Породица: Милан је мртав; Полиција: Немамо потврду

БРУТАЛНА ликвидација или инсценирана смрт? И даље је енигма да ли је у протеклу среду у Јоханесбуругу ликвидиран Лозничанин Милан Ђуричић Мики, један од убица Жељка Ражнатовића Аркана, иако га његова породица увелико оплакује. Како "Новости" незванично сазнају, фамилија је преко Ђуричићеве невенчане супруге добила информацију да је усмрћен.

Ипак, и даље је отворена могућност да је жртва човек који неодољиво подсећа на њега. Власти у Преторији нису потврдиле идентитет убијеног ни Амбасади Србије, али ни српској полицији и обавештајним службама, које су од њих затражиле податке!

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Породица тврди: Мики Ђуричић је мртав

Додатну идентификацију, уколико је реч о Ђуричићу, омета и чињеница да је у Јужноафричкој Републици (ЈАР) државни празник. Пре понедељка, 30. априла, како се верује, Србија неће добити информације да ли је реч о Ђуричићу или не.

За то време, родбина у Лозници увелико оплакује Милана. Његовим сестрама, према незваничним сазнањима, тужну вест је јавила жена са којом је овај Лозничанин живео током бекства.Блиски рођак породице Ђуричић, који је молио да остане анониман, рекао нам је да је Миланова супруга била у контакту са једном од две његове сестре.

- Јавила је да је Милан убијен и да сада ради на томе да прикупи сву потребну документацију, како би у Србију било допремљено и сахрањено његово беживотно тело - прича нам рођак.

- Док је био у Србији није био жењен, тамо је живео у браку са једном женом, а нису имали деце.

Жељко Ражнатовић

Породица Ђуричића живи у насељу Клупци, код Лознице. Ту су му мајка и две сестре. Живе скромно. Њега је у свет криминала увео блиски рођак - Драган Николић Гаги, који је и сам осуђен за убиство Аркана и једини је још у затвору. Ђуричић и Добросав Гаврић побегли су дан пре изрицања правоснажне пресуде 2006. године.

У Лозници се за њих причало да нема посла, који не могу и где не могу да заврше. Према нашим информацијама, Ђуричић је боравио највише у Боцвани, на самој граници са ЈАР, како би био што ближи нераздвојном пријатељу Гаврићу, чији сарадници имају раширен бизнис по Лозници и околини.

Наводно, Ђуричић је у Боцвани имао мањи хотел, а чиме се још бавио, званично је непознаница. Одавно се говори, истина шапатом, да му идентитет позајмљује један младић из околине Лознице, који је оставио добар посао у иностранству и дошао, напрасно, у Лозницу да ради са људима блиским Гаврићу и Ђуричићу. Реч је углавном о мешетарским пословима, тако што вредне некретнине, најчешће државне, купе а потом и препродају за веће паре. Ретко ко им је смео да стане на пут, па чак и да о томе говори.

После вести о Ђуричићевој смрти, међутим, завладао је страх међу његовим лозничким пријатељима, од којих су неки на високим позицијама. Један од бизнисмена, који се обогатио послујући са људима из ове дружине, напрасно је одлучио да врати кући дете са школовања из иностранства, под изговором да за то нема више пара... У страху су и неки људи који су, својевремено, били јако блсики "Аркановој линији", а окренули су се на супротну страну, када су видели да је на њој и моћ и новац.

У овом тренутку се, међутим, чује и теорија по којој је Милан Ђуричић инсценирао своју смрт. Наводно, њему су у траг ушли људи својевремено блиски са Жељком Ражнатовићем Арканом, односно неки од припадника "земунског клана", којег сада предводи Лука Бојовић.

- Ђуричић се плашио, а тај страх није могао да му одагна ни Гаврић, који је у међувремену ојачао у мафијашкој хијерархији у ЈАР - наводи извор "Новости". - Гаврић је десна рука мафијашког боса, који се чак и окумио са представницима највише власти у Преторији. Уверени су да их та чињеница штити. Ипак, Ђуричић је био у последње време много узнемирен. Сматрао је да су му убице за петама.

Изношење тела из "Интерконтинентала" после убиства Аркана

У ЈАР и околним земљама стационирали су се и неки припадници црногорских кланова, који тесно сарађују са Бојовићем. Кријумчаре кокаин, али и оружје, повезали су се са разним европским мафијама, чији су чланови уточиште пронашли на југу Африке.

- Ђуричић је користио фалсификована документа човека, који личи на њега и приближних су година - наводи наш саговорник. - Зато је полиција у Јоханесбургу, где се догодио злочин, утврдила засада, да је убијена особа, која има лажне папире.

