ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Пунђа

СУНЧАНЕ наочари наврх пегавог носа. Пулсирају влажне ноздрве градске шмизле. Непокорено младо тело. Мелодичан ход. Балетанке шуњалице. Врели јужњак, који се намерио чак из Сахаре, ваља успут, ка северу, међу њеним памучним корачјем, у снежнобелој грудви папирне марамице, исцеђене остатке лета.

Цицана хаљина цветног десена. До грла закопчане чизмице Мери Попинс. На њима прах стазе из парка. Требљене травке с леђа. Пунђа. У шињону графитна оловка, с траговима оштрих зуба. Ноте у рукама. Кроз отворен прозор зграде поред које пролази, у рано поподне издужену сенку прате Офенбахове сузе Жаклине, док зефир разноси пасију Данфером. Паде светла кап на пегави нос. Да ли ће продати ову слику?

Плакат комунистичке партије на Морисовом стубу, преживелом још од средине деветнаестог века, над чијом маркизом урличу лавови револуције. Она данас скреће удесно. Прате је широк осмех жене из бледа око Танжера, букет нарциса за први испит положен у овом року, жмиркаво око окренуто ка западу, у њему редак аметист и лажна буџа сафира на дугачком прсту.

И денди на тротинету, и звездице на најлепшим хулакопкама на свету, на тротинету, и гласни смех да се разбије страх, на тротинету. Млада мама вози дете на бициклу. Холандез успорених точкова. Ситан вез на рубу панталона, дечак дуге косе вуче ружичасту веспу за нос.

ПРОЧИТАЈТЕ И:ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Идентитет

Фина нит која недостаје високо на чарапи лагано следи танко извајану ногу и нестаје у подземном пролазу. Чеше се о шал боје кармина који крије пољубац на господиновом врату. Мирис сандаловине у ружичкиној лули. Енглески твид. Време вешто поспремљено у штофу. Из супротног правца, уз Поарове брке, подруку, крушке лепе Хелене. Отежале груди хрле дубље у јесен. Деколте на леђној страни.

Пчела из градске кошнице на медној чаши вина. Келнер растерује просјака. У картонску чашу му се, иза леђа, скотрља полутак. Прсла стакленка дугог врата на асфалту летос избоденог оштрим штиклицама. Кати Типича касни на састанак у кафеу "Дагер". Крилати мрав на угрејаном столу, истопљени мирис четири врсте сира. Аутобус на хибридни погон, људи се и даље покрећу храном и ваздухом. Ваздух из доба кестена. У топлој чоколади посејан мрак колонијалних трагова. Врпољи се усрани голуб. Гостује гињол Петар Пан на Тргу Жилбер Пероа.

Идиличну слику кафанске композиције, за суседним столом, са допола испијеном шољицом продужене кафе, кључем без привеска, оригами жабицом од потрошене карте за метро, откинутим комадом кроасана на порцуланском тањирићу без шаре и посутим мрвицама око којих нестрпљиви врапци издалека вребају прилику, непримерено квари хладна, вечито иста страница електронске књиге.

Усиљени осмех туриста, пластични расад друге културе. Еклер се у моменту топи на врху језика. На челу, црвени печат тилака. Кацига као корпа за ситан бакалук. Вири дуга перушка празилука. Осврт на хозентрегеру. Убиство из "Фигароа" под мишком. Инвалидска колица у лудој јурњави животом. Биране речи, корпица од фајанса са каранфилићима. Касне године и даље, упорно, иду. На сточићу, уз чашу гамеа, прича написана оловком из пунђе. Париз, последње недеље септембра.