Прве експонате купио на бувљаку, доста људи му поклонило бајонете: Данас је највећи колекционар милитарије, у својој збирци има чак 300 шлемова!

Зорица Глигоријевић

недеља, 23. 02. 2020. у 18:00

Прве експонате купио на бувљаку, доста људи му поклонило бајонете: Данас је највећи колекционар милитарије, у својој збирци има чак 300 шлемова!

Фото З.Глигоријевић

Саша Милосављевић из Лапова има необичан хоби. Најбољи "улов", официрску "грану", купио је на бувљаку за само 800 динара

КОЛЕКЦИОНАР милитарије Саша Милосављевић из Лапова има преко 300 шлемова из разних историјских периода. Његову завидну колекцију чине војни, полицијски и ватрогасни шлемови из 19. века, па све до данашњих, модерних шлемова који су још у употреби. Изложио их је у посебној соби своје породичне куће, у којој чува и бајонете, српске војне и полицијске униформе из ратова деведесетих година, хрватске и босанске униформе, шевроне наших специјалних јединица, као и српске, хрватске и босанске ратне ознаке.

- Нажалост, ми немамо културу чувања таквих ствари. Људи су орали у униформама, бајонете су користили за клање свиња, од шлемова су правили алате за чишћење септичких јама или за храњење животиња. Веома је тешко наћи униформе из Великог рата или Другог светског рата, јер су бачене или уништене. Први бајонет сам, рецимо, добио од пријатеља који је њиме хтео да сече ограду. Купио сам му мачету, а он ми је дао бајонет - каже Саша Милосављевић.

НАЈБОЉИ "улов", официрску "грану", купио је на бувљаку за само 800 динара. Чине је бели орао са мачевима, две медаље за храброст Милоша Обилића, Албанска споменица, која је припадала официру који је учествовао и у балканским ратовима. На њој је била и плочица тог официра из заробљеништва током Великог рата. Иначе, на бувљацима су могле да се нађу занимљиве ствари по ниским ценама. Једноставно, то су ствари које су људи избацили из куће само да би их се отарасили. То су радили чак и са ордењем.

- Први, немачки шлем, купио сам на бувљаку у Јагодини пре десет година. Тако је кренуло. Доста људи ми је поклонило бајонете и шлемове које су имали код куће. Онда сам почео да купујем на војним отпадима и сајмовима колекционара, потом преко огласа, а онда сам путем интернета почео да се мењам са странцима. Сарађујем са колекционарима из Јапана, Кине, Уругваја, Америке, Тајвана, Вијетнама, Грчке, Аргентине, Чешке... - вели Саша.

Фото З.Глигоријевић

ОНОМЕ из Јапана тешко је да нађе југословенски шлем, чија цена је на војним отпадима од 100 до 300 динара, док он нигде не може да нађе јапански шлем. Тако једини има примерак јапанског шлема, кога нико нема у Србији, осим колекционара из Ниша. Наш саговорник каже да готово сви страни колекционари воле да имају нешто из сукоба деведесетих година прошлог века. Занимљиво је да Кинези и Јапанци купују комплетне униформе српског или хрватског војника са свим ознакама, па "ратују" у пејнтболу као Срби и Хрвати.

- Мислим да имам највише шлемова у Србији, јер су ми они на првом месту. Кад пожелим неки, не гледам на цену. Радије ћу да купим неки добар шлем него да одем на летовање или купим бољи ауто. Најпоноснији сам на шлем који је носила регуларна војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и бајонет плумб, америчке производње, првопозиваца Великог рата. Најдуже, готово осам година, тражио сам шлем који је некада користио САЈ. Реч је о руском титанијумском шлему из седамдесетих година прошлог века. На крају сам га купио преко огласа - признаје Саша.

Фото З.Глигоријевић

Најомиљенији су му српски шлемови, бајонети и униформе из Великог рата, до којих се најтеже долази. Неостварена му је жеља да нађе шлем из Великог рата, који је наша војска добила од Француза приликом пробоја Солунског фронта.


МЕДАЉЕ

Милосављевић поседује и медаље из Великог рата, ознаке Југословенске армије, као и Војске Југославије, коришћене од 1991. до 2000, шевроне које су користиле наше јединице током ратова деведесетих, полицајци на Косову, ЈСО, Шкорпиони, Приштински корпус, Војска РС, гарда Пантери, али и хрватске и босанске шевроне.

Фото З.Глигоријевић

БОКСЕР ОД ЧЕТНИКА

САШИ је најзанимљивија била прича о боксеру којег је добио од једног пријатеља. Наиме, по завршетку Другог светског рата код његовог оца навратио је четник. Замолио је да се пресвуче и обрије, а потом је затражио сандук у који је спаковао униформу, пушку, пиштољ и боксер.

Фото З.Глигоријевић

Рекао му је да то чува, јер ће се вратити по своје ствари. Сандук је сакрио на тавану, јер се плашио да се четник не врати. Када је он умро, 1990, његов син је оружје предао полицији, а Саши поклонио боксер.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације