Београђанка посетила Северну Кореју: Нема слободне шетње, а жене не смеју да пуше и да се шминкају

ЧИМ сам крочила на тло Северне Кореје, сва уверења која сам до тада имала о тој земљи пала су у воду. Често ме је од тишине и униформисаности подилазила језа, као и од правила и принципа са којима они свакодневно живе. Иако ми је некако било жао житеља ове комунистичке земље, опет сам осећала и неизмерно поштовање према њиховој дисциплини и вредноћи.

Овако за "Новости" почиње причу о путовању свог живота Београђанка Даница Кокић, која већ годинама живи у Америци. На ову туристичку авантуру у Пјонгјанг, на коју се мало ко одлучује, наравно, ишла је са српским пасошем.

- Пропутовала сам толико да не знам ни број дестинација, али ми је обилазак Северне Кореје, одувек био изазов - прича нам Даница. - Коначно ми се недавно велика жеља и остварила. Од момента када сам аплицирала преко аустралијске туристичке агенције да посетим ову земљу, прошло је неколико месеци провера, док домаћини нису одобрили молбу. Осим тога, касније сам сазнала, Северна Кореја допушта улазак туристима, искључиво у време великих државних празника.

Наша саговорница каже да је боравила седам дана у главном граду Пјонгјангу, у групи са шесторо туриста из разних делова света. Први шок је уследио већ у Пекингу, одакле једино полећу авиони за Северну Кореју.

ПРОЧИТАЈТЕ И:"NOVOSTI" U MINSKU: Podruku ikona i petokraka

- Тамо смо добили посебну визну књижицу, као и оријентациони пакет, упутство на 18 страна како морамо да се понашамо у Северној Кореји - каже Даница. - Не сме да се унесе ниједан часопис или књига. Нарочито је лоше носити религијске књиге. Забрањено је издвајање из групе. Нема самосталне шетње, па нас две младе жене, наши туристички водичи, ни секунде нису напуштале. Пратиле су нас до тоалета, са нама спавале, а када је Данац из наше групе захтевао да ујутру џогира и водич је морала да трчи са њим.

Било им је, каже, дозвољено коришћење телефона, али им је строго забрањено да фотографишу људе. Правило које су морали да поштују је ако сликају споменике бивших или садашњих лидера, "исецање" било ког дела споменика се сматра великим непоштовањем и може да доведе посетиоца у невољу. Пожељно је положити венац испред статуа лидера, а букети коштају од 20 до 40 евра.

- У свакој пори осећа се да је Северна Кореја војничка земља, да је све фокусирано на одбрану државе и да је то дужност сваког грађанина - прича Даница. - Сви су обучени једнообразно. Кошуље и панталоне, жене сукње и кошуље, а чули смо од водича да тамо од државе добијају гардеробу, храну, стан у коме живе и да су једино бицикли њихово приватно власништво. Житељи Северне Кореје су максимално изоловани. Није им дозвољено да путују, а у књижарама нема ничег осим књига о лидерима, или оних које су они писали. Женама је строго забрањено пушење, не шминкају се, не фарбају...

Кокићева са водичима

ПЈОНГЈАНГ ГРАД ДУХОВА

БУЂЕЊЕ је увек било у шест часова, ручак у три, а вечера у седам и само на местима на која су нас водили водичи. Није било никаквог експериментисања и испробавања - каже нам Даница. - Пјонгјанг, иако милионски град, чини се као град духова, јер је и сам центар града потпуно пуст. Нема ни људи, ни аутомобила, а улице и метро савршено су чисти и уређени.