Веселина Пелагић: Мој чукундеда Васа данас би Србе учио исто

Драган Вујичић

28. 01. 2018. у 21:00

Веселина Пелагић, потомак народног учитеља и српског великана из 19. века о свом претку: Саветовао би да се окренемо наслеђеном предању

Веселина Пелагић: Мој чукундеда Васа данас би Србе учио исто

Веселина Пелагић је угледни микробиолог, стручњак за храну / Фото А. Станковић / Васа Пелагић

КАДА би Васа Пелагић устао из гроба и изашао на интернет, био би шокиран. Јер, све оно о чему је још у 19. веку учио Србе и за шта се борио, и данас је актуелно. Прво што би приметио је да и сада народ морамо да учимо да редовно пере руке, а шокирао би се и када би схватио да и у ово време за "доктора и његове рецепте и апотекарске фарбане водице треба издвојити много банки које народ нема", док су лекови из природе заборављени.

Овако причу о свом претку, за "Новости", започиње Веселина Пелагић, угледни микробиолог, стручњак за храну, која је каријеру посветила изучавању и борби против клостридије, листерије, салмонеле и ешерихије. Радила је у Институту за ветерину Новог Сада и тамошњем Пољопривредном факултету. Данас испред НВО помаже Влади у усаглашавању поглавља 12 у преговорима око уласка у ЕУ. И сама је радила у лабораторијама Института "Луј Пастер" у Паризу, где је анализирала наше сојеве злогласних бактерија. Усавршавала се и на универзитету у САД.

Веселина додаје да би један од најзнаменитијих и најученијих Срба 19. века данас свакако словио зачетник превентивне медицине и еколог. Она разматра и шта би њен чувени предак данас говорио Србима и шта би им саветовао.

- ПОЗИВАО би да се ослонимо на своје наслеђено предање, баш као у "Народном учитељу", али би тражио и да се млади шаљу по белом свету да уче - прича Веселина Пелагић, рођена у Сомбору, која потиче из оне две фамилије Пелагића које су се доселиле у Жабаре (сада Пелагићево), тачније на салаше где се и данас задржао топоним Пелагића капија.

САХРАЊЕН НА ЗАТВОРСКОМ ГРОБЉУ ВАСА Пелагић је умро у јануару 1899. у болници затвора Забела код Пожаревца. Сахрањен је ноћу, тајно, као робијаш на затворском гробљу. Власти нису дозволиле пријатељима да његове посмртне остатке пренесу у Београд или Горњи Жабар. За 62 године живота трпео је невероватан прогон власти пет држава. Турци су га први протерали у Малу Азију на 101 годину пошто је уз помоћ српске владе отворио Богословију у Бањалуци и основао штедионицу за сиромашне ђаке. Враћен је уз помоћ Руса. Прогањали су га и Обреновић и црквене власти када је устао против "мантијаша". Аутобиографију није завршио.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - У ''соби 11'' робијали Нушић, Јакшић, Пелагић


Васа Пелагић је за живота написао, штампао и народу разделио више од 250.000 примерака својих књига и књижица, а Пелагићев "Народни учитељ" ("најкориснија књига србска", како су је звали), у којој поучава о лековитости биљака, и данас је лексикон природне медицине.

Студирао је медицину у Москви, стицао знања у Прагу, Бечу, Пешти, и увек се враћао кући. Из Москве је донео и идеју да се оснују богословије у поробљеним земљама, на Косову и у Бањалуци. Васа је био борац за слободу и бескрајно се дивио Карађорђу, Марку Миљанову, као и Ђордану Бруну. Волео је Карла Маркса и америчке ујединитеље Џорџа Вашингтона и Бенџамина Френклина. Његова застава није била исток и запад, него човек, од словенских земаља до Карпата.

ИЗНОСЕЋИ "породичну причу" о претку који изливен у бронзи стоји у београдском Карађорђевом парку, наша саговорница наводи да је о њему најпре приче чула у породици. Тек у гимназији у Сомбору је схватила да је био значајна личност. Каже и да јој је колега Ерне испричао анегдоту о Васи, због које се први пут осетила поносном.

- Пелагић је често долазио у Војводину, а највише у Нови Сад, где је проповедао о народном здрављу и социјалној правди, али његове идеје се нису лако примале. Све док једном приликом из Беча није дошао у лакованим белим ципелама са жутим камашнама. Тада је цео Нови Сад сазнао за њега и многи су му прилазили да чују зашто носи "смешне" ципеле, а одлазили би богатији за оно што је страсно приповедао - открива Веселина, и додаје да би се то данас звало политички маркетинг.


Веселина даље прича како је на првом часу фармакологије, на студијама у Сарајеву, тадашњи професор Џинић прозвао и задао да спреми шта зна о животу и раду претка. Када је завршила то своје излагање, професор јој је рекао да су његов отац и Васа Пелагић били сарадници и да је старији Џинић са Пелагићем ширио исте идеје.


- НЕ ЛИБИМ се да критикујем, јер стварно не водимо рачуна о здрављу - наставља Веселина. - Тужно је да нам се враћа туберкулоза и да врло често избије епидемија у вртићу. Екологија и брига о здрављу требало би да буду агенда сваке политичке опције, а држава пре свега мора да законски уреди прометовање и увоз хране. Васа би данас вероватно био еколог. Учио би нас како да се понашамо са водама, са храном, како да са државом уредимо да нам закон гарантује право на здрав живот. И да, Пелагић би данас сигурно имао налоге и на "Фејсбуку" и "Твитеру". Све што је добро, било старо или ново, у своје време је користио на добробит народа - поносно објашњава Васина чукунунука.

НИКАД ДУВАН НИ АЛКОХОЛ

САВРЕМЕНИК Васе Пелагића, књижевник Јаша Продановић, овако је писао о знаменитом научнику:

- Био је то живахан човек, румених образа, веселе нарави, здрав, као од брега одваљен. Волео је добра јела, али није пио алкохолна пића ни пушио дуван. Уместо обичне кафе, пио је кафу од жира, коју је препоручивао свакоме као користан напитак.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Sestra

29.01.2018. 10:28

Čestitam sestri na izusetno dobrom i iscrpnom informisanju o radu Vase Pelagića. Predivan članak i edukativan za sve građane Srbije.

Лијепо

29.01.2018. 17:50

Нисмо знали да је иза мог уваженог суграђанина остало потомство, честито и радино, какав је био и наш Велики учитељ. Мени се чини да су остале у запећку његове прелијепе идеје о школи, која би била искључиво у природи и практична. Потпуно је наше школство ишло супротним смјером. Вријеме ће показати да је доба племенитих просветитеља било најљепша епизода новије српске историје.