КАДА ми је, у два телефонска разговора, Маринина сестра Весна рекла да јој се не јавља, замолила ме је да одем до стана и проверим шта се догађа. Она јој се наводно жалила да јој нешто није добро... Пошто имам резервни кључ, ушао сам у стан и у предсобљу затекао крвавог младића, а мало даље и нашу Марину, која више скоро да није дисала, нити имала пулс. Док сам жив, ту сцену нећу заборавити!

Овако, за "Новости", започиње своју причу Станко Илић, власник стана у приземљу, у улици Тјентиште у Котежу, у којем је у понедељак, у поподневним сатима, Стефан Г. (31), како се сумња, са два хица из пиштоља, усмртио Марину Ђуричић (31). Она је живела као подстанар код Илића, који је поред њеног тела затекао и младића у несвести. Наводно, после злочина, Стефан Г. је покушао да пресуди и себи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
НОВИ ДЕТАЉИ УЖАСА: Убио девојку са два хица у главу, нападач оперисан, ево какво је његово стање

Према речима нашег саговорника, видевши шта се догодило, он је о свему обавестио супругу Јању, која је позвала полицију и Хитну помоћ. Нажалост, за Марину више није било спаса. Издахнула је до доласка лекарске екипе, док је Стефан који се упуцао у уста, превезен у Ургентни центар са тешким повредама. Он се, како сазнајемо, и даље налази у критичном стању и животно је угрожен.

О Марини Илићи имају само речи хвале:

- Била је дивна девојка - прича кроз сузе Јања Илић. - Готово да је одрасла уз нас. Она и сестра су из села код Крупња и биле су наше подстанарке. Скоро 12 година Марина је била са нама. Весна се у међувремену удала, а Марина је остала и даље да живи у Котежу. Радила је као медицинска сестра у Градској болници и тако зарађивала за живот, а и студирала је Пољопривредни факултет. Баш недавно, рекла ми је: "Тето, остала су ми само још четири испита и готово. Дипломираћу!" Нажалост, њен сан је сурово прекинут.

Станко Илић

Илићи кажу да им је познато да је Марина, својевремено, имала дечка са којим се забављала десетак година. После раскида, након веће паузе, она је ушла у везу са Стефаном.

- Он је ретко долазио и нисмо га познавали добро. Знамо из приче да је из Доњег Милановца или Мајданпека и да је завршио за логопеда. Познато нам је и да је пре неколико месеци отишао да ради у Норвешку. Шта се у међувремену дешавало, ми не знамо. Марина није причала детаље, а начули смо да је блокирала Стефана на свим друштвеним мрежама, да не жели да му се јавља на телефон и поруке - каже Станко Илић.

Међутим, сазнајемо да је Стефан Марину, која је наводно раскинула са њим, свакодневно звао, узнемиравао је и слао претеће поруке. Због неких послова, Стефан се недавно вратио у Београд. Како сазнајемо, изнајмио је аутомобил и неколико дана се возикао улицом у којој је живела његова бивша девојка. Шта се, међутим, догодило и како је он ипак успео да дође до Марине, уђе у стан и учини свиреп злочин, нико не зна.

Злочин се догодио у Котежу где је Марина живела као подстанар / Фото Н. Скендерија

- Камо среће да је било ко од нас знао шта Стефан ради, да прети Марини и да се слично понашао и у својој бившој вези. Свакако бисмо заштитили Марину, пријавили га полицији и, можда, спречили ову трагедију коју сам лично доживела, јер то дете, као да је било моје - каже Јања Илић.

О ономе што се догодило у изнајмљеном стану убрзо су обавештени Маринини најближи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПОТРЕСНЕ СЛИКЕ ИЗ КОТЕЖА: Девојка убијена у стану, отац и брат неутешни (ФОТО)

ОЧАЈНИ СМО

Родитељи, Маринина сестра и сви ми редом смо очајни. Ко би наслутио овакву трагедију? Изгубисмо дивно дете јер је неко одлучио да има право да му одузме живот. Страшно шта се догодило, шта нас је снашло... - каже кроз сузе Јања Илић.


ПОЗНАНИЦИ ИЗ РОДНОГ СЕЛА УБИЈЕНЕ МАРИНЕ У ШОКУ ПОСЛЕ ВЕСТИ О ЗЛОЧИНУ

СВИ СУ КАО ДУКАТ, ВРЕДНИ И ЧАСНИ...

ДЕВОЈКА убијена у Котежу, родом је из села Толисавца, надомак Крупња. Породица Марине Ђуричић живи у Горњем Толисавацу, једном од делова тог планинског села у Рађевини. Тек у уторак ујутру, мештани су чули страшну вест о трагедији породице, чија је мезимица, ни крива ни дужна, изгубила живот.

Отац Зоран је одмах, по сазнању шта се догодило, дошао на место убиства своје кћерке. Како кажу комшије, био је у Београду, где је у последње време, повремено, по неколико месеци, радио сезонске послове. Рођаци у Толисавцу су у шоку, али и комшије, познаници, кумови, пријатељи.

- Баш сам скоро био са Зораном, долазио је код мене кући, јер су он и његова супруга Станица, радили својевремено у крупањској "Позанматерији", док та, као и друге, фабрике у крају нису пропале - прича нам познаник Ђуричића. - Људи су "као дукат". Часни, поштени, добри и вредни... Зоран је одлазио и у Београд да ради, како би допунио кућни буџет. Увек су се трудили да што више могу пруже кћеркама. (В. Митрић)