Репортаже

Имају хендикеп и вољу да роне!

С. БАБОВИЋ

12. 01. 2018. у 18:13

Дејан Ивановић (40), ратни војни инвалид из Крушевца, анимира спортисте са тешким телесним оштећењима. Тренирају и голбал, возе парабициклистичке туре...

ПРЕ него што је на Космету 21. маја, 1999. године изгубио десну ногу, Крушевљанин Дејан Ивановић (40) био је спортиста. Волео је планинарење, тренирао карате и аикидо. Последња мина коју је требало да повеже после пола дана контроле у рејону Кошаре разнела му је стопало, а командир је већ у Пећи морао да се опрости од потколенице. После ампутације није могао назад у униформу 125. моторизоване бригаде Треће армије. А, физикална терапија на ВМА, како је веровао, била је задња прилика да вежба. Све до пре четири године.

- Тада је стигао позив од Спортског савеза града Крушевца. Имали су идеју да се оснује посебан, Спортски савез особа са инвалидитетом, како би спортовима почели да се баве и Крушевљани са физичким оштећењима, ампутирци попут мене, дистрофичари, деца и млади у колицима - сведочи, за "Новости", Дејан Ивановић. - ССОСИ нашег града заживео је 2013. године. Кренули смо од нуле. Без опреме, реквизита, али и спортиста. Тешко је било уверити људе који имају телесни инвалидитет да могу да се баве спортом, да постоје "параспортови" прилагођени њиховим телима и могућностима.

Иако припадају посебној категорији спортиста са сензорним оштећењем, подршка је прво стигла од талената који не виде и не чују. Слепи и слабовиди су били изузетно активни у куглању, а Дејан је од 2015. године почео да промовише голбал - специјални спорт за слепе који се игра на одбојкашком терену, а укључује по три играча, који у потпуном мраку покушавају да бране своју половину терена од ударца тзв. "звучном" лоптом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Роњењем лече инвалиде

- Ове године смо организовали камп за голбал у Крушевцу и уз несебичну подршку стручњака и спортиста покренули тај спорт у нашем граду, а пре два месеца стекао сам тренерску лиценцу на Факултету физичког васпитања у Нишу - прича нам Дејан. - Већ сам имао десетак интересената за овај спорт код нас, четворо их активно тренира. Имамо стару лопту, а голове сам направио сам, од цеви за пластенике. И уопште нису лоше испали.

Први пут у Крушевцу, овог пролећа, до Јастрепца се возила парабициклистичка тура. Наш параолимпијац, Милан Петровић из Лесковца уступио је свој тандем-бицикл Спортском савезу ОСИ како би привукли младе са оштећењем вида да пробају да возе. Несебично су припомогли и у Клубу за брдски бициклизам "Бела стена". Добри се људи ваљда проналазе, јер Дејановом савезу пружају тренерску помоћ и Стонотенисерски клуб "Напад", Атлетски клуб "Крушевац", Стреличарски клуб "Царска стрела", Куглашки клуб "Цар Лазар".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Живот са протезом: Важно је само сутра

- Тако очекујемо праве шампионе у трчању, надамо се да ћемо имати и спортисте у "бацачким" дисциплинама (копље, кугла, диск) - каже Ивановић. - Пресрећан сам што су се најтежи ратни инвалиди прикључили спортском риболову. Роњење је посебна прича. Ту велику захвалност дугујем мом тренеру Мирољубу Бићанину. Прошао сам ронилачку обуку у Међународном центру у Чању, а план је да сваког лета неко из Савеза научи да рони.

ТИМСКИ Ковање тактике за голбал

Седиште Спортског савеза са инвалидитетом града Крушевца је у згради Спортског центра. Сарадника, спортиста, тренера има више од 30. Без икакве накнаде могу да користе базене, атлетски стадион, фискултурну салу у специјалној школи. За ову годину планирају да организују стреличарски турнир, атлетско првенство, риболовачки куп и интернационални голбал-камп.

ПРИПРЕМЕ Спортисти уочи промотивне вожње парабициклом / Фото: С. Бабовић

Не би, ипак, ти планови могли да се праве да није људи добре воље. Међу највећим Дејановим навијачима су супруга Данијела, једанаестогодишња ћерка Ива која редовно прати парабициклисте и син Александар (17), који сваки слободан тренутак користи да тренира голбал и тако промовише овај спорт као инклузиван.

- Човек не сме да очајава, јер за тај луксуз нисмо добили много времена - поручује нам несебичан борац и спортиста. - Има дана када помислим да су ме у рату скратили за ногу, али опет, помислим на моју породицу и "моје" спортисте и онда знам, само таква љубав живот продужава.

БОРАЦ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ

ДЕЈАН Ивановић (на слици), чији инвалидитет је 80 одсто, однедавно води организацију "Подршка, права, приступ - Србија", која је била део међународне кампање за нуклеарно разоружање ИЦАН (награђени Нобелом за мир). Активно се боре и у интернационалним кампањама за забрану противпешадијских мина, употребу касетне муниције. Обавио је на стотине разговора са жртвама рањавања и не одустаје од борбе против наоружања за масовно уништење. Међу оснивачима је Удружења "Градитељи мира" које повезује припаднике различитих страна у сукобима на територији бивше Југославије.