Ђаконије од млека

ПОЛАКО али сигурно пиротски фестивал сирева и качкаваља, постаје слика и прилика српског сточарства и млекарства. Трећа по реду гастро-светковина, одржана у подножју средњовековне тврђаве Момчилов град, окупила је двадесетак прерађивача млека из целе Србије, тачније из њених сточарских крајева. Осим разних сирева и качкаваља, који су се могли купити по цени од 400 до 1.300 динара, присутни су могли да чују и размишљања млекара, који су у овом послу више деценија.

- Да је среће и памети, цела Србија би могла да живи само од Старе планине и од овог посла. Причам са људима из овог и других крајева и видим да се мало ко одлучује за сточарство. Ни сам не знам зашто је тако и зашто се млађи људи тешко одлучују да заснују своја стада оваца или коза, од којих би могли сасвим пристојно да живе и да сами буду своје газде, да своју судбину држе у својим рукама да одлучују о себи - размишљао је наглас Михајло Будимировић, из Глушаца код Шапца.

ОВАЈ Мачванин на својој фарми узгаја козе и прави одличне сиреве: полумасне, полутврде, најобичније, али и оне са плеснима, чубром у храстовој кори, а има и друге ђаконије које је сам креирао и дошао да их обнародује.

Прочитајте још - Сир и револуција

- Коза је животиња коју је природа створила и подарила свету, даје божанствене производе, здраве и лековите. Да је више коза и оваца, боље би нам било - поручује Будимировић својим муштеријама с друге стране тезге.

МЕЂУ онима који су се нашли на његовом штанду као потенцијални купци била је и Стевка Раткова, пристигла из Софије. Она каже да долази на сваки фестивал сира и качкаваља и да увек види нешто ново.

- Ми смо некада били познати по сиревима: обичним и димљеним, оваквим и онаквим. Сада нас они из ЕУ хране својим хемијским и сиревима од палминог уља и јефтиног маргарина. Ви сте на сву срећу још увек самостални и можете да правите и једете здраву храну. Код нас тога више нема. Посебно сам изненађена сиром у храстовој кори - признаје ова тамнопута Бугарка.

СЛИЧНИХ новотарија из органске производње и са фарми по Пештеру, Сјеници, околине равних Кукујеваца, Крагујевца, Ниша, Беле Цркве, Сврљига, Панчева, Новог Сада било је и на другим штандовима.

У радионици чувене пиротске Млекарске школе "Др Обрен Пејић", ђаци су направили качкаваље у облику срца и додали му зачине "који би и мртвог са одра дигли". И у њиховим преврелим сиревима има бибера, ораха, лековитог биља и других додатака, али има и најобичнијих сирева и зрелог качкаваља који је пар месеци одстајао у подруму школе.

Фестивал сирева и качкаваља, на коме је овог пута била и једна млекара из Габрова у Бугарској, организовали су поменута пиротска школа, локална власт и туристичка организација Пирота.

ПЕКМЕЗ ОД ЉУТИХ ПАПРИЧИЦА

Осим прерађевина од млека, подно тврђаве се појавило и двадесетак винара из целе Србије, али и произвођачи осталих домаћих специјалитета, међу којима је могло да се види и проба чак и слатко или пекмез од љутих папричица.