто за успомену и подршку коју су нам „Дип парпл“ давали током бомбардовања 1999. Одлучио је да то буде слика и флаша ракије, а „Новости“ су га због тога обрадовале картом за фан-пит. Мада је само мало млађи од Гилана, Филипу синоћ није сметало да буде у првом реду, тик испред бине и пева заједно са својим љубимцима.