У беди живи 15.000 деце

В. КАДИЋ

21. 11. 2017. у 13:02

Невладине организације од државе траже издашнију помоћ вишечланим породицама. Дечји додатак мора бити обавезујући и да задовољава потребе малишана. Треба укинути порез на дечју храну

У беди живи 15.000 деце

Најсиромашнији су малишани чији родитељи не раде / Фото Д. Дозет

ВИШЕ од 15.000 малишана у Црној Гори не ужива у дечјим радостима. Највише их је у породицама са троје и више деце, без запослених, у фамилијама корисника материјалног обезбеђења, то су деца самохраних родитеља без одговарајуће родитељске бриге, деца са тешкоћама у развоју и малишани ромске националне мањине.

Ове суморне податке саопштили су јуче из Банке хране, подсећајући да је пре пет година урађена прва студија Уједињених нација о сиромаштву деце у Црној Гори која је показала да су сиромаштвом највише погођена деца.

- Деца су посебно зависна од својих родитеља, стога се у решавању проблема сиромаштва деце деца не могу посматрати као изоловани субјекти - поручили су из те НВО, сматрајући да је потребно увести нулту стопу пореза на дечју храну и минимизирати стопу пореза на дечју гардеробу и обућу. - Дечји додатак мора бити задовољавајућег износа новца и обавезујући, што би значило да буде нека врста сигурности за сву децу која долазе и социјално угрожених породица.

Из Банка хране упозоравају на "ново сиромаштво" у Црној Гори које је повезано са економском кризом, порастом незапослености, несигурним запослењем, финансијском несигурности, презадуженошћу. Ново сиромаштво односи се и на образовано становништво из урбаних средина које више није у стању да одржи досадашњи животни стандард и живи у финансијској несигурности тражећи све чешће помоћ.

ОМБУДСМАН ЗАДОВОЉАН ЗАШТИТНИК људских права и слобода, када је реч о правима детета, оцењује да су она у Црној Гори из године у годину све боља. Међутим, и даље су присутне слабости, проблеми и знатне разлике између деце са севера и југа, из села и града, као и у погледу остваривања права рањивих категорија.

Поред 15.000 деце, у тешком економском положају налази се око 200.000 грађана или сваки трећи становник Црне Горе. У држави има преко 50.000 незапослених, 30.000 корисника социјалних давања, око 100.000 грађана има примања нижа од просечних, док око 8.000 пензионера прима месечно свега 120 евра. Недавно је портал How Afrika објавио листу десет најсиромашнијих земаља Европе, односно држава које су горе и од афричког просека. На том списку се нашла и Црна Гора, и то на петом месту!

Директорка Банке хране Марина Медојевић сматра да је Влада Црне Горе под притиском ММФ-а и да због тога мора да води рачуна када је у питању расподела средстава.

- Најсиромашнији слојеви становништва ће платити цену партијског запошљавања у администрацији и дугова око изградње ауто-пута. Више новца за социјалу значи и више социјално угрожених, а то је лоше по државу. Социјална помоћ је и даље непримерено ниска, дечји додатак такође - поручила је Медојевићева.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Suverena

21.11.2017. 13:27

Боже мој... а ми смо били тако социјална држава. Имам предивна сећања на обиље свега у том социјализму који као није био добар.

BG 011

21.11.2017. 15:05

Kakvi su im roditelji - takav im je standar0d i zivot. Roditelje ne mogu da biraju ali dtzava moze da im nadje bolji dom i porodicu i spasi bede za koju deca nisu kriva. Svaka budala moze da rodi i napravi dete ali ne zasluzuje svako da to dete podize.