Командант "тигрова" кобног дана, 15. јануара 2000. године седео је у "Интерконтиненталу" са својим пријатељима, Мандом и Гарићем. Према оптужници, сада покојни Зоран Николић Пегла (од тренутка хапшења признао и објаснио ко је и како убио Аркана) довезао се колима са Гаврићем. У другом аутомобилу стигли су Николић и Ђуричић. Док их је Пегла чекао у аутомобилу, остала тројица ушла су у хотел и десетак минута касније Гаги је мобилним телефоном позвао Пеглу и питао: "Да ли је све под контролом, акција треба да почне?" После Пеглиног потврдног одговора, Гаврић је пришао Аркану и пријатељима који су седели у сепареу и из пиштоља пуцао у њих. Испалио је три хица Аркану у главу, Мандићу три у стомак и један у главу, а Гарићу у стомак. Затим је испалио још два хица у средишњи део хола где су се налазили посетиоци, од којих је једно зрно ранило Љиљану Албијанић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ископане кости несталог човека, ухапшени супруга и синови (ФОТО)

У току пуцњаве једини који је отворио ватру на нападаче био је Арканов телохранитељ Звонко Матеовић, који је Гаврића погодио у кичму. Рањеног Гаврића из хотела је изнео Гаги и сместио га код Пегле у кола, да би се одатле одвезли до Бежанијске косе, где их је чекао Питулић. Одатле крећу пут Лознице у приватну ординацију Миломира Васиљевића, кога је претходно ангажовао Крстић, пошто је обавештен о Гаврићевом рањавању и који је његов крвави заштитни прслук сакрио.

                                                                                                                            Милан Ђуричић

Док се у истражном одељењу београдског Окружног суда водила истрага за троструко убиство, сасвим неочекивано се предао Ђуричић. Истражним органима све до јуна 2004. био је недоступан само Николић. Он је у Бечу ухапшен 17. априла 2003, али је на његово изручење чекано више од годину дана, пошто је тамо морао да одлежи 14 месеци затвора због неколико провала.

РУКОПИС СМРТИ

НАЧИН на који је убијена особа у Јоханесбургу, за коју се сада нагађа да ли је Милан Ђуричић, указује да су ликвидацију извели професионалци по "српском рецепту смрти". Жртви су на семафору препречили пут колима, из којих су истрчала двојица маскираних нападача.

- Један је имао навучен качкет, а други фантомку - наводи наш извор.

- Наводно, употребили су дуге цеви. Особа у црвеном џипу није имала шансе.

На овај начин у Београду и Црној Гори убијено је у последње време много људи. Поред осталих и Александар Сале Станковић, Блажо Ђуровић, Даворин Балтић...

РЕАКЦИЈЕ

Драган Марковић Палма:

- Не желим ништа да коментаришем док не добијем званичну информацију да је он убијен. Када будем био спреман контактираћу са вама.

Борислав Пелевић:

- Затекли сте ме. Тренутно се налазим у иностранству па не могу много да коментаришем. Тешко је било шта сада причати и коментарисати. Ово је један тежак тренутак за све нас који смо познавали Жељка и били блиски са њим.

ПРОЦЕС ПРОТИВ ОПТУЖЕНИХ ОКОНЧАН ТЕК 2007. ПРЕД ВРХОВНИМ СУДОМ

ГАВРИЋ ДОБИО 35 ГОДИНА, А МИКИ И ГАГИ ПО 30

ПРЕСУДА за убиство Жељка Ражнатовића Аркана, Миленка Мандића и Драгана Гарића постала је правоснажна у децембру 2007. године, скоро осам година након злочина. Тадашњи Врховни суд је Добросаву Гаврићу казну, коју му је изрекао Окружни суд од 30 година затвора, повећао за пет година, док је потврђена првостепена одлука којом су Милан Ђуричић Мики и Драган Николић Гаги били осуђени на по 30 година.

Прва пресуда изречена је у октобру 2001. године, по којој је Гаврић осуђен на 20, а Ђуричић и Николић (у одсуству) на по 15 година робије. ВСС годину дана касније укида ову одлуку и налаже ново суђење. Али, оно није окончано у року од годину дана, како то закон налаже, па је Гаврићу и Ђуричићу омогућено да се у наставку поступка бране са слободе, што су Арканова породица и пријатељи, ионако незадовољни висином претходно изречених казни, дочекали разочарано. Као један од разлога што суђење није окончано у законском року било је Николићево хапшење у Аустрији и чекање да буде изручен Србији. Кад се коначно и то догодило, поступак је морао да крене из почетка, по трећи пут. Том приликом Николић је негирао да је умешан у злочин, наглашавајући да се критичног дана уопште није налазио у "Интерконтиненталу".

За све време колико је трајао трећи судски поступак, Гаврић и Ђуричић су редавно долазили. Догодило се, међутим, да кад је 8. октобра 2006. године суд изрицао пресуду, њих двојица се нису појавили у судници. Ово је изазвало још већи гнев породица убијених који су јавно прозивали суд, па чак и сумњали да су знали да ће бити осуђени на веће казне него први пут.

Надлежни из београдског Окружног суда су се због оваквих прозивки огласили у јавности и објаснили да окривљени по закону "нису били у обавези да присуствују изрицању пресуде". Браниоци двојице бегунаца различито су тумачили недолазак својих клијената у суд, а конкретно Гаврићев адвокат Вељко Делибашић рекао је: "Мој клијент се из безбедносних разлога није појавио на изрицању пресуде, јер је неколико дана раније добио неколико озбиљних претњи". (Н. БИЈЕЛИЋ)